Колика је цијена изборне кампање

Политичке партије у БиХ и ове године на изборну кампању потрошиће око 10 милиона КМ на билборде, плакате, промотивне спотове и остала оглашавања.

Република Српска 17.09.2018 | 12:18 Наравно, овдје је ријеч само о малом износу, оном видљивом, док онај скривени који ће политичке партије коштати много више одлази на храну, пиће, изнајмљивање опреме за трибине, посматраче на изборима, куповину гласова, куповину бирачких одбора...

Када се све ово сабере долазимо до цифре од које ти се памет обрне.

Неки аналитичари сматрају да се у току кампање "скрши" и преко 50 милиона марака, дио легално, а дио заобилазећи законске процедуре.

Иначе, политичке партије у БиХ, према званичним финансијским извјештајима које су доставиле Централној изборној комисији БиХ, на кампање за опште и локалне изборе у посљедњих 10 година потрошиле су 49,4 милиона КМ.

Ако бисмо гледали само посљедње локалне изборе, проведение у октобру прошле године, партије су потрошиле 7.026.056 КМ, с тим да је од 106 политичких партија финансијски извјештај доставило њих 63.

Што се тиче структуре трошкова посљедње изборне кампање у извјештају о спровођењу локалних избора 2016. године, који ће се наћи пред посланицима Представничког дома парламента БиХ, наведено је да је највише новца отишло на штампање предизборних огласа, прогласа, саопштења и обавјештења у јавним гласилима и то 2,3 милиона КМ, затим на трошкове штампања плаката 1,4 милиона КМ, а на плакатирање 1,3 милиона КМ. Најмање новца, барем судећи према извјештајима, отишло је на трошкове штампања, умножавања и слања предизборног материјала бирачима, и то свега 352.000 КМ.

МИЛИОНИ У "ВРЕЋИ"

Стручњаци у БиХ слажу се да приказани финансијски извјештаји сигурно не представљају стварно стање када су у питању финансије у политичким партијама јер, како кажу, далеко је то од транспарентности и истине. Такође наглашавају да власти немају воље и снаге, а вјероватно ни знања да на квалитетнији начин исконтролишу финансијско пословање политичких партија, на које су упозоравали и неки међународни званичници.

"Сигурно је да то није право стање. Механизми контроле су слаби и то треба јачати у сваком погледу, али се поставља питање ко ће то урадити", рекао је Вехид Шехић, бивши члан Централне изборне комисије БиХ.

Наводећи примјер финансирања страначких посматрача на изборима, Шехић наводи да се из финансијских извјештаја политичких странака не може видјети колико новца оде за те намјене, што такође није занемарива сума.

"Тих људи је 50.000 и поставља се питање како буду плаћени и да ли су, како је то закон прописао, на њихове дневнице плаћени доприноси. Партије тврде да су то њихови активисти и да им не плаћају, али то није тачно", каже Шехић.

Да је мјесец дана кампање велики терет за државну касу сматра и Ивана Корајлић из Транспаренцy Интернатионала.

 Она тврди да све институције, јавна предузећа и јавне установе, пред изборе се подређују изборној кампањи.

"Извлаче се средства кроз уговоре о набавкама, купују се гласови и подршка запошљавњем, врши се пристисак руководилаца институција на запослене да гласају за одређеног кандидата и странку, користе се запослени за страначке активности, користе се службена возила и новац за одлазак на предизборне скупове, а ти исти скупови и друге активности се често организују у просторијама јавних установа и институција,“ рекла је Корајлић за БУКУ.

Према њеним ријечима, чак се дешавало да се грантови из буџета дају медијима и организацијама, које онда кроз своје активности промовишу политичке странке и кандидате.

МИНИСТАРСТВА И ПРЕДУЗЕЋА У СЛУЖБИ ИЗБОРА

А да не говоримо о примјерима када министарства или јавна предузећа направе своје кампање које се поклапају са предизборном, а још у оквиру тих кампања промовишу одређене кандидате и странке. Ово им је све, на крају, и дозвољено због недореченог законског оквира.

Корајлићева објашњава да, када бисте погледали лимите на трошкове кампање прописане Изборним законом, и трошкове које странке пријаве у својим финансијским извјештајима, рекло би се да странке троше мање него што би било очекивано.

"Међутим, велики дио трошкова странке не пријављују, посебно онај дио гдје трошкове покрије неко други, односно тзв. донације у чињењу. ЦИК још увијек нема довољно јасно дефинисане надлежности у погледу ревизије трошкова странака, што странке обилато злоупотребљавају, знајући да ЦИК не може упоредити реалне трошкове кампање са пријављеним. Због тога сваки пут имамо ситуацију да нпр. просјечни пријављени трошак предизборних скупова износи око 2-3 хиљаде КМ по скупу, иако је јасно да мора бити већи када видите сву храну, пиће, простор, и неизоставне пјеваче чији хонорари су и до 10 пута већи од тога", наводи Корајлић.

Осим тога, имате ситуацију да привате фирме сносе велики дио трошкова оглашавања или нпр. штампања промотивних материјала појединих странака, сто се неће наћи у финансијском извјештају.

НЕ МОЖЕ ИМ СЕ УЋУ У ТРАГ, ЛОПОВИ СУ ТО

Она тврди да, због свега тога, износи који странке пријављују никако се не могу гледати као реални трошкови кампање.

"Јако је тешко утврдити тачну потрошњу, и управо због тога смо ми радили процјене само за оне сегменте које можете измјерити и утврдити цијену, а то је оглашавање у медијима. Предизборне скупове, летке, хонораре забављачима и страначким активистима, и све оне закулисне трошкове, ми не можемо измјерити. И без обзира на то, наше процјене трошкова само за сегмент оглашавања у медијима су за поједине странке биле веће него што су оне пријавиле за комплетне трошкове кампање. Укупно гледано такође, за изборе 2014. политички субјекти су пријавили укупне трошкове 8.635.678,37 КМ, док подаци ТИ БиХ указују да је само 10 највећих странака само на оглашавање у медијима и билборде утрошиле око 7.5 милиона КМ, што значи да би укупни пријављени трошкови морали бити знатно већи", закључила је Корајлић.

Извор: Бука