Колико знамо о министру Лаврову?

Навија за московски Спартак, у младости је волио да пише поезију и запјева уз гитару. И сада често засвира за своју душу и друштво. Воли скијање, сплаварење и виски. А тек цигарету…

Свијет 20.09.2018 | 09:22 На Ист Риверу је остала анегдота о томе како га је 2003. тадашњи генерални секретар Кофи Анан замолио Лаврова да поштује забрану пушења у просторијама УН, на шта му је Рус одговорио: „Ова кућа припада свим члановима УН, а ви је само привремено водите“.

Сматра се аутором пјесме која је прерасла у неформалну химну Московског државног института међународних односа, чији стихови гласе: “Студирати – онда страствено, пити – онда до краја”.

Љетне одморе често је проводио у радним акцијама на истоку земље, а током семестара глумио у драмама у наступима на факултету. Одговарајући на питања новинара о свом приватном живору, рекао је да може да једе сваку националу кухињу, да и поред силних обавеза и летова спава само ноћу и да се труди да живи у складу са временском зоном земље коју посјећује. Један од хобија му је цијепање дрва.

Ријеч је о Путиновом министру спољних послова Сергеју Викторовичу Лаврову, који би сутра требало да дође у Бањалуку. Лаврова смо очекивали 17. септембра, на освештењу темеља српско-руског храма, али је посјета изненада помјерена.

У дипломатским круговима важи за ветерана, озбиљног тактичара дубоког гласа, тешког преговарача, који је, заједно са Владимиром Путином, вратио углед руској дипломатији. Или је бар учинио да тако изгледа. То може да захвали, прије свега, вишедеценијском дипломатском искуству у коме је буквално прошао све степенице – од најниже до садашње министарске на којој се налази од 2004. када је вољом Владимира Путина наслиједио Игора Иванова.

Од тада су се Путин и Дмитриј Медведев ротирали на позицијама премијера и предсједника Русије, али Лавровљева позиција никада није била упитна. Уз Путина, важи за најцитиранијег руског политичара.



Идол му је Горчаков

Како су премијели медији, идол му је Александар Горчаков, министар спољних послова и канцелар у Руском царству у 19. вијеку.

– Њему је пошло за руком да поново успостави руски утицај у Европи након пораза у рату, и то не кориштењем оружја, већ дипломатијом – рекао је једном приликом Лавров, који је 2015. од Путина примио Орден за заслуге.

На Западу су га током сиријске кризе назвали „Министар Њет“ због одбијања америчких планова за ту земљу, али и због права на вето које је за његовог мандата Русија почела много чешће да користи као стална чланица Савјета безбједности УН.

Још у мају 2007. Лавров је написао чланак за часопис “Русија у глобалној политици” у коме је поручио колегама у Вашингтону да је једнополарни свијет и солирање САД прошлост. То се у годинама касније показало тачним, јер је у бројним свјетским кризама наступао равноправно, очи у очи с америчким дипломатама, чврсто бранећи руске интересе.



Гафови

Мада важи за хладног дипломату, Лавров с времена на вријеме себи дозволи и нешто опуштенији наступ. На конференцији за новинаре са министром иностраних послова Саудијске Арабије у августу 2015. камере су снимиле како Лавров слуша свог госта и онда одједном каже “будале”.  На кога је мислио – не зна се ни данас.

У априлу 2016. извео је још једна неочекиван потез. Док га је током службене посјете Монголији на аеродрому чекао црвени тепих и највеће почасти, Лавров се појавио у – фармерицама, што је Монголце изузетно наљутило.

Свој 67. рођендан прославио је у авиону, приликом службене посјете Јапану. Тада је цијели свијет брујио о напису на његовој слављеничкој мајици, који је гласио: „Ко не жели да разговара са Лавровом, разговарац́е са Шојгуом“. Сергеј Шојгу је министар одбране Руске Федерације. 



Биографија

Руски шеф дипломатије рођен је 21. марта 1950. у Москви, али су ми отац и мајка поријеклом из Грузије. Осим матерњег руског језика, Лавров говори и енглески, француски, синхала и малдивски.

Према подацима са Викопедије, матурирао је средњу школу сребрном медаљом, а оженио се на трећој години студија Московског државног института међународних односа. Прије тога је маштао да студира физику, али је превагнуо утицај мајке, која је радила у дипломатији. Дипломирао је 1972. Према тадашњим правилима морао је да ради за Министарство иностраних послова одређено вријеме, али се испоставило да ће за дипломатију остати везан све до сада.



Почео је као савјетник у совјетској амбасади у Шри Ланци. У Москву се вратио 1976. у Одјељење за међународне привредне односе, да би 1981. био послат у совјетску сталну мисију при УН у Њујорку. У Москву поново долази 1988, гдје је наставио да обавља бројне функције, уз стално напредовање. У априлу 1992. именован је за замјеника министра иностраних послова Руске Федерације, а 1993. за потпредсједника међународне комисије за координацију учешћа Русије у мировним мисијама.

Изјаве о Српској и БиХ

Када је ријеч о нашем подручју, Лаврова до сада памтимо по неколико изјава. На конференцији за новинаре почетком 2017. позвао је на укидање Канцеларије високог представника у БиХ (ОХР).

– Европска унија никако не може да одбаци та овлашћења високог представника. То иритира, исто као што иритира и то што су српски политичари у Бањалуци стално подвргнути нападима да руше ту државу. Нагласићу још једном, у БиХ нико не руши државу. Додик је више пута раније потврђивао своју приврженост Дејтонском споразуму. Дејтонски споразум крше они који доносе одлуке не узимајући у обзир мишљења сва три народа – упозорио је Лавров.

Тада је стао и у одбрану права Републике Српске да 9. јануара слави свој дан.

– Када дижу хистерије поводом одлуке Срба да 9. јануар прогласе Даном Републике Српске и када се саопштава да је то подривање Дејтонског споразума, то је још једна провокација и нека врста увреде да неко признаје своје вриједности, а не неке бриселске, постхришћанске – закључио је шеф руске дипломатије.

Такође, када је 2010. предсједник Хрватске Стјепан Месић рекао да ће војно интервенирати уколико се у Републици Српској одржи референдум о независности, Лавров га је упозорио да Дејтонски споразум одбацује сваку употребу силе.

Извор: СрпскаИнфо