Интервју: Стојковић о паклу Ђенове - крио се код Италијана!

Голман Партизана и до скоро српске репрезентације Владимир Стојковић открио све детаље ужасних сцена из Ђенове где су хулигани желели да га растргну. Био у свлачионици Италије! О Партизану: "Из односа поштовања до међусобне љубави".

Фудбал 31.08.2018 | 23:00 Голман Владимир Стојковић важи за једног од најбољих у српском фудбалу последњих деценија. Чувар мреже црно-белих, а некада Црвене звезде, имао је много лепих успомена, одличних утакмица, али и многих непријатних ситуација.

Најнепријатнија, најужаснија догодила се у Ђенови пре осам година када је Србија требало да игра против Италије. Непосредно пре тога прешао је у Партизан, што се навијачима Црвене звезде никако није допало. Организовали су своје хулиганске групе да дођу у Ђенову и направе нереде који су скупо коштали Фудбалски савез Србије, што су и желели, а посебна мета био је управо Стојковић.

У емисији "Балкан инфо", Стојковић је први пут детаљно испричао шта се догодило у Ђенови.

"Крећемо на утакмицу и улазимо у аутобус, а Бамби Тошић заборавља пасош. Ја сам седео испред 'шарага' на крају аутобуса, са десне стране до прозора. Приметио сам прво (Гојка) Качара, потом и (Данка) Лазовића да се свађају са неким, а они ми кажу да мене вређају. Тад ми је Данко рекао да заменимо места, да ја седнем у средину 'шарага', сасвим случајно ми је то рекао. Тада сам видео гомилу људи који ме вређају и певају исту песму. Гурали су аутобус толико да се лепио за земљу са леве и десне стране. Легао сам на под између седишта, када су они успели да обију аутобус. Ту је био један полицајац који је нестао у секунди. Убацили су пет, шест бакљи и димних бомби и није се видео прст пред оком, а дим није могао да изађе. Ушло је четворо, петоро њих са фантомкама и бакљама и тражили мене. Био сам испод седишта. Чак је један ударио седиште и мене по уву, тога се сећам. Видео сам само ноге једном момку који је прилазио. Саиграчи су говорили да нисам ту и да сам отишао колима, а они су понављали: ‘Где је, где је?’. Ишли су на препознавање са бакљама пред лицем. Сећам се да се Жељко Бркић уплашио јер је подсећао на мене по конституцији. Некако су на молбу Декија Станковића и његов ауторитет изашли, па су покушали да се врате опет, а онда је Бамби улетео у аутобус као са деветог спрата. Тада смо кренули. После четири метра аутобус се угаси, возач је био престрављен. Поново се крене са гурањем, али смо успели брзо да кренемо пут стадиона".

Док су хулигани, а најратоборнији био је Иван Богданов, који је потом био осуђен на три године и три месеца затвора због изазивања нереда. Никола Кличковић је био осуђен на затворску казну од три године, а две године и осам месеци добио је Данијел Јањић. Сва тројица су потом депортована из Италије у Србију.

На стадиону "Луиђи Ферарис" у Ђенови Стојковић је морао да се склони на сигурније место од свлачионице Србије - у свлачионицу домаћина!

"Током утакмице сам био у италијанској свлачионици. Схватио сам колико је ситуација озбиљна, јер ако опет дођу доћи ће у нашу свлачионицу, а не у њихову. А полиције није било нигде. Објашњавао сам Касану и Пирлу шта се дешава. Касано је знао да сам ја играо за Звезду, јер сам бранио против Роме. А вечити дерби је био за седам дана".

Стојковић је испричао и како се догодило да пређе у Партизан, иако је био миљеник навијача Звезде и капитен тог тима једно време.

"Доста њих не жели да саслуша причу до краја. Ја сам објашњавао да сам први пут, други пут и трећи пут молио Звезду да се вратим. И то да се вратим на позајмицу, где они не би требало да плате ништа, већ ће то учинити Спортинг. Добијао сам бесмислене одговоре да сам превише добар и да им не требам. То је одговор да се не увредиш. После првог покушаја да се вратим, менаџер ме је питао да одем у Партизан и да ли сам спреман за то, а ја сам рекао нисам. Други пут, трећи пут се понавља иста ситуација... Четврти пут је било другачије. Завршио сам Светско првенство и није ми било пријатно одабрати ту опцију, јер нисам знао шта ме чека у Партизану, нити шта ме чека од стране Звезде. Знао сам да идем негде где ме воле, а за ове друге знам да ме неће волети. Баш ситуација за искушење, невероватна, једна од најтежих одлука. Причао сам са свима и сви су се сложили да је то добро због репрезентације и минутаже. Десило се да сам прешао у Партизан, а нисам бранио за репрезентацију. Али, никада се нисам жалио, нити сам било кога пљувао и вређао. Нисам тражио никога да плаче са мном, нити да ми помогне. Војнички сам издржао све, ћутао, радио, чекао. Да сам имао опцију... Логично је било да се прво јавим Звезди, што сам и урадио, да се зна. Једном, два пута, три пута... Одбијен сам и одлучио сам се за спортску причу", рекао је Стојковић.

Упитан како је изгледао пријем у Партизану, Стојковић је рекао да је од навијача само тражио поштовање.

"Ту си, бориш се да себи изградиш неко поштовање. Мени је превасходно било битно поштовање, да виде да се дајем, да сам максимално посвећен и то ми је било најбитније. Не морају да ме воле, али да ме поштују. Кад сам дошао било је тешко, изађете на терен, не знате шта вас чека. Прва утакмица два, три пет аплауза, остали ћуте. Требало је да прође време да се све то скоцка, намести и врло брзо су они стали у моју заштиту. Та догађања (у Ђенови), плус добре одбране и резултати, све је то допринело да буде како треба у односу мене и навијача... Годинама се то претворило из поштовања у љубав", каже Стојковић.

На додатно питање да ли он осећа љубав према Партизану, одговорио:

"Да, заволео сам Партизан, то је љубав. Не може то било којим језиком да се објасни. Мислио сам да то не може да се доживи. Када добијете негде љубав за љубав све је другачије".

У истој емисији говорио је и о мајици са поруком "Опростите ми моју ружну прошлост", коју је обукао испод дреса Партизана на првом "вечитом дербију". Упитан да ли га је неко на то наговорио, одговорио:

"Мислите ли да сам толико наиван да је могао неко да ми потури ту мајицу? Сва спортска јавност је мислила да сам завршио каријеру, да сам престрављен и да више нећу моћи да браним. И тако брзоплет, изреволтиран сам показао ту мајицу. Ниједно створење не може да поверује да некога за четири дана заборавиш или неког да заволиш. Као да промениш девојку и заволиш је за три дана. Мора да прође неки период. Нисам хтео никога да провоцирам, ни ја, ни Партизан. Ја сам једини играч на промоцији Партизана који је окренуо шал Партизан, а не ‘Моја кућа’. Водило се рачуна о свакој ситници. Рекао сам да сам дошао из спортских мотива. Никога нисам провоцирао, а на све то сам добио напад у Ђенови, али је та мајица била мој револт после Ђенове. Да покажем да се нисам уплашио. Та мајица је била мој одбрамбени механизам. Разумем да је то некога то повредило. Сада, када сам зрелији и искуснији, вероватно то не бих урадио".

Извор: мондо.рс