Прича - Хеј, Словени: Зашто УС опен не навија за Новака?!

УС опен ретко када је био место на ком су се тенисери са Истока Европе осећали пријатно. Славна шампионка помиње чак и словенску крв као могући разлог и тражи више поштовања за Новака Ђоковића.

Тенис 05.09.2018 | 22:45 Новак Ђоковић морао је да се пробија, и пробија се, ка статусу најбољег тенисера свих времена у ери коју је обележило одушевљење светске тениске јавности ривалитетом који се већ био развио између Роџера Федерера и Рафаела Надала.

О томе колико је за спортисту из Србије било тешко да, пре свега, достигне ниво потребан за победе у серијама над Швајцарцем и Шпанцем, а потом и започне никад забележену доминацију мушким тенисом, могло би се причати данима.

Једна од бројних препрека са којима се на том путу сусретао Београђанин, а које су успориле његов успон на трон све до 2011. године, јесте и отворена (повремено ватрена) подршка, коју су на највећим турнирима широм планете имали његови највећи ривали, пре свега Федерер, а потом и Надал, Енди Мареј и остали.

Публика на Вимблдону и УС опену била је и биће безусловно верна Федереру, човеку који је на Вимблдону имао подршку већине на трибинама и када би играо са домаћим тенисером, Марејем. Најтрофејнији, али и најстарији тенисер из ове четворке, повремено је уживао бучнију подршку у Лондону и Њујорку него када би наступао у родном Базелу или бранио боје Дејвис куп репрезентације Швајцарске.

У ПАРИЗУ СУ БИЛЕ ПОТРЕБНЕ ГОДИНЕ

По правилу, најочигледнији примери ове несвакидашње подршке коју је Швајцарац уживао у Енглеској и Сједињеним Америчким Државама били су његови окршаји са пет година млађим Србином, од којих су многи тениски "класици". Могуће да је узрок за то што су и Федерер и његови фанови осећали да је управо Ђоковић играч који једини може да оспори његову преурањену промоцију у најбољег свих времена.

Много година касније испоставиће се да су били у праву.

Док је Мелбурн био и остао град у ком се Ђоковић у најмањој мери осећао као аутсајдер, чему је свакако допринела свака од шест титула на Аустралијан опену, у Паризу је било потребно да прођу године и године како би наш најбољи спортиста свих времена осетио да су они "ничији" навијачи стали на његову страну у највећим мечевима и најдраматичнијим тренуцима.

Надал је био и остао миљеник публике у Паризу, пред којом је освојио 11 од 17 грен слем титула у каријери и с правом постао крунисани "краљ шљаке" и суверени владар Ролан Гароса. Утисак је, ипак, да Шпанац ни у једном тренутку није имао тако јасну и неподељену подршку Француза, али је тачно и да се мало када догађало да навијачи на трибинама "Филип Шатријеа" буду већински на страни Надаловог ривала - макар он био и Француз.

Временом, како се продужавала серија Новакових неуспешних покушаја да комплетира грен слем и коначно освоји Ролан Гарос, тако је наш ас добијао све искренију и отворенију подршку париске публике. Кулминирало је овацијама у јуну 2016. када је Ђоковић у финалу победио Мареја, постао актуелни шампион сва четири "мејџора" што је у делу тениске јавност популарно названо "Ноле слемом".

Тог дана започет је и пад са каквим се освајач 13 грен слем титула никада раније није сусрео у каријери и из ког је изашао тек пре два-три месеца освајањем четвртог Вимблдона, а потом и комплетирањем златног мастерса тријумфом на "уклетом" турниру у Синсинатију.

"МОЖДА ИМА ВЕЗЕ СА СЛОВЕНИМА"

Деловало је у једном тренутку да је популарност нашег аса осетно порасла када се мимо свих очекивања вратио у светски врх после две дуге године борбе са повредама и другим проблемима, међутим први мечеви на "Флашинг Медоузу" указали су на то да се - бар у Њујорку - неке ствари никада неће променити и да ће Србин до последњег меча у том граду морати и против ривала и против публике.

О томе је отворено и без "длаке на језику" говорила и једна од највећих тенисерки свих времена, освајачица 18 грен слем трофеја у синглу и 31 у дублу, 61-годишња Мартина Навратилова. Ова икона тениса родом из Прага почела је каријеру под заставом Чехословачке, а потом прихватила америчко држављанство и наступала под заставом САД све док 2006. није одиграла последњи профи меч - 31 годину након дебија на WТА туру.

Навратилова, освајачица 167 титула у синглу и 177 у дублу, леворука шампионка која је провела 332 недеље на челу WТА листе у појединачној и још 237 недеља у конкуренцији парова, критиковала је њујоршку публику због начина на који и ове године третира двоструког шампиона, Ђоковића.

Пред седми УС опен окршај аутсајдера, Ђоковића, и миљеника навијача, Федерера, (који се није догодио захваљујући мало познатом Џону Милману), Навратилова је рекла да Србин заслужује више поштовања када изађе на терен… без обзира на то ко је с друге стране мреже.

"УМЕО ЈЕ ДА СЕ ПРЕНЕМАЖЕ, АЛИ..."

