Прича: Снага „септембарског тима“ и потпуно нова петорка
Селектор Ђорђевић је из нимало једноставне ситуације извукао максимум. Могао је овај септембар, истина, српској кошаркашкој публици да заголица машту и омогући им да на делу види експедицију за Мундобаскет у Кини, или извесније Олимпијске игре у Токију. То се није десило, пошто је ауторитет поглавара Лос Анђелес Клиперса онемогућио Милоша Теодосића и Бобана Марјановића да се појаве, док је одлука Николе Јокића да прескочи и ово окупљање терет који ће сам морати да носи на својим леђима.
Кошарка 01.09.2018 | 23:45
Гледајући из овог угла, селектор на располагању има најјачи састав у досадашњим квалификацијама за Светско првенство, а није страна ни школа мишљења да је друштво са списка јаче и од сребрне чете са прошлогодишњег Евробаскета. Под садашњом претпоставком да ће се позиву одазвати сви и да ће против Грчке у Хераклиону (13. септембар) и Естоније у Београду (16. септембар) заиграти најјачи састав, не оставља се много простора за полемику.
Селектор Ђорђевић је из нимало једноставне ситуације извукао максимум. Могао је овај септембар, истина, српској кошаркашкој публици да заголица машту и омогући им да на делу види експедицију за Мундобаскет у Кини, или извесније Олимпијске игре у Токију. То се није десило, пошто је ауторитет поглавара Лос Анђелес Клиперса онемогућио Милоша Теодосића и Бобана Марјановића да се појаве, док је одлука Николе Јокића да прескочи и ово окупљање терет који ће сам морати да носи на својим леђима.
Било како, треба бити задовољан. Србија за предстојећа два окршаја, а посебно за важно гостовање Хеленима - који не могу да рачунају на Јаниса Адетокунба, али имају подршку скоро свих кајли из Евролиге (Калатес, Манцарис, Принтезис, Слукас, Папаниколау,Папапетру... Те повратник Папајанис, „Кинез“ Бурусис, Дорси из Атланте...) - има екипу ојачану практично на свакој позицији. Богдан Богдановић, Немања Бјелица, Никола Калинић, Стефан Јовић, Немања Недовић и Владимир Лучић(потенцијално и Урош Луковић), дебитоваће за Србију у овим квалификацијама.
Тим не само да добија на квалитету, већ Ђорђевић и његов стручни штаб пред собом имају простор да осмисле потпуно другачију димензију кошарке и на терен изведу петорку каква се дуго чека.
Са Богданом Богдановићем Србија решава два проблема која су знала да помуте рачуницу шефу струке током претходних утакмица - изостанак лаких поена и организацију игре. Добија расног стрелца, а пре свега стабилног шутера, способног да екипи донесе и много више. Прошлогодишњи Евробаскет био је преломна тачка за Богдана. Не само што је израстао у правог лидера сребрне генерације и тако отишао на степеник више у репрезентативној каријери, већ се пелцер пренео и на дебитантску сезону у НБА лиги. Као играч Сакраменто Кингса израстао је у једног од најбољих рукија сезоне и стрелаца клуба, али и постао најкориснији играч сусрета америчког тима и остатка света на Ол-стар викенду. Изнад свега, ББ бренд постао је препознатљив у најјачој кошаркашкој лиги света и врло је цењем у највишим кошаркашким круговима.
Вишегодишњи напори, труд и уложени рад исплатили су се вишеструко. Богдан је далеко од играча једне димензије, који зна само да распали када за то добије прилику. Богдан је „цео пакет“. Вера коју су годинама уназад имали Душко Вујошевић, Душан Ивковић, Жељко Обрадовић, Александар Ђорђевић и на крају Дејв Јергер створила је играча каквим мало ко данас може да се похвали. Оно што је можда још важније јесте да простора за додатно усавршавање вештина - има.
Богдановићева улога не би требало само да се огледа кроз број убачених поена или упућених шутева ка кошу. Он ће, несумњиво, бити лидер „септембарског тима“ и неко око кога ће се вртети комплетна тимска филозофија. Уколико буде потребе биће испомоћ Стефану Јовићу и Василију Мицићу у организацији напада, што је већ радио у Истанбулу пре равно годину дана. пробуди старе, клупске везе како би експлоатисао сарадњу с Радуљицом и Милутиновим (можда и Луковићем), те новим саиграчем у Сакраменту - Немањом Бјелицом. Само присуство играча Богдановићевог калибра доноси угао каквом, нажалост, Србија није могла да се окрене у претходна три окупљања.
Ако бисмо вас сада питали - ко вам је претходних година највише недостајао у националном тиму? - уверени смо да би скоро једногласно одговор био: Немања Бјелица.
