Како је успјела земља тулипана?

Холандија, земља тулипана, сира, великих умјетника и легалног пушења траве, шеста је по величини економија Европе.

Свијет 10.09.2018 | 09:15 ма дугу историју прекоморске трговине. Током 17. и 18. вијека холандски бродови превозили су зачине и сировине из Индије и Азије у Европу те европске производе у супротном смјеру.

Холандски трговци успоставили су поморске трговачке везе с Кином и Јапаном, а њихов успјех у поморској трговини заснивао се на вјештини градње бродова који су имали велике просторе за превоз терета, а који су захтијевали врло малу посаду, што је смањило трошкове превоза.

Све до краја 18. вијека Холанђани су доминирали глобалном трговином, док их нису претекли Британци. Но традиција је настављена па је холандска економија и данас увелике зависна о међународној трговини.

Холандија спада у најбогатије земље свијета, има БДП по становнику 53.600 долара, према паритету куповне моћи. Иако се ради о релативно малој земљи, како смо већ споменули шеста је по величини економија Европске уније те игра важну улогу као европско транспортно чвориште. Уобичајено има висок трговински вишак, стабилну индустрију и ниску незапосленост.

Велики банкарски сектор, модерна индустрија и пољопривреда

Индустрија се фокусира на прераду хране, хемикалија, нафте и електричних машина. Врло модеран и механизиран пољопривредни сектор запошљава тек нешто више од 1 одсто радне снаге, али осигурава статус земље као другог по величини пољопривредног извозника на свијету. Холандија је дом неких од највећих свјетских корпорација, попут Роyал Дутцх Схелла и Унилевера.

Као и економија многих других индустријализираних европских земаља, и холандска економија посљедњих деценија обиљежио је раст услужног сектора и релативан пад пољопривреде и индустрије у БДП-у.

Холандија је дио еврозоне, а као таквој монетарну политику контролише јој Европска централна банка. Холандски финансијски сектор је високо концентрисан, с четири пословне банке које контролишу више од 80 % активе банака која је четири пута већа од Холандског БДП-а.

Током 2008. године, у вријеме избијања финансијске кризе, дефицит државног буџета досегао је 5,3 одсто БДП-а. За вријеме продужене рецесије у периоду од 2009. до 2013. године незапосленост се удвостручила на 7,4 %, а потрошња домаћинства падала је четири године заредом, но економски и раст поновно почиње 2014. године.

Влада премијера Марка Рутеа покренула је 2010. године значајне мјере штедње како би побољшала стање јавних финансија те је покренула широке структурне реформе у кључним подручјима - тржишту рада, тржишту енергије и пензијском систему.

Прошле године државни буџет се поновно вратио у плус од 0,7 % БДП-а, а економски раст износио је 3,2 %. БДП по глави надмашио је преткризни ниво.

(индеx.хр)