И вриједне домаћице и успјешне пословне жене

Припаднице лепшег пола под притиском све већих захтева које им је донела еманципација.

Занимљивости 20.09.2018 | 13:46 МУШКАРЦИ кажу да се женама не може угодити. Желеле су еманципацију, а сада не знају шта би и како би са њом. Још су незадовољније у тој слободи. Када су се мушки избориле да више не буду "само" мајке и домаћице, пожелеле су да им се врати она женска лакоћа постојања. Постале су веће звоцалице него раније.

Стално се жале да и даље живе у мушком свету, иако су освојиле све професије чија су им врата до јуче била затворена. Саме су себи нагомилале обавезе, а сада пребацују супрузима да им је тешко. Као да су они криви за све. Из женског угла то изгледа сасвим другачије. Жене кажу да се мушкарцима не може угодити. Љубоморни су што оне савршено могу да живе живот без њих. Оне сада могу да се школују и за војнике, остваре економску независност, васпитавају децу и праве најбоље пите. Или уз то могу да имају и хармоничне бракове. Али, мушкарци не схватају да им отежавају свакодневицу сталним притисцима.

Они би да имају жену која је предана супруга, пожртвована мајка и вредна домаћица, али и да ради осам сати дневно, зарађује и не води главну реч у кући. Не желе да се лише своје балканске удобности која подразумева да мушкарци не кувају, не чисте кућу, не раде домаћи са децом и не мењају им пелене. Где је истина? И постоји ли, уопште, само једна?

Ако се сложимо да је жена постала мултифункционална у модерном добу, јер је добила много улога за које се и борила, али да се ниједне пређашње није ослободила, значи ли то онда да је еманципација заправо постала и њено лично бреме? Ниједна обавеза мање за њу, а гомила нових са којима се буди. Како је могуће да успостави баланс између приватног и пословног да би сачувала себе? Биљана Боговац је дипломирани економиста, чланица Управног одбора Српске асоцијације менаџера и мајка троје деце, која жели да охрабри припаднице лепшег пола.

- Једини начин је да не размишљате из угла да нешто морате - каже саговорница. - Жена зна шта је све чека у току радног дана и треба да направи план. Али, у тај план мора да уђе и тренутак или тренуци за себе. Не могу да мислим да ли је довољно да проведем оволико времена на овоме или ономе, него сматрам да сам у сваком тренутку способна да проценим када треба и шта треба, а остало радим онако како најбоље могу. Не треба се бавити анализом и плакати над сопственом судбином што си жена, па и мајка, па и ово и оно, тек посао... Мислим да је еманципација природно дошла у моменту кад су се за њу створили услови и тако је. Јер све ово што мени стоји на располагању није било доступно мојој мајци, а тек не мојој баки. Значи, сад може овако, и то је то. Треба бити срећан због тога.

Морају да се доказују на више поља

Истраживања показују да припаднице нежнијег пола често имају оправдан разлог за своје незадовољство на пољу каријере, јер је чињеница да се многе налазе у тежој позицији од мушкараца. Оне константно морају да се доказују на послу, а с друге стране их чекају деца, кухиња и муж Балканац, за којег су кућни послови испод части. Неретко им под таквом пресијом страда здравље, али под окриљем такве, сталне напетости, урушава се и породица. Саговорница то види из мало другачијег угла:

- Припадници оба пола морају стално да се доказују на послу, али мислим да пословне жене више морају да доказују да умеју да буду добре супруге и мајке него што имају притисак на радном месту. Имам малу резерву према речи Балканац, јер сматрам да је то термин који је измишљен како би оправдао веома непристојно и нељудско понашање, а не типичног мушкарца. Познајем велики број Балканаца који су савршени мужеви и веома подржавају своје успешне супруге. Такви не деле послове на њене и његове.

Чињеница је, међутим, да многи мушкарци тешко праштају успех својих колегиница, јер су вођени предрасудама да је њима ипак право место код куће, за шпоретом. Омаловажавања ту зато нису искључена, а понекад су и врло присутна. На питање да ли се и сама суочавала са таквим ситуацијама, Биљана каже:

- Ако се заиста нађем у присуству таквог мушкарца онда је нормално да осећам пресију. Међутим, морам да признам да сам имала ту срећу да радим углавном са веома фер колегама, које можда јесу завиделе на успеху, али не због тога што сам жена, већ зато што је у овом свету веома велика конкуренција за све.

Мање плаћене од мушкараца

Једна од неправди на коју даме стално указују је да су женски послови и даље мање плаћени и цењени од мушких. У тим неравноправним околностима, тешко је победити у "лактању". И саговорница то признаје:

- Искрено, није лако. Али, има начина да се и то промени. Јесу жене мање плаћене од мушкараца, али су и посвећеније, па ако се то препозна као вредност, онда могу брзо да напредују и да стигну до самог врха. Сматрам да је продорност у послу неопходна и природно потребна, међутим, не и да треба да буде прекомерна и непоштена. И даље видим да људи препознају оне који имају меру у том "лактању" и обично они мало дуже сачекају, али на крају буду награђени за своје стрпљење и "меру". Лично сам имала подједнаку борбу и са женама и са мушкарцима.

И чини се да се припаднице нежнијег пола, упркос свим препрекама, заиста боре лавовски за себе. Понекад баш мушки. Има ли наде да ће им у перспективи заиста бити лакше и лепше, да ће их више разумети и поштовати њихов таленат, умеће, упорност, успех? Саговорница је оптимиста.

- Мислим да хоће. Све је више талентованих, упорних и успешних жена, а како то буде још чешћа појава, тако ће бити неминовно да се прихвати. Као и све у животу. А како ће се оне у томе осећати, то је индивидуално. Ако радите оно што волите требало би да будете срећни. Можда је фер да кажем да је могуће да постоје професије у којима су жене заиста у другом плану, али ово чиме се ја бавим је подједнако отворено за оба пола. Све је на личним вештинама које се претварају у успех или не. И на крају да будем веома искрена - треба прихватити и чињеницу да можда постоје професије и улоге у које жене не треба да иду. Исто важи и за мушкарце.

ПРОНАЋИ ПОМОЋ, ПОСТАВИТИ ПРИОРИТЕТЕ

Саговорница "Живота плус" каже да жене које се баве оним што воле и у чему уживају могу да превазиђу проблеме који су стигли са еманципацијом. Али, важно је, додаје, да су адекватно плаћене да би могле да растерете свој дан неким обавезама.

- Ако не стижу да се баве обичним кућним пословима и детаљима који се по некој инерцији стављају у домен женских (домаћи задаци деце, припремање оброка, куповина), требало би једноставно да пронађу помоћ. Жена просто одлучи да ли ће, без обзира на то што може да пронађе сат времена за пеглање после посла, ангажовати неког ко ће то уместо ње да уради. Тај сат може да проведе са другарицама на пићу, са децом или у козметичком салону.

Искрено, не знам успешну жену која све те послове обавља сама и не сматрам да би то било нормално. Ту би нешто озбиљно било угрожено. Оно што не може да недостаје јесте љубав - према супругу и деци. Али не она мерена бројем сати проведених са њима, већ чињеницом да смо ту када треба, да се та улога не може заменити ничим другим и да јој се увек даје приоритет. Чак и када је посао у питању, ако је мојој ћерки битно да будем у школи, мом сину да будем на приредби, ја нађем начина да ми они буду приоритет.

Новости
фото:интернет