Прича, ЛШ: Јувентус - Дама има нови план...

Јувентус има победнички менталитет, нове идеје, препознатљиво искуство, правог вођу у лику Ђорђа Кјелинија, велико срце Блеза Матуидија, уметнички дух Миралема Пјанића, младалачку полетност Паула Дибале и убилачки инстикт Кристијана Роналда! Да, ово мора да буде та сезона.

Фудбал 19.09.2018 | 17:30 Танка је линија између вечног изазивача и правог, истинског шампиона. Јувентус путем највећих сањара хода пуне двадесет и две године, а можда би управо ова сезона могла да буде она - преломна. Дегутантно је сада коментарисати да ли је квалитет Старе даме последњих година био довољан за круну шампиона Европе. Ако и није био - у шта је, гледајући некадашње саставе, тешко поверовати - сада су се све коцкице посложиле! Сад или никад!

Јувентус има победнички менталитет, нове идеје, препознатљиво искуство, правог вођу у лику Ђорђа Кјелинија, велико срце Блеза Матуидија, уметнички дух Миралема Пјанића, младалачку полетност Паула Дибалеи убилачки инстикт Кристијана Роналда! Да, ово мора да буде та сезона.

Сурова доминација Серијом А постала је ствар навике. Истина, Наполи је пре само неколико месеци успео да заталаса Јувентусове мирне воде, али је уместо ураганског финиша сезоне уследио бродолом за тим из Кампаније. Бјанконери су освојили и ту седму узастопну титулу првака Италије, али тај излуђујући елемент фрустрације никако да нестане. Лига шампиона била је и остала Јувентусова тиха патња. После силних година чекања, играња са живцима навијача, два пропала финала и контроверзне елиминације у четвртфиналу прошле сезоне, руководећи Јувентусови кадрови - од породице Ањели, до директорских магова Бепеа Мароте иФабија Паратићија, потпомогнути главешинама из компаније Фијат Крајслер - пресавили су табак и у блокбастер куповини затресли фудбалску планету! Стигао је Кристијано Роналдо као шампионско једињење које је недостајало овом грандиозном систему.

То је полазна тачка новог Јувентуса, уз наду да ће сви на крају профитирати. Клуб је добио цео пакет - мајстора највише класе, човека рођеног за успех, гладног нових изазова и маркетиншки једно од најисплативијих имена у свету фудбала и спорта у опште. Кристијано је направио тај следећи корак о којем је размишљао месецима и сада има прилику да постане највећи и на "чизми". Само време показати да ли су Дама и Роналдо савршен спој.

Најважнија карактеристика апсолутног владара италијанског фудбала је - моћ! Ма колико то пре само неколико месеци чудно изгледало, Јувентус је успео да подигне лествицу на потпуно нове висине и унапреди тим. Директорски тандем Марота - Паратићи овог лета је радио у складу са потпуно новом идејом покоравања Европе. Темељи су, додуше, постављени током последње три-четири године, када се интензивирала филозофија истраживања тржишта и искоришћавања могућности. А оне су овог лета биле готово бајковите.

Годинама клуб све храбрије излази из зоне комфора и троши вртоглаве суме новца! У рангу најмоћнијих европских клубова. Што Јувентус свакако и јесте. И сваке године граница се помера све више. Овог лета на појачања је утрошено безмало 260.000.000 евра. Највише у клупској историји, што је резултат повлачења јаких потеза кроз отварање разних варијанти на тржишту. Тим је накрцан у свакој линији. То је и био циљ.

Највећу дилему изазвала је ситуација на гол црти. Одлука Јувентусових руководилаца да се опросте одЂанлуиђија Буфона и тако затворе врата љубавној причи старој преко деценију и по отворила је простор за разне дискусије. Мада, дискутабилна је и Ђиђијева одлука да не окачи рукавице о клин, или се бар врати у своју Парму, иако је из финансијског угла потпуно јасно зашто је изабрао трансфер у Пари Сен Жермен...

Стара дама сада практично има двојицу голмана сличних квалитета. То су Војћех Шченсни и Матија Перин. Реално, ни један, ни други нису још спремни да ускоче у Ђиђијеве копачке, мада су обојица зрели да буду стартни чувари мреже. Шченсном је обећано место на линији оног тренутка када Буфон више не буде у клубу. Опет, нико не може да тврди да је Перин у Торино стигао да би седео на клупи и био замена репрезентативцу Пољске. Предност је засад добио Шченсни, али није искључено да се ствари неће мењати до краја сезоне.

