Прича: Мир у глави, ватра у срцу...

Зашто је, по много чему, Владимир Стојковић у овом тренутку најважнији играч Партизана. . . ?

Фудбал 19.09.2018 | 00:00 Партизан је игром у Новом Саду разочарао навијаче упркос победи у Новом Саду над Пролетером. Црно-бели су имали много среће у утакмици на стадиону Карађорђе, а поред стрелца јединог гола Рикарда, јунак је дефинитивно био голман Владимир Стојковић који је у 64. минуту одбранио пенал Милану Миросављеву. Био му је то пети одбрањени пенал у црно-белом дресу и још једном је показао да му је овај сегмент један он најјачих из голманског арсенала.

И чини се да у правом тренутку Стојковић опет почиње да подиже форму, јер је дуел са Пролетером био почетак својеврсног припремног периода који ће крај имати следеће недеље на стадиону у Хумској када се игра Вечити дерби. Није се Стојковић у претходном периоду нашао на списку селектора Младена Крстајићаза Лигу нација, али је, чини се, опет и из тога изашао још јачи. Требало би искусни чувар мреже да буде један од ослонаца екипа и главних адута тренера Зорана Мирковића пред вечити дерби. Јер, Стојковић је већ толико пута показао да је за њега дуел са вечитим ривалом ситуација слична оној када доведете дете у омиљену играоницу да ради шта хоће.

Али, има ту још нешто када је у питању Стојковић, нешто што потврђује ону стару изреку да су голмани као вино - што старији, то бољи. А голман Партизана у јулу је напунио 35 година, што значи да би могао да има још сигурно неколико добрих сезона пред собом. Показао је у Новом Саду још једном да за ову екипу црно-белих значи више од простог збира одбрана, већ улива сигурност искуством и у психолошком смислу подиже тим. А оваквим црно-белима то је сада преко потребно јер делују као да су на стакленим ногама, колико год покушавао тренер Мирковић да их стабилизује.

Оно што је постао додатни Стојковићев квалитет је мирноћа на терену. Имао је он то и раније, али сада делује да је овај сегмент подигао на виши ниво. Сходно годинама, раније је умео да да и неку јачу изјаву, сада нема разметања на тај начин. Ни на терену више нема никаквих конфликтних ситуација, уме да подвикне на своју одбрану и то са разлогом, али најчешће делује смирен попут будистичког монаха. Сигурно да је томе допринела и чињеница да је по други пут постао отац, као и чињеница да је посветио више времена, рецимо читању различитих књига. А у црно-белој спортској породици на дугогодишњој пракси Душка Вујошевића могли су многи да се увере колико то позитивно утиче на играче.

Та својеврсна трансформација Стојковића, чини се, нимало није утицала на ону „ватру“ тако карактеристичну за све квалитетне голмане која их тера да некада праве на терену неочекиване потезе и чине немогуће ствари. А у каквој су тренутно форми они који стоје на терену испред њега, Стојковић ће морати да прави чуда из утакмице у утакмицу и тако током целе сезоне ако Партизан заиста жели да буде озбиљан конкурент у борби за шампионску титулу.  

Извор: моззартспорт

Фото: Старспорт