Колико је репрезентативна, донекле и клупска каријера пропатила због повреда у протекле две-три године... Остао је без одличја која му, несумњиво, с правом припадају... Олимпијско и европско сребро (можда и злато, да је био у тиму). Опет, далеко од тога да каријера једног од најкомплетнијих европских кошаркаша досад није била изврсна. Зато је повратак кошаркашког Професора велики плус за српски тим и велике заслуге иду на рачун Сакраментових првих оперативаца - Влада Дивца и Пеђе Стојаковића.
Ако је улогу дефанзивног мастермајнда одласком Стефана Марковића преузео Стефан Јовић, у патике Немање Бјелице мало ко је могао да се укалупи. Не зато што квалитета није било, већ зато што Бјелица поседује нешто што мало ко има... Никад вам нико са сигурношћу неће рећи које тачно место покрива на паркету, али знате да га његова смиреност, искуство, интелигенција и тај невероватни спој висине, елеганције и чисте, урођене вештине сврстава у ред оних кошаркашких „бабарога“. За њих мало која одбрана има решење, а он ће вам дати - све. И покриће - све.
Због тога, али и због одласка чувеног Флипа Саундерса - који је за Белог имао велике планове - у Вечна ловишта, Немањина улога у Минесоти током година никада није била искристалисана. Доласком у Сакраменто ствари би требало да се промене набоље. Његова атипичност, чињеница да се подједнако добро сналази у неколико варијанти, да зна да рашири противничке одбране кад треба, али и да се завуче до самог коша из два корака, чини га додатном претњом по сваког такмаца и дефанзивни зид.
Сваки кошаркашки заљубљеник рећи ће да су недостајали његови хици са дистанце, погоци у најважнијим моментима (сетите се Немачке 2015. или Бразила, Грчке, Француске 2014), његов двокорак којим осваја велики простор... Али и енергија која је из те, новобеоградске машине кипела кад год је требало.
Заједно са Стеваном Јеловцем, па у неким варијантама Николом Калинићем и Марком Симовићем(па, чак и Владимиром Лучићем), позиција крилног центра више неће бити дефицитарна.
Један од фактора који је Србији недостајао и у Истанбулу, али и током досадашњих квалификација је - Никола Калинић. Момак кога многи виде као „лепак“ сваког тима, односно човека који држи високи ниво борбене готовости у сваком тренутку и одличну хемију, коначно је иза себе оставио незгодну повреду леђа због које је пропустио највећи део прошле сезоне и сада је спреман да Србији да целог себе.
Није лако играти без Николе Калинића, ако већ имате опцију да га користите. То је на својој кожи осетио Жељко Обрадовић лане, онда и Александар Ђорђевић на Европском првенству. Његова препознатљива енергија увек је игри српског тима доносила неку нову могућност и неретко је покретала саиграче када дођу празни минути.
Осим што је врсни дефанзивац, Калинић је значајно унапредио и овако добру игру у улози „лажне четворке“, а квалитетна леђна техника и солидан шут омогућили су му да не буде само нападач из другог плана, већ носилац и херој неких великих утакмица. Сетимо се само сезоне Фенеровог покоравања Европе, где би вероватно он или Богдан били изабрани за МВП завршног турнира да није било Екпеа Јудоа. Сада ће Ђорђевић на располагању коначно имати аса којег је лансирао у репрезентацију на Мундобаскету пре четири године. Опет, вреди подсетити Грке како је то Калинарадио још оне 2014. у Мадриду и како је тада своје име лансирао на европску кошаркашку мапу.
Место плејмејкера такође ће добити жељену надоградњу. Неће бити Милоша Теодосића, али повратак Стефана Јовића требало би да донесе игри Србије мирноћу која је можда у неким моментима недостајала у протеклим утакмицама.
Василије Мицић, са њим и млади Стефан Пено, добили су велико искуство као први и други организатори игре у уводном делу квалификација. Али, њихово време време тек долази. Оно што је Мицићу, као играчу у чијим рукама је била велика одговорност, недостајало јесте подршка искуснијег плејмејкера. Због тога донекле и треба разумети моменте попут оних против Немачке у Новом Саду, када је хтео да покаже да је он тај и да му треба веровати. Јовићева или Теодосићева помоћ у тим моментима била би од великог значаја. Све што је било у прошлости, остало је у прошлости.
Уколико не буде непредвиђених дешавања, Јовић и Мицић требало би да поделе колач против Грчке и Естоније. Баш као на Европском првенству, раније и у опреми Црвене звезде. Знају се одлично, један другом скривају мане и свако на свој начин износи своје врлине. Јовић је спреман, иза себе је оставио све повреде и интервенције које су га онемогућиле да поведе Србију до победе у Новом Саду у јулу. Требало би да води Орлове до, сви се надају, две битне рецке. Својим дефанзивним квалитетима, добрим прегледом игре и типично несебичним односом према лопти, утакмици и саиграчима, те непредвидљивим карактером, унеће свежину и пре свега - мирноћу. То ће против ривала грчког квалитета, с много искусних кајли и асова, бити можда и од пресудног значаја.