Позиција десног бека сада одише свежином и Јувентус има чак три равноправна кандидата. Ера Штефана Лихтштајнера је завршена, као и Данија Алвеса пре тога, сада ће се Матија де Шиљо и Жоао Кансело борити за место под сунцем. Мада се Де Шиљо уклапа у слику десног бека с јасним дефанзивним квалитетима, Алегрије са Канселом добио на офанзивној разноврсности, што му је донекле и недостајало. Тачније, бек који игра у оба смера. Кансело је иза себе оставио одличну полусезону у Интеру, а Јувентус је искористио тренутак немоћи управе Неразура да испрате Валенсијине захтеве за откуп, искеширао 40.000.000 евра и добио бека за будућност способног да задржи лопту, повуче напред када треба и отвори брзу контру. Ако се коцкице буду поклопиле, можда буде и права звезда у наредној деценији. Нешто што се чека годинама...

Алегри увек може да премести и Хуана Квадрада на десни одбрамбени бок и то ће вероватно чинити у одређеним тактичким варијантама, мада се то у прошлости и није показало као најбоље решење. Квадрадо је страшан тркач и неко ко може да оптерети десну нападачку страну својим офанзивним мајндсетом, али му недостатак дисциплине и контроле одузимају поене у одрађивању дефанзивних задатака.

Враћање одбеглог сина Леонарда Бонућија згрозио је навијаче, толико да некада омиљеног лика у Торину нико није дочекао на представљању. Бонући је после годину дана у Милану схватио да је погрешио и да боље средине од Јувентуса за њега - нема. Упркос размирицама са шефом струке. Можда је Макс Алегрис Бонућијем добио на искуству и потребној чврстини у одбрани, али је то Даму коштало одрицања потенцијалаМатије Калдаре, што би могло би да се обије о главу. Додуше, Калдара тек треба да буде тестиран на највећој сцени, али свакако представља будућност италијанског и европског фудбала.

Јувентус је у овој причи био вођен жељом за моменталним успехом, не дугорочним плановима. Бонућисавршено познаје Алегријеве идеје и систем у душу, као и све партнере у последњој линији. Конкуренција на позицији штопера сада изгледа овако - Бонући, Бенатија, Ругани, Кјелини, Барзаљи. То је више него довољно да Алегри мирно спава. Уједно, поново отвара могућност одбране са три штопера. Зато би Бонући лако могао уз Роналда да буде тактички најутицајнији играч Јувентуса, у смислу слободе избора формације и евентуалних промена у систему игре.

Леви бок има свог газду - Алекса Сандра. Ако је заиста тачна информација да су се клуб и играч договорили око нове плате (око 4.000.000 евра) и продужетка уговора, онда је ствар прилично јасна и Сандро ће бити прва и најбитнија карика на левом боку. Када је Јувентус успео да избегне све налете Пари Сен Жермена, Челсија и Манчестер јунајтеда, све је лакше. То вероватно значи да од Марселовог доласка следећег лета нема ништа, мада ко зна шта ће се све десити до јула. Јувентус свакако не мора да брине. Клуб се одлучио да врати Леонарда Спинацолу са позајмице из Аталанте и да он буде Сандрова сенка, мада неће бити у могућности да игра још неко време због повреде. Он ће попунити место Квадва Асамое и практично би требало да буде човек са израженијим офанзивнијим задацима. Јувентус паралелно ради и на постављању темеља за пројекат будућности - лансирање младог Рожерија, тренутно на позајмици у Сасуолу.

Највећа гужва је на средини терена, где ће Макс Алегри имати главобољу и слатке муке. Емре Џан, Миралем Пјанић, Сами Кедира, Родриго Бентанкур и Блез Матуиди. Петорица јако квалитетних играча за највише три позиције. Како изабрати?

