Анализа: Шта сад за Партизан?!
Најављени заокрет у наставку сезоне, оправданост и ризици форсирања талената из сопствених ресурса. . .
Фудбал 08.09.2018 | 23:30
Зато сад, кад више нема Европе, оправдано делује заокрет у размишљању челника и наговештај шефа стручног штаба Зорана Мирковића да ће у наставку сезоне шансу указати продуктима омладинске школе и(ли) Телеоптика. Кад већ нема међунардоних обавеза и темпа од две утакмице седмично – на који су се појединци жалили да им тешко пада!? – делује као изванредна прилика да црно-бели промовишу, форсирају и истрају у намери да окосницу екипе чине неке нове „Партизанове бебе“, па докле стигну. Јер, од овога како сад игра тим, са староседеоцима и странцима који не праве богзна какву разлику, тешко да могу лошије.
Хоће ли то бити одмах после паузе, на вечитиом дербију – мада то на основу искустава Армина Ђерлека и Светозара Марковића на Маракани не би било добро добро решење – или кад с утакмица са Црвеном звездом заврши мање је важно од сазнања да у „Земунелу“ одавно на врата првог тима куцају бар петорица фудбалера, пројектована да у блиској будућности не само носе дрес првог тима, него му донесу спортски резултат. Кад-тад. Плус зараду. Кад већ прилива озбиљног новца од спонзора званог УЕФА неће бити.
Омладинска школа и Телеоптик су направили материјал за први тим, сад је само на струци да процени кад је одговарајући тренутак да се таленти попут Луке Цуцина, Златана Шеховића, Армина Ђерлека и Јована Кокира гурну у први план и придруже се Светозару Марковићу, једином из плејаде дечака који је обезбедио место у првих 11 и пре испадања од Бешикташа. Можда би то требало урадити баш онако као што је Љубиша Тумбаковић промовисао у првотимца садашњег спортског директора Ивицу Илијева или пре њега још једна легенда, Момчило Вукотић осетила тренутак да у то време 20-годишњег Гордана Петрића поведе у европске изазове, уз напомену да се граница за последње три деценије драстично спустила.
Како год, Партизан се у последњих годину дана на десном беку најпре ослањао на МирославаВулићевића, заменику капитена доведена је конкуренција из инострнаства у лику Габријела Енакеа, Румун је оставио такав утисак на струку да су у важнијим утакмицама и Мирослав Ђукић и Зоран Мирковић морали да посегну за алтернативним решењем у виду изворног штопера, Немање Р. Милетића. А све то време на терен из ложе гледа Лука Цуцин.
Имао је пех млади дефанзивац, лом пете метатарзалне кости, међутим, од повреде се у потпуности опоравио и зар није логично, кад се већ толико бекови мењају, да добије и он шансу? Нарочито што је реч о изданку школе, наученом да игра офанзивно, да се понавља, центрира... Да му се макар пружи шанса какву су имали и други. Цуцинова предност могла би да буде подсећање да је Мирковић с почетка каријере играо баш десног бека, носио „двојку“ и ко ће боље да га уведе у очекивања и захтеве Партизана од некада бескомпромисног борца?
Као под индигом прецртана ситуација је и на супротном крају одбране. Ротирали су се и леви бекови, чак и више у последњих 12 месеци, нема ко није играо, а онда је само не неколико утакмица у уводу сезонуЗлатан Шеховић показао да је модел који би могао Парном ваљку да донесе пробојност, убацивање, срчаност... И он се, попут Цуцина, повредио, али сад кад је оздравио, логично је очекивати да и продукт Телеоптика добије више минута, као што је био случај против ОФК Бачке.
Нити кошта клуб, нити је лошији од конкуренције, па кад се већ иде на свесно преузимање ризика под плаштом форсирања деце, логично је да момак обликован тренерском руком Милана Ристића све чешће шпарта уз леву аут линију.
Једно од тајних оружја могао би да представља евентуални пробој Јована Кокира у први тим. Крилни везиста блистао је у последња два вечита дербија омладинаца, био најбољи играч Партизана, делује да је спреман за прелазак на виши ниво, тим пре што уз себе има Мирковићевог помоћника Жарка Лазетића који га је водио у млађим категоријама. Да лакше преброди период иницијације и донесе екипи плус.
Исто се већ дуже време очекује од Армина Ђерлека, који – како је то приметио његов дугогодишњи учитељ Џевад Прекази – никад досад није играо ма матичној позицији. Није ли онда смислено да баш Ђерлек, везан за Партизан уговором, добије шансу иза нападача? Бар на оним утакмицама на којима Данило Пантићнеће дејствовати на том месту. Тим пре што је Пантић на позајмици и ако црно-бели гледају у будућност разумљиво је да тамо виде талентованог Новопазарца, а не фудбалера Челсија.
Наравно, није реално очекивати их све истовремено на терену, нити би тренер, таман био храбар као што јестеБата Мирковић, кренуо у било коју суперлигашку утакмицу са петорицом голобрадих дечака, али су поједини примери из прошлости (кад је елиминисан Њукасл 1998. или Андерлехт 2010) потврђују да деца која осећају грб, схватају величину клуба, научена да играју под притиском, умеју да донесу велику раост Гробарима. Чак и да то не ураде, мање ће се на њих навијачи љутити него на неке скупо плаћене и никад доказане странце.
Друго отворено питање на које сви знају одговор тиче се евентуланог останка тих младића на Топчидерском брду. Тешко да ће моћнији клубови пропустити прилику да „ћапе“ таленте – као што су већ кибицовали Светозара Марковића – не крију ни у Хумској да је то један од планова финансијског опоравка, али би прави погодак у мету да се сви побројани исплате и у спортском и у економском смислу. Као што су у играчким данима чинили и Мирковић и Петрић. Да обрадују и Гробаре и напуне касу.
Пре него што их замени нови талас момака жељних доказивања, јер у „Земунелу“ стасава голманАлександар Поповић (1999), његови класићи десни бек Јован Влалукин (1999) и левИ везни Никола Лакчевић, десни офанзивни везни Стефан Илић (1998), шпиц Никола Новић (2000), Страхиња Павловић (2001), кажу можда најталентованији штопер у школи...
Чекају и они прилику. Ако осете да се Шеховићу, Цуцину и Кокиру она указала можда буду стрпљиви. У супротном ризикује Партизан да неког од њих изгубио као што је летос остао без, општи је суд, најталентованијег нападача у школи, Ђорђа Јовановића.
Извор: моззартспорт
ФОТО: Стар спорт
Коментари / 0
Оставите коментар