Вријеме је да попричамо о проблемима у Звездиној игри…

Миојевићу би било лакше да ресетује тим да је Звезда прексиноћ изгубила. А требало је да изгуби…

Фудбал 25.09.2018 | 23:31 Да је Црвена звезда изгубила у 158. вечитом дербију, ништа се суштински променило не би. И даље би клуб са Маракане, због јако широког ростера и квалитета, био први кандидат за титулу. И даље би постојао балон еуфорије изазван европским сјајем и пласманом у Лигу шампиона. И даље нико не би смео да стави под сумњу минули рад Владана Милојевића. Једноставно, утакмица као ова у Хумској мора да се деси и по закону великих бројева. Када је ривал бржи, јачи, бољи. И када  ти изгледаш као да си примио седатив за успављивање.

И због тога је Црвена звезда требало да изгуби 158. вечити дерби. Да не кажемо – морала. Било би и лакшеВладану Милојевићу да ресетује учинак и уклони мит о непобедивој екипи, која је последњи пут поражена у фебруару ове године у Москви. Имали су слична издања, проткана меланхолијом и равнодушношћу, и генерације Валтера Зенге и Славољуба Муслина, па и онај ванвременски тим Црвене звезде из 91. године, који је примера ради знао да изгуби у Тузли са 3:0. Па је после тога на Маракани свануло сутра. И још лепше прекосутра. Са дијагностикованим проблемима.

Овако и у тренуцима расправе, због контроверзног поготка РичмондаБоаћија, одговорни са Маракане морају да спознају непобитну чињеницу. Звездин тим има проблема са игром. Има опаких проблема.

Трнава је преброђена захваљујући индивидуланим квалитетима Ел Фарду Бенаи момка кога више нема, Немање Радоњића. Салцбург није побеђен, али је прескочен захваљујући свему што је Владан Милојевић имплементирао у свлачионици подно северне трибине Маракане. Наполију  се одолеле захваљујући јаком прецизном дефанзивном бедему.. И на крају Звезда није играла дерби, Звезда је преживела дерби (и опет логично је да таква утакмице дође једном у шест месеци).

Иза тог плашта непобедивости и вансеријских резултата у последње време крије се непобитна чињеница – Црвена звезда је у великој већини важних мечева бежи од игре. Бежи од паса. Бежи од ризика. И баца прво полувреме низ ветар. Као боксер који скакуће по рингу, креће се између конопаца и онда чека да се ривал залети, промаши мету и искористи ту грешку. Та Милојевићева тачност и спремност да осети спуштен гард противника кулминацију је доживела претходне године. Ове пак све то делује једнако добро, али уз обилату помоћ среће.

Проблем се највише очитава у томе што Звезда и у Салцбургу и против Наполија и Партизана добрих 50 минута није успевала да направи равнотежу у средини терена. Често се посезало за дугим лоптама персонификацији директног фудбала на којем инсистира Владан Милојевић. Само што су то били изнуђени и спасоносни пасови као последица јаког пресинга и притиска на последњу линију. А у тим ситуацијама нападачима је најтеже.

„Нисмо ми играли слабо у првом полувремену, него нисмо играли уопште фудбал. Много смо покушавали дугим лоптама. Баш је то лоше изгледало“, напоменуо је Марко Марин одмах после завршеног дербија у Хумској.

Дакле, то ће бити нови мини-задатак за Владана Милојевића. Мораће да пронађе нешто ново у средини терена и учини га креативнијим. Макар и по цену да жртвује дефанзивну хармонију и тркачке способности европског нивоа које су овој екипи донеле много тога доброг. Потребна му је унапређена верзијаГелора Канге, играча који  је спреман да згази лопту и директним пасом олакша посао Ричмонду Боаћију. Има таквих у Звездиним редовима. Може се истрајати на Марку Марину као плејмејкеру или да се више користиЛоренцо Ебесилио… Јер Звезда без поседа, неспособна да изнесе лопту са своје половине – није Звезда. Истина са сличним проблемима се Владан Милојевић суочавао после зимских припрема, па је већ у марту све „наместио“

Има још једна ствар која прогања све оне којима је црвено-бела боја при срцу. Тренер Владан Милојевићније до сада приликом састављања тима зарезивао параметар звани тржишна вредност играча, нити се водио клупским улагањима. После неколико шанси отписао је претходне сезоне Бразилца Рикардиња. Увидео је да је сувише мек за његово поимање фудбала… Вероватно Милојевић и сада резонује тако, али… Ако је неко плаћен милион евра (Чаушић) или има плату 700.000 евра (Кафу), не значи да ће аутоматски донети квалитет више. За све је потребно време, мада… Сат стрпљења код Кафуа полако већ откуцава.

Са друге стране Милојевић од кратких панталоница познаје некадашњег везисту Осасуне и сигурно ће га у догледно време „наместити“. Само што је можда хтео да убрза тај процес. Није му се обило о главу, јер је грешку увидео на време. И у игру бацио дежурног ватрогасца, прилично смиреног и јаког на лопти ДушанаЈованчића. Тако  је било и у Салцбургу.

А о томе како је Звезда ушла у 158 .вечити дерби смо већ писали… Има проблема у Звездиној игри. Време је да о њима поприча Владан Милојевић са сарадницима. Пре свега црвено-бели треба да почну да учествују у игри.

Извор: моззартспорт