Долазак Емреа Џана јесте добар посао, највише јер није плаћено никакво обештећење. И можда овај трансфер не би изазвао толику пажњу даБентанкур није играо врло добро на Светском првенству. Џан зна много тога с лоптом, има добру визију терена и несебично помаже одбрани. Посебно ће допринети на јачању физичког аспекта. Улази као човек преваге с клупе, али и то даје резултат. Донекле сличним квалитетима располаже и Бентанкур, који је у Русији направио искорак у правом смеру. Ако је гледати конкуренцију и ко ће највише да испашта, то ће бити млади Уругвајац. Једноставно, Матуиди и Пјанић морају да буду у стартних једанаест. Први гарантује смиреност и баланс на средини, те озбиљне дефанзивне квалитете. Други је играч старог кова, за каквим фудбал вапи. Уметник с лоптом, прави визионар. Кедира је, помало изненађујуће, узео место на средини терена. Али, није изневерио. Ту је већ три године, има велико искуство иза себе, зна како да смири игру, али и подели додавање унапред... Како сезона буде одмицала вероватно ће се више преселити на клупу, али његово знање се цени у Торину.

Поново ће Максу Алегрију најтеже бити да нађе право место за Паула Дибалу. Тако је било и у минулој полусезони, када се Алегри одрекао формације 4-2-3-1 како би се фокусирао на јачање одбране. Спустио је центар теже, поставио одбрану плитко како би играла компактно, што се посебно видело на великим утакмицама. Квалитет напада није био тако добар, али је одбрана поново блистала. А вероватно је највише испаштао Дибала. Његово место и даље није искристалисано. Најреалније је да буде први човек иза Роналда, мада може да заузме место и на десном боку, где су већ Квадрадо и Бернардески. Прави тактички ребус за Алегрија. Прилично је јасно да ће Дибала морати да се навикне на живот са Роналдом и да пронађе начин да с њим функционише, зарад вишег циља. Вероватно ће негде успут прихватити и то да неће увек бити у стартној постави, те да мора да дели своје минуте са другима. А то ће бити јако тешко, како за Дибалу, тако и за Алегрија. Јер, када нема Аргентинца на терену Алегрију се отвара простор да стави тројицу у везни ред и експлоатише формацију 4-3-3 (у варијанти где су на боковима Бернардески или Квадрадо десно и Коста лево), а са њим иде на офанзивнију варијанту и систем 4-2-3-1. Алегри је против Сасуола пробао и варијанту 4-3-1-2, где су му Манџукић и Роналдо били најистуренији, Дибала иза њих, а у вези Матуиди, Џан и Пјанић.

Вратићемо се на параграф доласка Бонућија, који би могао да отвори врата систему 3-5-2 или 3-4-3, где биБенатија, Кјелини и он били у одбрани, по боковима Кансело или Квадрадо и Сандро, поред њих Џан и Пјанић, а испред... Па, бирајте. Да ли Дибала и Коста са Роналдом, или варијанту где би Манџукић делио простор са Португалцем... Све су карте отворене, а Алегри пред собом има прегршт опција.

Десно ће се за своје минуте борити Бернардески и Квадрадо, можда и Дибала, лево ће бити Коста који је с разлогом откупљен овог лета од Бајерна за 40.000.000 евра (имао 12 асистенција, иако није био стално у тиму), док ће Роналдо бити та истурена деветка! То је постало јасно оног тренутка када је продат Гонзало Игуаин. Пробио је Кристијано баријеру, убележио прве голове и сада се чека ураган. Марио Манџукић ће битиРоналдов заменик, а Моисе Кеан неко ко ће моћи да учи од двојице прекаљених голгетера.

Овакав Јувентус треба да буде на врху табеле Групе Х, упркос конкуренцији. Има дубину у саставу, квалитет, сваки играч је бар по два пута био шампион, а присуство званично најбољег фудбалера света само даје на тежини. Сам квалитет тима гарантује да клупске амбиције морају да буду усмерене ка коначном освајању Лиге шампиона. Ништа мање од тога се и не очекује када имате човека тако моћне ауре, какав је Роналдо. Узео је пет Лига шампиона, непобедив је у последње три сезоне, године му не могу ништа. Једноставно је неуништив.

Питање је сада може ли Роналдо да окрене ствари у Јувентусу и донесе ту титулу после више од две деценије чекања? Здрав разум говори да може, али терен је једино мерило.

Извор: моззартспорт