Вриједни Јованче и његове малине

Вриједни основац Јован Гајић (11), мали малинар препознатљив по црном шеширу и штанду у Ситници на Мањачи, о којем су послије „ЕуроБлица” прије три године писали бројни медији, закорачио је у пети разред основне школе.

Република Српска 04.09.2018 | 22:51 Послије прве репортаже у “ЕуроБлицу”, живот овог дјечака, који поред пута продаје малине да би зарадио за полазак у школу, његових родитеља, сестре и двојице старије браће, много се промијенио.

Међу изненадним гостима крајем августа, код Јованчета је на његовом импровизованом штанду на старој дрвеној клупи био Дане Малешевић, министар просвјете и културе РС.

Он је и прошле, као и годину прије, посјетио, а потом угостио у Бањалуци двоје малих Гајића, те их опремио за школу.

"Мали Јован је и даље вриједан дјечак. Сада је заузео мјесто у петом разреду. Одмах су ме препознали и он и сестра Јована и потрчали су ми у загрљај. То ме веома обрадовало и дан учинило лијепим. Они се увијек обрадују нашим сусретима, а и ја сам веома срећан у тим тренуцима", похвалио нам се Малешевић.

Путници који иду вијугавим путем препознају Јованчета, заустављају се, сликају са њим, разговарају и купују малине, али и друго воће које он са сестром Јованом сакупља цијело љето на овој планини да би зарадио џепарац.

"Послије малина, берем дивље купине, глогиње, јагоде, кестење, шипак… Свега има на Мањачи, а може и да се прода. Није скупо код мене, али народ не пита за цијену, оставља и мало више новца. Кажу, мора нешто на шешир и на образ. Свима сам захвалан, додајем и ја њима нешто на вагу или у врећицу, преко мјере. Не могу да будем циција и да шкртарим", описује Јованче своју пословну логику.

Потрудио се и на маркетиншком плану да освоји потенцијалне купце, своју фотографију из „ЕуроБлица” увећао је и поставио на велику таблу, поред штанда.

Нека путници знају, вели, гдје се нуде сочне малине.

"Говорила су мени нека дјеца да не стављам своју слику поред пута, да нисам предсједник Мањаче или РС нити идем на изборе. Мени је то смијешно, не бавим се политиком него малинама и шумским воћем. Моја политика је да то продам, купим нешто за школу и за кућу, ништа друго", правда се мали малинар.

Он је посебно заволио министра просвјете и културе РС Дану Малешевића, који га посјећује сваког љета, долази неколико дана прије почетка школске године, поклања школски прибор њему и сестри, а доноси и друге милоште за све укућане.

"Са министром сам баш добар, он ме водио и у Бањалуку, био сам и у његовој канцеларији, а купује ми редовно патике, ево већ трећу годину. Долазио је и прије неколико дана, баш смо се лијепо испричали и сликали", похвалио нам се Јованче.

Његови родитељи Божана и Милош кажу да се, послије писања „ЕуроБлица”, а потом и других медија, много лијепог и позитивног десило у њиховој породици.

"Супруга Божана је добила посао у школи у Ситници, она је послужитељ и то нам је олакшало живот. Добијамо и помоћ племенитих људи који овуда пролазе, заустављају се, распитују о Јовану, али и осталој дјеци, њиховом школовању. Осјећамо се уваженим у друштву, стекли смо много пријатеља и то је за нас највећи капитал", рекао нам је Јованов отац Милош.

Двојица његових старијих синова, Гојко и Небојша, су средњошколци у Бањалуци, а кћерка Јована ученица деветог разреда основне школе. Поносни на Јована, али и осталу дјецу, родитељи Милош и Божана Гајић за све племените људе који су их посјетили имају само ријечи захвалности.

Кажу да је за њих све кренуло набоље.

"Добила сам посао у школи, успјели смо да купимо краву, неколико јагњади и свињу, а засијали смо и башту", каже Божана.

Гајићи истичу да им је циљ да дјецу изведу на прави пут, да буду поштени и вриједни.

Мали црни шешир, кога је зуб времена одавно нагризао, и даље је заштитни знак овог дјечака.

"Неки људи су ми нудили новац да га откупе, али овај шешир није на продају. По њему ме сада сви препознају", прича Јованче, док нам показује како му је мајка, на неколико мјеста ушила шешир, похабан на врућини и на киши.

(Српска.инфо)