Опасна размјена на Косову?!

Водећи њемачки листови "Франкфуртер алгемајне цајтунг" и "Шпигел" објавили су коментаре поводом идеје о размјени територија као рјешењу за КиМ, и док лист из Франкфурта позива свјетске силе које се противе тој идеји да понуде боље рјешење, новине из Хамбурга упозоравају на посљедице које би размјена територија могла да има, не само по Балкан, већ и по остатак Европе, пише "Дојче веле".

Србија 03.09.2018 | 21:07 У коментару за "Франкфуртер алгемајне цајтунг" Михаел Мартенс указује да је на састанку министара спољних послова ЕУ у Бечу дошла до изражаја сагласност шефа њемачке дипломатије Хајка Маса и његове аустријске колегинице Карин Кнајсел поводом развоја ситуације на Балкану, односно "између Србије и Косова" гдје се, како је навео, спрема нешто што се не свиђа свима.

Подсјећајући да се на северу Косова налазе српска насеља,а да је југ претежно насељен албанским живљем, Мартенс тврди да из тог разлога "предсједници Србије и Косова траже размјену:  Југ Србије треба додати Косову, а сјевер Косова Србији" што, оцјењује, "историјски гледано, не би било ништа ново".

"Промјене границе су континуум историје, а и добро се уклапају у вријеме које политику види као ''низ дилова", сматра Мартенс.

Међутим, истиче, многи су против те идеје.

Као примјер, наводи став Њемачке који су изнијели канцеларка Ангела Меркел и министар спољних послова Хајко Мас, али и став аустријске министарке Кнајсел која је рекла да "промјене границе, то смо више пута могли да видимо, доносе са собом проблеме".

Ипак, напомиње да постоје и моћни заговорници те идеје, као што је савјетник за безбједност америчког предсједника Џон Болтон.

"Ако Срби и Албанци могу да се договоре о мирној размјени територија, зашто да не – рекао је недавно Болтон, можда не баш тим ријечима. Тиме је постало јасно да се најмоћнија од свих држава, са великим утицајем на Косову, неће супротставити политици ''етничког раздвајања'' на Балкану", указао је Мартнес.

Како је додао, "силе које сматрају да би то била несрећа – указујући на југословенске ратове деведесетих – требало би зато да понуде боље рјешење".

"У супротном ће их прегазити вријеме", упозорио је он.

Мартнес је сагласан да постоје добри разлози за одбацивање промјена граница на Балкану, али сматра да "онај ко то одбацује, требало би да буде у стању да створи другачије, а убједљиве понуде".

"Свакако да њих у случају Косова има. Тако би било крајње вријеме да се за мање од два милиона грађана те мале државе коначно омогући да без виза могу да путују у ЕУ. Ако у Европи грађанска права и даље превладавају над етничком припадношћу и етничким разграничењем, онда наставак изолације Косова није рјешење", наводи он.

Јер, предвиђа, једног дана ће доћи други политичари, са другим идејама.

"Ако се они пробију на Балкану, њихове идеје би могле да побиједе и на другим мјестима. То ће промијенити Европу – али вјероватно не набоље", закључио је Мартенс у чланку за "Франкфуртер алгемајне цајтунг".

Своје виђење идеје о размјени територија изнио је и Јан Пул у чланку објављеном на интернет издању листа "Шпигел", у којем тврди да "Срби и Косовари планирају дил који угрожава стабилност земаља ЕУ".

"Њиме се, наиме, крши централни принцип балканске политике: у земљама бивше Југославије постоји етничка разноликост и она се неће угрозити границама. Око тога су се сложиле Америка и Европа, након што су деведесетих морале да интервенишу како би зауставиле убијање у Босни и на Косову. То је значило одустајање од етнонационализма", наводи он.

Међутим, како даље тврди, "српско-косовски планови имају само један циљ: да Срби и Албанци живе само свако међу својима".

"Размјена територија била би преседан и оправдала би етничке границе у Европи. Тако би – прије свих Хрвати и Срби у Босни могли да затраже припајање својим матичним земљама. Каталонски сепаратисти имали би нови аргумент. Као и Баскијци. Или Јужни Тиролци. Или фламански и валонски екстремисти у Белгији. Резултат би био већа нестабилност и етничко ривалство", предвиђа Пул.

Сматра да би Европска унија морала да прими више миграната, да дипломатски интервенише, а у екстремним случајевима, чак и војно.

"Зато Европа мора јасно да стави до знања да за сваког оног ко води политику уз помоћ етничких аргумената, у савременој Европи нема мјеста", закључио је Пул.

(Тањуг)