Прича: Нови момак у крају...
Последњи је ставио параф на вишегодишњи уговор са српским шампионом, практично седам дана пре генералних проба у Спортској хали, али Немањи Ненадићу је само петнаест минута било потребно да истакне кандидатуру за најпријатније изненађење нове сезоне.
Кошарка 27.09.2018 | 16:30
Тренер Милан Томић вратио је изгубљену и тако препознатљиву срчаност и самопоуздање, екипа је остварила његову визију и тежила кошарци са много енергије и лаких поена. Снажна и агресивна одбрана, праћена брзом игром у транзицији и једноставним решењима у нападу. Без много компликовања.
Мада је дуг пут од етикете „Оне хит wондер“ до „Симплy тхе бест“, Црвена звезда је за четири дана Суперкупа у Лакташима извукла контуре, темељ филозофије с којом ће се кренути у напад на престо Јадранске лиге, самим тим и повратак у Евролигу. Уједно, навијачи су добили могућност да виде шта то њихови нови миљеници имају у плану током сезоне. Засад су МВП издања Мохамеда Фајеа и рутина Стратоса Перпероглуа централне теме опуштених разговора, али посебан утисак финалне утакмице против Будућности јесте - Немања Ненадић.
Последњи је ставио параф на вишегодишњи уговор са српским шампионом, практично седам дана пре генералних проба у Спортској хали, али му је само петнаест минута било потребно да истакне кандидатуру за најпријатније изненађење нове сезоне. Истина, са 24 године Ненадићу је потребан озбиљан искорак напред у каријери. Пошао је на пут у Лакташе, упркос томе што је пропустио добар део припрема због повреде ребара. Није га било против Олимпије, па ни Цедевите, а онда је његово појављивање на паркету у пуној опреми сат времена уочи финала отворило тему његовог учешћа у сусрету за пехар и улоге коју би могао да добије. На крају је својих петнаест минута искористио готово без грешке.
Као да је Милан Томић осетио да је баш финална утакмица потребна Ненадићу да пречицом дође до потребне сигурности и рутине. Тачније, Томић је у њему видео катализатор потребан да се сценарио развије у смеру виђеном у наредна два часа. Уделио му је велику ролу, а он је указано поверење оправдао сасвим задовољавајућим дебитантским наступом у црвено-белој опреми.
„Кључ свега овога је тимска игра. Захвалио бих се екипи, саиграчима и тренера, као и навијачима због подршке на терену. Пренели смо велику енергију из прошле утакмице и тако дошли до тријумфа против Будућности“, поручио је момак из Београда за МОЗЗАРТ Спорт после утакмице.
А, шта је то Немања Ненадић изнео на паркет против Будућности? Све оно што не може да се види оком лаика или само кроз статистику. Са Бранком Лазићем командовао је одбраном Црвене звезде и проницљиво читао ситуације из игре. Попут додатног мотора држао је радну температуру на жељеној висини, а добрим нападачким кретњама знао је чак да навуче и двојицу противника на себе, чиме би оставио повољну ситуацију за саиграче. Како је Филип Човић меч провео на клупи и није улазио у игру, Томић му је дао лопту у руке и пустио га да организује игру Црвене звезде. Мало као помоћни плејмејкер уз Џоа Регланда, а у неким ситуацијама као човек који има главну реч. Ненадићу те ситуације нису биле стране, јер се тим детаљима бавио и док је био члан ФМП. Често се међу кошаркашким радницима може чути прича да је управо Ненадић највише профитирао одласком Филипа Човића и Алексе Раданова у Црвену звезду после смене Душана Алимпијевића. Не само што је добио већу минутажу и простор за игру, већ и лопту да с њом диригује игру Пантера из Железника. Међу заслужнијима је био за елиминацију Златибора у четвртфиналу, па чачанског Борца у полуфиналу Суперлиге, односно сам пласман у ново финале, када се није обрукао против каснијег шампиона. Уосталом, тада су још и почела говоркања да се на лето сели на Мали Калемегдан. Процветао је, прошао пробни рад, а Милан Томић сада жели да му удахне нови живот и претвори га у битнији шраф Звездине сезоне. Познат је као велики радник, а тренери који су радили с њим често хвале његову посвећеност тренинзима и мотивацији која га покреће.
То је демонстрирао кроз неколико врло сигурних реакција, када је кварио нападе Будућности и чупао лопту из руку Ивановића, Џексона иНиколића. Директним асистенцијама Добрићу, Берону и Перпероглуу био је међу главним креаторима оне луде серије у другој четвртини, коју је Црвена звезда завршила са 57 убачених кошева и разликом од 25 поена!
„Значи ми много. Да будем искрен – ја сам велики радник и верујем да је то кључ свега. Добро отворена утакмица је за мене само плус. И да сам лоше одиграо, ја бих наставио да се трудим и радим још више да напредујем. Свакако ћу наставити јако да радим и тренирам. Рад се, на крају, увек исплати“, смиреним тоном нам је рекао Ненадић.
Поред нападачких специјалиста какви су Регланд, Фаје и Берон вероватно неће добити много прилика да се искаже на тај начин и то не треба очекивати. Али, гледајући композицију онога што је показао у финалу - он би могао да буде Томићев „човек за све“. Да унесе стабилност у одбрану, покрене напад, исконтролише скок, помогне у организацији, па чак и распали када буде требало. Баш као, на пример, ону тројку уз звук сирене на крају првог дела. Веће могућности има самим тим што се подједнако добро сналази на позицијама два и три. То стручном штабу првенствено даје више одбрамбених решења, а онда и нападачких солуција.
Сада је на Ненадићу да покаже своје кроз сезону...
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар