Чека се правда: Пријаве за нерад

Против одговорних у Тужилаштву БиХ данас ће бити поднесене кривичне пријаве због неизвршавања судске одлуке у вези са случајем Добровољачка.

Република Српска 18.09.2018 | 08:47
Чека се правда: Пријаве за нерад
Ту информацију је за Српскаинфо потврдио Милан Романић, адвокат породица настрадалих у Добровољачкој улици у Сарајеву у мају 1992. године. Уставни суд БиХ је још почетком године наложио Тужилаштву БиХ да одлучи по приговорима због обустављања истраге у том случају, али оно није испоштовало одлуку суда.

– Увијек вјерујем да ће суд и тужилаштво радити по закону, а шта ће бити – видјећемо. Ово нису двоструки, већ четвороструки стандарди у раду тужилаштва и то је ваљда свима јасно. Ако шест година не могу нешто ријешити, онда немам више никакав коментар – рекао је Романић.

Директор Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић сматра да тужилаштво свјесно одуговлачи са случајем Добровољачка, јер су осумњичени функционери некадашање Републике БиХ.

– Неспровођење одлуке Уставног суда је кривично дјело и то кривично дјело процесуира тужилаштво. И сада имамо преседан над преседанима, да то исто тужилаштво, које неког другог процесуира због неспровођења одлуке Уставног суда, не поштује одлуку суда. Наша сумња у свјесне опструкције јесте не само због високопозиционираних лица некадашње Републике БиХ, већ и што би процесуирање тог предмета најбоље показао карактер рата и ко је уствари почео сукобе и велика страдања на овим просторима. Због тога се не жели у потпуности процесуирати тај предмет, а све је јасно када се види да је страни тужилац донио одлуку о обустављању истраге – каже Којић.

Инспектор у МУП РС Симо Тушевљак истиче да је МУП доставио значајан број доказа који недвосмислено доказује почињени злочин у Добровољачкој улици. 

– Наш службени извјештај се односи на напад на припаднике ЈНА у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. године. То је био испланиран напад са циљем да дође до ескалације ратног сукоба у БиХ. Тих дана је био потписан Лисабонски споразум са којег је Алија Изетбеговић повукао потпис у задњи час, а тај споразум је фактички значио избјегавање рата у БиХ и један потпуно другачији историјски ток дешавања на овим просторима – истиче Тушевљак.

Додаје да се спрега политике и Тужилаштва БиХ показала управо на примјеру Добровољачке улице и Тузланске колоне, будући да на притужбе МУП РС о обустављању истраге није одговорено од 2011. године.

Убијена 42 војника

Одлуку о обустављању истраге у случају Добровољачка тужилаштво је образложило тврдњама да је колона ЈНА била легитимни војни циљ.



У Добровољачкој улици у Сарајеву почетком маја 1992. убијена су 42 припадника ЈНА. За умијешаност у злочине у Добровољачкој између осталих се сумњиче функционери некадашње Републике БиХ Ејуп Ганић и Јован Дивјак.

Извор: СрпскаИнфо

Коментари / 2

Оставите коментар
Name

Нострадамус

18.09.2018 07:00

У рату је све легитимни војни циљ па због цега се онда суди другима. А ако несто није легитимни војни циљ онда је колатерална стета. Гадја се војни циљ па у слуцају да промасис војни циљ настаје колатерална стета. Цудни закони негдје се примјењују негдје не зато код нас никада неце бити мира.

ОДГОВОРИТЕ
Name

израелац

18.09.2018 07:31

добро је да су се сјетили...

ОДГОВОРИТЕ