Прича: Ово је Звезда...

Вратио је Милан Томић Црвеној звезди шмек тима који је под тренерском палицом Дејана Радоњића остварио највеће успехе у новијој историји. Али уобличио га да изгледа онако како је он замислио. И то је у реду, јер нико не воли плагијаторе.

Кошарка 25.09.2018 | 22:45 Кошаркаши Црвене звезде још нису ни отшкринули прописно врата нове сезоне, а клупске витрине већ су обогатили првим трофејом!

У само три дана Милан Томић и његов тим прошли су пут од оних анемичних, горких петнаест минута против Олимпије, до 57 убачених поена актуелном шампиону Јадранске лиге и учеснику Евролиге. За полувреме! У сусрету који је ипак требало да представља финале Суперкупа.

„Да, познајем Милана Томића јако дуго и знам какав је човек. Жели да овај састав игра с много енергије, једноставно у нападу, с доста брзих додавања и утрчавања. Јако се труди да свакодневним, преданим радом пренесе своју филозофију, а пре свега визију кошарке на све“, поручио је Стратос Перпероглу за МОЗЗАРТ Спорт у тренуцима док је чекао саиграче да заврше с поделом аутограма, фотографија, реквизита...

Речи далеко најискусније кајле у ростеру Црвене звезде представљају одраз у огледалу свега оног што јеМилан Томић за врло кратко време успео да постави као темељ потпуно нове генерације. Подигао је на стабилне ноге. Створио једињење са главом и репом. То је оно што је Црвеној звезди тако недостајало прошле сезоне. Али све што је било, треба и да остане у коферу сећања. Као подсетник и подстрек да се увек иде напред, да се траже нова и боља решења. Што Перпероглу рече - једноставнија.

Све што је Црвена звезда урадила током неколико дана боравка у Лакташима није морало да се догоди. Али јесте. И добро је што је тако. То је Звезди било неопходно - да поврати веру и подигне се из нокдауна.

После оне, донекле и кошмарне финалне серије против Будућности Црвена звезда је потпуно изгубила свој пут. Уосталом, кроз суперлигашке изазове видело се да је екипа остала без трунке енергије и шампионског сјаја, да су све резерве готово биле истрошене. То ни легенда попут Миленка Топића није могла да промени...

Причаће се током сезоне и дискутовати о томе ко је најбоље појачање српског шампиона, али чини се да је исто стигло много пре свих осталих. Долазак Милана Томића засад представља пуцањ у мету, право у центар. Ход у правом смеру, ка излазу из лавиринта у којем се Звезда изгубила.

Није овај пехар можда ни толико важан с резултатског аспекта, колико из угла билдовања самопоуздања. Суперкуп на крају неће значити ништа, уколико Црвена звезда ту буде стала. Прерано је говорити да ли хоће, али делује да неће. Тачније, да то никако не жели.

Довољно је било посматрати са стране гестикулације и став тренера Томића у моментима када је Црвена звезда ломила Цедевиту са 22 поена вишка. Или онако понижавала Будућност. Та посвећеност детаљима, стални разговори са играчима на паркету, окрети ка Бориши Симанићу и указивање на то да посматра Мохамеда Фајеа и упија нове трикове, енергични покрети којим тера Немању Ненадића да „загризе“ свог чувара с лоптом... То је одраз тренера са ауторитетом, идејом, ставом. Неког ко има јасну визију тога како мора да изгледа његов тим и шта све треба да покаже кроз четири периода. Од борбеног става у одбрани због којег се помути разум нападачу, читања противничких офанзивних елемената, правовремених истрчавања кроз блок, до муњевите трансформације кроз контру до снажног финиширања или испаљивања повољних хитаца са дистанце.

„Ако је отворен шут, тај шут мора да се узме. Кошарка је игра - шта ти да противник, то се узме“, поручио јеТомић после оних 30 испаљених тројки против Олимпије, када нимало није био задовољан многим елементима.

Вратио је Црвеној звезди шмек екипе која је под тренерском палицом Дејана Радоњића остварио највеће успехе у новијој историји. Али уобличио га да изгледа онако како је он замислио. И то је у реду, јер нико не воли плагијаторе. Посложио је коцкице баш онако како је желео. У оне којима највише верује усадио је ту, елементарну жељу да увек буду бољи, да стално нешто мењају  и напредују. Да раде на себи, али и јачању колективног духа. Да не размишљају о тренутном успеху, већ да се фокусирају на више циљеве. И све тако, у круг...

„Да бисте остварили велике ствари морате у сваком тренутку да будете спремни да поправите нешто у својој игри. Волео бих да целе сезоне причамо једно - још
нисмо достигли максимум и да онда будемо на врху када буде најбитније. Има још доста ствари које можемо да поправимо, да напредујемо. Радићемо на томе“, јасно је истакао Мајк Цирбес после финала.

Овај систем засад функционише. Црвена звезда је показала да је у овом тренутку најбоље одрадила припреме и да је максимално спремна за почетак Јадранске лиге. Биће заговорника мишљења да су црвено-бели прерано стигли у ову фазу, мада изгледа као да тек треба да се оформи оно чврсто, стабилно, непоколебљиво - МИ. Да се ускладе све ситнице и детаљи. Узгред, сезона је толико дугачка да стручни штаб има простор да обара и подиже форму и тако скраја планове за нове велике битке.

Мада му је ово први самостални посао у каријери, на Милану Томићу се виде године рада са Дудом Ивковићем, Јонасом Казлаускасом, Јоргосом Барцокасом... Има праву идеју шта жели да види на терену, сада мора да истраје у намери да имплементира свој печат у ДНК клуба.

Звезда је на правом путу...

Извор: моззартспорт