Прича: Фудбалски плејбој #1 - Марко Боријело...

О Ибици, лепим женама и оној идеалној, ди-џејевима, убијеном оцу, Асторију, грешкама… Животна исповест недовојно оствареног талента и великог љубавника италијанског фудбала. . .

Фудбал 20.09.2018 | 22:30 Марко Боријело је када се појавио у Милану важио за једног од најталентованијих нападача Италије и Европе. Предвиђана му је велика каријере и „деветка“ репрезентације Италије...

Ипак, Марка Боријела ће историја памтити више као плејбоја и љубитеља лагодног живота ван терена него као великог нападача. Што је свакако могао да постане. У каријери је бранио боје великана попут Милана, Јувентуса и Роме, али је познатији по томе што је клубове и лепе жене мењао као чарапе. Место га није држало.

У 36-ој години је решио да се тек други пут отисне ван граница Италије. Поптисао је за шпанског трећелигаша Ибицу која ће му бити 15. разлити клуб у каријери. Спојио је две своје љубави – фудбал и забаву ван терена. Острво у Медитерану је познатије по спектакуларним журкама, лепим женама и ноћном животу него по фудбалу.

Боријело планира да и фудбал уведе у део атрактивне понуде овог популарног летовалишта. Годинама је био редован гост Ибице и звезда на овом медитеранском острву. Са свитом разузданих другара и прелепих жена је привлачио пажњу сваког лета, доминирао душтвеним мрежама и оправдавао статус првог плејбоја европског фудбала. Зато многима није ни било чудо што је из Серије А прешао у трећелигашки шпански клуб.

„Зашто Ибица? Не желим више да живим више без овога. Сунце, море, боје, чују се само таласи. Овде је све као на савршеној слици. Схватио сам да желим једну потпуно нову фудбалску авантуру и мој живот је добио нову димензију“, каже Боријело у великом интервјуу за Газету дело Спорт.

Не смета му што вечина људи са подсмехом гледа на његову фудбалску авантуру на Ибици.

„Знам да ће бити доста ироније око мог избора, али баш ме брига. Да бисте ми судили,  морате пре тога да знате  колико је јака веза између мене и овог места. Волим фудбал и још му се посвећујем са великом озбиљношћу и професионализмом. Зато сам и дошао овде са мисијом да вратим нешто овом острву које је мени толико дало“.

Шта је то што сте нашли на Ибици?

„За многе људе, Ибица значи журке, забаве и лаке жене... А то је толико банално. Мој изазов овде је да уведем Ибицу у Примеру. Пројекат председник Салва ме је привукао у моменту када сам размишљао о одласку о Њујорк, где сам већ купио кућу. Сањам о тренутку када најпознатији ди-џејеви света свирају клупску химну Ибице, а ја доносим острву једину врсту атракције која му фали – спортску. Ко дође на ово острво, поћели да остане на њему до краја живота. Ово је место на којем имате толико тога да откријете, а као што видите, моја кућа је далеко од клубова и окружена је природом. Немам послугу у кући, само породицу и пријатеље“.  

Тврди да ће Ибица постати још популарнија.

„Нешто велико ће се десити овде. Ово је магично место. Верујем да ће овде ускоро постојати снажан фудбалски тим и да ће Ибица постати европски Лос Анђелес. Ово је место где су најбогатији људи света покуповали куће, где имате све што вам је потребно. Имате забаву, а имате и мир и тишину“.

Италијански фудбалери су познати као велики заводници. Бобо Вијери, Пипо Инзаги, Франческо Коко су момци на које су падале неке од најлепших жена света, манекенке, водитељке, старлете... Њима уз раме је МаркоБоријело. Фотографије и видео снимци његових летовања са по једном, две, три или гомилом лепотица су изазивале одушевљење, дивљење, завист, презир и осуду италијанске јавности која није могла а да не вири у приватан живот Марка Боријела. Неки навијачи су га обожавали због тог стила, неки су сматрали да се не труди довољно на терену...