Навратилову ништа није спречило, па ни амерички пасош, да примети како је словенска крв нешто што везује неколицину тенисера и тенисерки осуђених на статус аутсајдера у Њујорку. Поред Ђоковића, чији је дугогодишњи тренер Марјан Вајда и сам рођен у бившој Чехословачкој, са негативном енергијом у Њујорку редовно се сусреће и руска тенисерка Марија Шарапова, чији су гласни повици приликом ударца редовна тема у америчким и британским медијима. Наклоност публике данас ретко где има и бугарски тенисер, Григор Димитров, а шта тек рећи за третман који је до дана када је узела пасош САД имала славна југословенска шампионка, Моника Селеш… Она је доживела и да буде убодена ножем у леђа, у сред Немачке, током једног од епских дуела са својом архи-ривалком, Штефи Граф.

"Знам како изгледа када је публика против вас, неминовно се питате: 'Због чега ме не воле?'", рекла је током интервјуа за "Теннис Цханнел" ветеранка која је и сама као тенисерка из "Источног блока" била аутсајдер у њујоршким и лондонским окршајима са вечитом ривалком, Американком Крис Еверт.

"Можда то има везе са Словенима. Ни Лендл није био баш омиљен у своје време, ни ја дуго нисам била срдачно прихватана, а очигледно је и да би Новак морао да има много већу подршку са трибина него што обично добија", додала је Чехиња, која је поменула и земљака, највећег чехословачког тенисера свих времена, Ивана Лендла.

Попут Навратилове, и он је у другој фази своје каријере наступао као тенисер из Сједињених Америчких Држава, за разлику од Ђоковића који је још као јуниор имао озбиљну и уносну понуду Британаца да игра под њиховом заставом и за то добије сву потребну логистику и финансијску помоћ на путу ка достизању пуног потенцијала.

Новак је то одбио, а испоставило се касније да му је острвска спортска штампа била и најострашћенији противник и својеврстан генератор негативне енергије коју је пратио сваки његов долазак у Лондон - било на Квинс, Вимблдон или Финале АТП шампионата.

"Добро, умео је да се пренемаже мало, ту и тамо, али он је тако добар момак. Напорно ради, бори се и публика није била фер према њему, ако мене питате", прокоментарисала је Навратилова, позната по томе да увек каже шта мисли због чега је неретко улазила у отворене вербалне сукобе са неистомишљеницима из света тениса.

"НАДАЛ МЕ ЈЕ УЧИНИО ОВАКВИМ"

Другачијег темперамента у односу на Навратилову, Ђоковић је одувек био умерен, коректан и срдачан у покушајима да изгради здраве односе са највећим ривалима, али и осталим факторима у спорту, који је по много чему специфичан.

Након Федерерове елиминације на корак од њиховог "пројектованог" дуела у четвртфиналу, репортери из Њујорка махом су се сложили у оцени да између Ђоковића и 14. грен слем титуле стоји само актуелни шампион, Надал, са којим је сусрет пре финала немогућ.

Новак је причу на ту тему искористио да нагласи да га је управо Шпанац гурао до горњих граница могућности и да су ти "класици" били мечеви у којима је играо најбоље и пружао највише. Инсистирајући на томе да је играо најбоље када се састајао са највећима, 31-годишњи тенисер издвојио је Надала као свог највећег ривала.

"Одмах после Надала, највећег ривала ког сам имао током професионалне каријере", одговорио је Новак на питање о томе колико га је током година одређивао ривалитет са Федерером.

"Мечеви које сам играо против њега обликовали су ме у играча какав сам данас. То је нешто што говорим већ дуго", додао је.

"Дуели против обојице, Надала и Федерера, као и Мареја наравно, учинили су да будем играч какав сам данас, јер су то увек били момци које сам желео да побеђујем, али и које сам морао да побеђујем да бих постао 'Број 1', да бих освајао слемове, да бих иза себе имао каријеру какву имам".

НАВИЈАЛИ И ЗА ВАВРИНКУ, ЦОНГУ...

Поменута 2011, у којој је Новак освојио готово све што је могло да се освоји у првих шест месеци и дошао у позицију да победом над Жо-Вилфредом Цонгом у полуфиналу први пут постане "Број 1", а два дана касније тријумфом над Надалом узме и прву од четири вимблдонске титуле, година је после које он више није имао равноправног ривала.

Уследила је доминација у којој је освојио 12 грен слем трофеја за шест година, што значи да су сви остали освојили исто толико, недеље на челу АТП листе ређале су се баш као и мастерс титуле, уз четири узастопна тријумфа на АТП финалу сезоне у Лондону.

У том периоду утврдио је доминацију у ривалитету са Марејем (25-11), али и успео да надокнади озбиљне хендикепе у међусобним окршајима са Надалом (27-25) и Федерером (24-22), што је наплатио првом деветоцифреном сумом у историји тениса зарађеном само од награда на турнирима.

Све то успело му је без подршке публике у најважнијим мечевима, чак и када би са друге стране мреже стајали играчи попут Цонге, Стена Вавринке или Ендија Родика.

Извор: мондо.рс