Заклела се земља рају да се тајне све сазнају!

Заклела се земља рају да се тајне све сазнају. Тако би укратко се могло рећи за Жељку Цвијнановић која крије или стидљиво говори о прошлости своје блиске породице, по мајчиној линији,док радо чепрка по прошлости других износећи којекакве полуистине и лажи.

Република Српска 22.09.2018 | 09:00 Жељка Цвијановић је из мјешовитог брака и то не би било ништа спорно, бар како је то рекао њен противник у трци за предсједника Републике Српске Вукота Говедарица, да њен, како је рекао, дјед Пејо Марић није био у усташама у вријеме НДХ-а.

"Да ли једна усташка унука може да води српски народ и да прича о српству и части!? Зар она, чији је дјед Пејо Марић био усташки сатник који је сатирао и палио српска села око Дервенте хоће да буде предсједник Републике Српске", јавно је прије неколико дана упитао Говедарица кога је она оптужила да није учествовао у рату што је он и сам признао наводећи да је тада имао 16 година.

Осим излива гњева и увреда на рачун Говедарице што није био у рату, Цвијановићева на оптужбе да је усташка унука још се није јасно изјаснила.

Ко је Пејо Марић, дјед Жељке Цвијановић?

Према информацијама до којих смо дошли Пејо Марић је живио у Жеравцу/Врело (село до села) био је у усташким јединицима у вријеме НДХ када су почињени велики злочини над Србима на подручју Дервенте и Брода.

У књизи Страдање Срба Српски Брод за вријеме Другог свјетског рата аутора Михаила Пантића, која је изашла 2005. године у Новом Саду, налазе се изјаве и свједочења Срба који су успјели да се спасе од усташког покоља.



О покољу Срба у дервентском срезу у изјави Милана Трифуновића из села Грк од 14. марта 1943. године, дате у Београду, између осталог се каже:

"Може се мирне душе казати и устврдити да су скоро сви Хрвати из среза дервентског пристали уз усташе и судјеловали у покољу и пљачки"!



Аутор књиге је дошао и до следећих информација: 

"Све покоље, пљачке, палеже и остале зулуме над Србима у срезу Дервента вршили су домаће усташе Хрвати. Особито су се истакли у прогону Срба усташе Мато Карловић, столар из села Жеравац, који је у почетку био усташки логорник, а сада је општински начелник у Лужанима и који се је показао као велики крволок, Маријан Колобарић, земљорадник из Вишњика, који је у вријеме покоља био општински начелник и усташки повјереник у Лужанима, Иван Јукић, трговац из Грка, Илија Арелић, земљорадник из Буковице,Иван Рајић, римокатолички жупник из Буковице, Врдољак за кога не знам шта је био, али сада је жељезнички чиновник у Босанском Броду,Рудика Шнур,усташки заповједникиз Бруснице, Марко Катавић земљорадник из Грка,Пејо Марић, земљорадник из Врела ..."



Из изјава и свједочења српских логораша у Београду датим у Комесаријату за избјеглице и пресељенике у Београду 11. априла 1942. године и 14. маја 1943. године може се извући закључак о томе када су и у коме броју упућени ухапшени Срби са подручја општине Српски Брод у логор Госпић и Јадовно.



Аутор књиге је навео да је у то вријеме у Српском Броду и Дервенти од усташа страдало двије и по хиљаде Срба.



Пејо Марић преминуо је 1992. године у Славонском Броду у Хрватској.  



Ј.Д./БН