Немања Недовић сам по себи доноси много тога. Оно што је Александар Ђорђевић свих ових година више него добро радио јесте да је знао како да искористи све индивидуалне квалитете целог ростера, да сакрије мане када је требало и преточи их у добар резултат. Немања Недовић је неко чији је потпис био јасно уткан у светско и олимпијско сребро. Мало је у овом делу света кошаркаша према коме је мајка природа била тако дарежљива. Та експлозивност, брзина, први корак, атлетика, физика... То је НБА модел играча!
Као многи његови саборци, решио је клупско питање, архивирао повреде и сада коначно може да се посвети репрезентацији и бар у две квалификационе утакмице себе подреди коначном циљу - Светском купу у Кини. Будите сигурни да ће његов квалитет много значити у мечу са Грчком, где би могло чак да се догоди да за чувара има као „буву“ досадног и енергичног Танасиса Адетокумба, иако природно нису иста позиција.
Не треба заборавити да је Ђорђевић Немању, баш као и Богдана, знао да користи као помоћног плејмејкера, а ако буде имао паметан избор шутева, можда израсте у једног од хероја надолазећих утакмица.
Е сад, шта рећи за позицију крила? Калинић, Симоновић, Тодоровић и - Владимир Лучић! Толико квалитетних избора, толико опција... Кога год да Ђорђевић изабере - неће погрешити. Владимир Лучић је своје репрезентативне квалитете демонстрирао прошлог лета, када је израстао у једног од хероја сребрног Евробаскета, али и омиљених ликова у српским кошаркашким круговима. Сетите се само оне, тако упечатљиве фотографије с полуфиналне утакмице против Русије, на којој популарни Луча пуца од самопоуздања и зрачи страшном енергијом. Е, такав је био практично цело првенство, чим је пробио ону почетну, опет разумљиву баријеру на старту турнира. И то је оно што Србији треба - увек! Таква енергија, фанатизам, посвећеност, квалитет, жеља... Играчи попут Владимира Лучића! Пре свега је одлично што је пребродио незгодни лом метатарзалне кости, извадио шрафове, одавно је у тренажном процесу и спреман је.
Што се осталих тиче, нема много дилеме. Драган Милосављевић је после солидног Евробаскета урадио колико је могао у Новом Саду и његов дефанзивни приступ, уз добра решења са дистанце и кроз убацивање из другог плана даће опцију више на оба краја терена. Стеван Јеловац је такође носио Србију колико је знао и могао, тако показао да има квалитет да се бори за дрес националног тима. Зато ће заједно са Бјелицом вероватно делити минуте на крилном центру.
Марко Симоновић је староседелац и његово богато искуство увек добро дође и готово сигурно поново ће делити капитенску траку са увек расположеним Мирославом Радуљицом, који је због повреде пропустио одређени део квалификација. Никола Милутинов је пун погодак прошлог квалификационог окупљања и коначно је и он добио своју шансу да заблиста у дресу Србије. Био је сјајан, ауторитативан, покретан... Ништа друго не треба рећи осим - центар за наредну деценију! За Дејана Тодоровића смо већ написали - представља равноправну конкуренцију онима с много више искуства и то је доказао много пута досад!
Видећемо још шта ће бити са Алексом Аврамовићем, Илијом Ђоковићем и Урошем Луковићем, али је за њих свакако велика ствар што су се поново нашли на радару селектора и његових сарадника. Ово је за Аврамовића и Ђоковића неки вид захвалности за оно што су урадили досад, док би Луковић могао да дочека и прве минуте у репрезетативном дресу, ако се коцкице поклопе и за то буде потребе.
У овом тренутку назире се петорка - Јовић, Богдановић, Калинић, Бјелица, Милутинов / Радуљица. У дванаест, ако све буде како треба, наћи ће се још Недовић, Милосављевић, Лучић, Јеловац, Мицић иСимоновић.
Али, пустићемо селектора да изабере...
На списку су следећи играчи:
Богдан Богдановић (Сакраменто)
Немања Бјелица (Сакраменто)
Немања Недовић (Армани Милано)
Драган Милосављевић (Уникаха)
Никола Калинић (Фенербахче)
Стефан Јовић (Бајерн)
Владимир Лучић (Бајерн)
Стеван Јеловац (Бамберг)
Марко Симоновић (Зенит)
Мирослав Радуљица (Ђенгсу Драгонс)
Никола Милутинов (Олимпијакос)
Василије Мицић (Анадолу Ефес)
Алекса Аврамовић (Варезе)
Дејан Тодоровић (Мурсија)
Урош Луковић (Морнар)
Илија Ђоковић (Борац)
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар