Млади научници одлазе из БиХ

Наука у БиХ је неправедно запостављена. Скупа јесте, али се у свим временима вишеструко исплати. Иностраним владама исплати се да улажу у наше најбоље студенте, јер углавном остају у земљама, гдје су се и школовали, преноси Н1. Ријетки, који остају овдје, за свој научни рад углавном дижу кредите.

Република Српска 04.09.2018 | 21:40 Чистом десетком завршила је Технолошки факултет у Бањалуци. Као најбољи студент у историји факултета Николина Макивић је добила Златну значку Николе Тесле, али не и посао. Нико у БиХ није био спреман да овог дипломираног технолога прими у окриље своје фирме или компаније.

Дјелимично рјешење проблема стигло је од Владе Руске Федерације. Стипендирали су Николин одлазак у Москву да би учила језик. У том периоду стигла је у понуда са бањалучког факултета да одради приправнички – али било је касно. Влада Француске већ је издвојила средства за мастер програм из физичке хемије за нанонауку на престижном Парис Дудо универзитету.

"Уколико вас тамо препознају као таленат онда и улажу у вас, што овдје није баш случај", прича Николина Макивић.

На Сорбони је наставила и докторске студије. Укључена је у области производње и унапређења батерија, а пројекат на којем ради тренутно кошта 100.000 евра.

"Веома  волим своју земљу и вољела бих да се једног тренутка створе услови да могу да се вратим, али кад год сам нешто покушала била сам заустављена и то ме јако боли. Такође, сад током докторских студија немам никакву подршку из Босне и Херцеговине", открива она.

Подршка је још мања када су у питању друштвене науке. Парадоксално, али највеће препреке су однос друштва, тврди професор политичких наука Владе Симовић.

"Код нас у друштву постоји једна одредница, када хоћете некоме да кажете да је мање вриједан онда му каже - ма ти филозофираш. Неко ко мисли, ко промишља, ко се бави филозофијом, социологијом, новинарством, књижевношћу, лингвистиком за нас је нешто лијево, неко пискарало које је бесмислено", поентира Симовић.

Кредитно задужење родитеља био је извор прихода Симовићу да заврши докторске студије на Факултету политичких наука у Београду.

"Мали број људи може да подигне кредите за своју дјецу и то је трагедија. Ми као друштво морамо да направимо систем да се врати оно што је некада било, а то је да су свој дуг друштву враћали успјешни појединци тако што су оснивали успјешне фондације", истиче Симовић.

Симовић подсјећа да су неписмени или полуписмени богати трговци почетком 20. вијека издвајали средства за оснивање "Просвјете", "Препорода" и "Напретка" да би се умна омладина из БиХ школовала на престижним бечким факултетима.

(БН/Н1)