Прича: Милојевићеви ''Преторијанци''!

На 72 утакмице је Звезда само два пута примила више од два гола, само један овог лета на свом стадиону у пет европских утакмица!

Фудбал 19.09.2018 | 23:30 Ова генерација Звездиних фудбалера, класа учитеља Владана Милојевића, већ толико тога је остварила да ће се један део Звездине богате историје памтити као њихова епоха. Вратили су Звезду у Европу, вратили су европско пролеће на Маракану, дошли су у Лигу шампиона и на првом мечу у групи смрти успели да освоје бод. Баш тако, да га освоје.

Нема овде приче о оној полупуној или полупразној чаши. Бод је освојен! Дакле, никаква победа није испуштена, никаква шанса пропуштена... Напротив. Црвена звезда је против турбо Наполитанаца играла једино како је могла. И успела. Одбранила се и започела Лигу шампиона на много бољи начин него да је понесена еуфоријом играла неки фудбал који иначе не игра и да је због тога поражена. Тек после преспаване ноћи и слегнутих утисака види се вредност овог најнепопуларнијег фудбалског резултата. Побеђивање у Лиги шампиона уз леп, нападачки фудбал кошта много више од онога што су Звездине могућности. И опет не гарантује победу и успех.

Али оно што Звезди даје највеће гаранције и наде да може до још неког сличног резултата у Лиги шампиона су Владан Милојевич и његови преторијанци из последње линије.

Одбрамбена линија Борјан – Стојковић, Савић, Ле Талек, Родић која је формирана пре годину и кусур дана се показала као темељ на којој је Милојевић зидао успехе и слагао циглу по циглу. Овог лета се десила само једна промена у тој линији, Милош Дегенек је заменио Дамијана ле Талека. Али је учинак остао исти. Чак и бољи...

Милан Борјан постаје један од бољих голмана у Звездиној историји. Већ је завидан број мечева на којима је Звездин „книнџа“ направио разлику у односу на ривала и донео максимум кокји голман може да донесе. Бековски тандем Стојковић – Родић је оживео каријере на Маракани и постао полуга без које Звезда више не може да се замисли. Обојица су репрезентативци, стекли су огромно искуство за ових годину и Милојевић има огромно поверене у њих.

Вујадин Савић је већ другу сезону командант одбране, показује да може да игра и са различлитим партнерима у тандему, синоћ је одиграо меч каријере. Какви су нам штопери по репрезентацији, Савић је одавно заслужио да заигра за А тим Србије.

„Вујадин Савић је одиграо супер. Баш добар, добар штопер“, рекао је после меча легендарни МилеБелодедић.  

Милош Дегенек се уклопио као да је већ неколико година ту. Крајишник исијава самопоуздањем, како на терену, тако и ван њега. Пале га велики мечеви и Звезда је у њему добила оно што је тражила после одласкаЛе Талека.

Сви они у овом Милојевићевом систему делују бољи него што то јесу. Расту са екипом и тимски напредак прате индивидуалном надоградњом квалитета. Свака херојска одбрана као оне против Краснодара, Салцбурга или синоћ Наполија чине ове играче бољима и подижу им самопуздање и свест о новим висинима и границама. Тај систем у којем се тачно знају задужења, механизми и слобода у игри је основа Звездиног импресивног дефанзивног учлинка. А за успостављање система  је најзаслужнији Милојевић.

Када је Владан Милојевић преузео Црвену звезду, први испит му је био лак посао против Флоријане са Малте  (3:0), да би у реваншу са три примљена гола (3:3) прошао даље уз незадовољство менталитетом који су показали његови играчи. Били су то остаци претходног лоше постављеног система у којем је Звезда примала голове како је стизала. Та три примљена гола на Малти су можда једна од најбољих ствари које су се десиле Црвеној звезди последњих година. Дали су Милојевићу шансу да све промени.

Нови тренер је од тада радио на затезању дефанзивних механизама у игри црвено-белих. Подигао је концентрацију и свест играча на максимум, променио је менталитет и идентитет екипе. Додуше, тада на Малти није ни играо најјачи тим Звезде. Није још било Борјана и Родића. Од данашњих првотимаца, у стартној постави су били само Савић, Стојковић и Боаћи. Милојевић је тек ударао темље овог данашњег тима...

Од тада је Звезда под Милојевићевом командном палицом одиграла 70 утакмица у свим такмичењима. Само је једна екипа тресла Црвеној звезди мрежу више од два пута - Краснодар у Русији. Само још у три наврата је Милојевићева Звезда примила два гола на мечу: Бачка, Младост, Ред Бул Салцбург. Дакле, на 77 мечева код Владана Милојевића у свим такмичењима, Звезда је на 71 мечу примила један или ниједан гол. Мирну мрежу је сачувала на чак 43 од 77 утакмица! У прошлој сезони је у Суперлиги примила 19 голова на 37 мечева, за разлику од сезоне раније када јој се мрежа тресла 33 пута.  

Било је утакмица у којима није била фаворит против Спарте, Краснодара, Келна, БАТЕ Борисова, Арсенала, ЦСКА, Ред Бул Салцбурга и Наполија... Али је од тих седам противника примила исто толико голова на 14 мечева. И много јачи тимови би овде више пута вадили лопту из мреже. Како време пролазе, тако је дефанзивни учинак Звезде све бољи. Овог лета су црвено-бели на Маракани примили само један гол за 450 минута игре. Укупно су на девет мечева примили четири гола.

То ништа није случајно већ је плод напорног рада, визије и плана Владана Милојевића као озбиљног тренера и човека који врло озбиљно схвата свој посао. Али и његових сарадника у које има пуно поверење.

Зато се деси да Наполи држи 65 одсто лопту у ногама, да има три пута више одиграних пасова, да има три пута више шутева на гол, али да не може да пробије Звездин оклоп. Није то пука срећа, већ ситуације које је Звезда навикла да преживљава. Више је Краснодар држао Звезду у паници у последњијх десетак минута на Маракани него Наполи. Што довољно говоро о напретку који је направљен. Шансе које је Наполи имао јесу биле добре, јесу неке од њих били зицери, али је само два пута Милан Борјан био у безилазној ситуацији када су га спасли пречка и Родићев блок на на гол-линији.

Пред том Звездом се сада налазе два најтежа могућа испита – гостовања на Парку принчева и Енфилд Роуду. Против трилинга Нејмар – Мбапе – Кавани и Мане – Салах – Фирмино. Постоји ли већи изазов?

Извор: моззартспорт