„То се дешавало само лети када није било фудбала. У свим градовима којима сам играо, изузев Фераре, сам био љубимац навијача. Са једне стране, слике у медијима са свим тим лепим женама су ме жигосале у једном делу јавности, али са друге стране су ми прошириле видике. Током претходних година сам размишљао о фудбалу и добром проводу. Не поричем то. Али никада ниједна жена није успела да ме омете од фудбала. Сада сам у фази када тражим стабилну везу. А и то је заслуга Ибице која ми је дала осећај мира и спокоја који је био негде у мени“.

Његове везе са Белен Родригез, Камилом Мораис, Нином Сеничар или Мадалином Генеом су често биле битнија тема у медијима од голова.

„Током каријере сам упознао много дивних жена. Моја иделна жена мора да буде достајнатсвена, осећајна, паметна... Али мора и да буде прелепа јер падам на лепе очи. Данас мобилни телефони стварају толико дистракције, укључујући и сексуалну... Али надам се да ћу наћи жену са којом ћу имати много деце. Купио сам неколико кућа широм света и сваки пут када сам куповао кућу, замишљао сам у њој себе са великом породицом“.

Ипак, веза са препелом Аргентинком Белен Родригез је била један од најконтроверзнијих коју је пратила цела Италија. Раскиди, помирења, претње, преваре, експлицитне фотографије у јавности, порно снимци, трачеви...  Италија је брујала о Марку и Белен.

„Радо је се сећам... Белен је била лудачка заљубљеност, али не и љубав мог живота. Као млада је некад деловала површно, али Белен је жена огромног срца и великодушности. У њеним очима сам видео доброту и зато сам јој праштао неке мање грешке. Могао сам да завршим у затвору због ствари које сам радио за њу“.

Боријело је у професионалној каријери играо за 15. различитих клубова, али никада за вољени клуб у којем је поникао – Наполи. Боријело је рођени Наполитанац, али му је тај град много узео у животу. Оца му је убила Камора...

„Сваког дана сам захвалан свом покојном оцу. Звао се Виторио, имао је плаву косу и плаве очи. Био је навијач Наполија и није волео да долази да ме гледа када сам играо за млађе категорије. А и када би дошао, трудио се да ја то не знам. Када ми је Камора одузела оца, био сам сам дечак од 11 година. Фудбал ми је много помогао да то пребпордим и да наставим даље. Отац би данас био поносан на мене“.   

Боријело има и енглеске крви...

„Рекли су ми да је моја бака током рата имала љубавника из Енглеске, па можда зато имамо дозу енглеске елеганције о софистицираности“.

Још један трагичај догађај је иза Боријела. Смрт јако доброг пријатеља.

„После Асторијеве смрти, било је тешких ноћи у којима нисам могао да заспем. Плашио сам се да се нећу пробудити. Од тада ми више није стало до забаве по сваку цену. Сада само желим да уживам у местима, људима, пријатељствима, причама... Желим да нађем жену свог живота. То је моја мисија“.  

Правио је грешке у каријери, али не жали...

„У животу сам поднео многе жртве. Али волим тај свој живот. Био сам са многим прелепим женама, играо за велике клубове и сада сам нашао баланс. У глави имам неке сјајне идеје и убеђен сам да је пројекат на Ибици најважнији у мом животу“.

На суегстију да је могао да оствари бољу каријеру, каже:  

„Био сам добар фудбалер. Некада и одличан с обзиром на повреде које су ме пратиле. Једино остаје жал што нисам постигао гол у дресу Италије. Али постао сам оно што сам желео да постанем. Сваког дана идем на тренинг на којем дајем све од себе. А онда дођем кући и видим ову лепоту. Срећан сам човек“.

Трећа лига Шпаније. Стадион капацитета од 4.500 гледалаца. Далеко од рефлектора велике сцене. Али на Ибици је. И срећан је. Марко Боријело током каријере није јурио голове и трофеје. Јурио је срећу. И успео...

Извор: моззартспорт