Кијац: Шта то би демократија?

У ово предизборно вријеме, свакој будали пуна уста демократије. Цитира се Сократ и гдје треба и не треба. Сви обећавају благостање и демократију, под условом да они дођу на власт. И њихови противници се позивају на демократију. Они трећи, малко реалнији, плаше нас и једних и других и форсирају једну нову крилатицу: „злоупотреба демократије". Хоће да кажу да и власт и опозиција – истовремено - злоупотребљавају демократију. Нешто контам: Како се демократија може злоупотребити?

Република Српска 23.09.2018 | 19:30 Убити човјека није злоупотреба демократије, већ кривично дјело. Красти, такође, није злоупотреба демократије. Лагати, такође. Радити против народа и државе, шпијунирати, ни то није није злоупотреба демократије, већ злочин са познатим законским консеквенцама.

Шта би, онда, могла бити злоупотреба демократије?

Пишати уз вјетар, лајати на звијезде, срати к'о грлица, ићи по киши без кишобрана, бити вегетаријанац, циција, бити неписмен, гладан, ћудљив, нервозан, намћораст...? То су нека основна људска права, и не могу се назвати злоупотребом демократије.

Стајати на једној нози, говорити глупости, бити без талента, писати лоше књиге, кнадити лоше песме - све су то могућности једног слободног човјека. Али, ни то није злоупотреба демократије. Питам се, онако успут, каква би то требала да буде демократија коју нико не би могао да злоупотријеби? Искуство ме поучава: Праве демократије се не могу злоупотребљавати. Злоупотријебити се могу само лажне, туђе, поклоњене и наметнуте назови демократије.

Демократија о коју се могуће огријешити - није демократија.

Примијетио сам да неки демократију подразумијевају као команду „на месту: вољно!“, између двије друге команде.

У тој паузи може се пушити, прдити, мислити на нешто друго, могу се писати пјесме, млатити празна слама, пијанчити, будалесати...

Да ли је много пушења, много прђења, много мишљења, много пјесама много сламе, много пића и много будалаштине? Да ли је то злоупотреба демократије?

Истини за вољу, има људи којима није потребна демократија. Они демократију сматрају луксузом, привилегијом, покондиреношћу, помодарством, правом сваке гњиде да мисли, жели и воли. По њима, демократија не води оној, великој демократији у будућности. Јер,још сви немају права на демократију. Таква демократија је анархија. Дакле, демократија није за сваког.

Они сматрају да демократију треба додјељивати за празнике, свеце, јубилеје и нарочите заслуге.

Демократију треба штедити да се не би потрошила.

Демократија је мјесто у књигама, програмима, излозима и музејима.

Свака употреба такве демократије је злоупотреба.

Демократију не треба прљати рукама и вући по сокацима. Уносити у некомфорне станове и неразвијена подручја. Она је света ријеч, мислена именица - човек није достојан демократије.

Они који су је призивали, уплашили су се кад је стигла. Они је нису тако замишљали. Демократија није испунила њихова очекивања.

Народ је толико био жељан слободе да је хтио да је поједе. Гладан и жедан демократије, народ је почео да је користи према свом апетиту и укусу. Почео је да је слави, воли, мрзи, да се с њом забавља и игра. Мазећи је, дао јој је најчудноватија имена.

А тада је пала и тешка реч о злоупотреби демократије.

Постоји демократија и закони који је штите. Сваки нормалан човјек добро разликује слободу од злочина. Зна се гдје престаје слобода, а гдје почиње злочин.

Осим закона, демократији нису потребни никакви други чувари. Закони омогућавају, а не прописују слободу и демократију.

Демократија је безазлена. Здрава. Невина. Она не служи ничему другом већ демократији. Зато је немогуће злоупотријебити демократију.

О злоупотреби демократије говоре најчешће они који би је најрадије злоупотријебили. Они који не разумију и не признају друге погледе, укусе, расположења и интересе - осим својих. Злоупотребу власти хтјели би да замијене злоупотребом демократије.

Не може бити много демократије, слободе и правде.

Неки још увијек мисле да много слободе и демократије води свијет у катастрофу. Зато ту катастрофу треба одлагати - тиранијом, неправдом, злочинима, ратовима, бомбама с обогаћеним ураном. И, све то - за добро човјечанства.

Ако слобода и правда воде свијет у пропаст, онда свијет нема другог излаза. Паде ми на памет Сенека: „Живите међу људима као да вас Бог посматра, обраћајте се Богу као да вас људи слушају! Онда ћете добити оно што сте тражили...“ Зашто све ово пишем? Младост сам проживио у социјализму, а старост у демократији. Камо среће да је било обрнуто(!)

Пише: Божо Кијац (извор:Фацебоок)

(Вијести.ба)