Прича: Поздрав из Лиге шампиона!
Јавности су сервиране приче о томе како се са малим буџетом не може у Европу, односно да ће за утешно Уефино такмичење црвено-белима бити потребно бар четири године. Црвена звезда је у том интервалу мирисала на буђ кафана са Ибарске магистрале, чак и на малограђанштину!
Фудбал 31.08.2018 | 00:00
Тако је говорио легендарни бард српског глумишта Љубомир Љуба Тадић, као да је осетио све секвенце чаробне ноћи из Салцбурга. Патња, патња, патња и онда радост. Те Звездине припреме за друштво у које је сврстао Љубомир Тадић трајале су предуго. Читавих 26 година. Много пута су и најзагриженији навијачи помислили да је тај хоризонт фудбалске аристократије недокучив за финансијски скрхан и недомаћински вођен клуб са Маракане. Пре само 24 месеца Црвена звезда је гостовала Сасуолу у Ређо Емилији.
Било је 3:0 за домаћина. Могло је да буде 8:0. И требало је да буде. И морало је да буде.
Јавности су сервиране приче о томе како се са малим буџетом не може у Европу, односно да ће за утешно Уефино такмичење црвено-белима бити потребно бар четири године. Црвена звезда је у том интервалу мирисала на буђ кафана са Ибарске магистрале, чак и на малограђанштину.
Срећом, када је дошао на клупу матичног клуба Владан Милојевић није морао да иде на додатну наставу. Осећао је клуб и знао да је Црвена звезда само Црвена звезда када игра у европским оквирима. Да је, просто, саката када је ограничена на српске оквире. Данас, Владан Милојевић маше из спејс шатла Лиге шампиона и крстари оним хоризонтом који је из Ређо Емилије деловао баш далеко. Недостижно далеко.
Није ово прича о великом делу једног тренера, нити о томе да су црвено-бели у фудбалски рај закорачили преко објективно бољег тима из Салцбурга. Тачно је да су Аустријанци „газили“ Црвену звезду у реваншу, дали јој два гола и да је у добром делу меча Звезда била инфериона. Као никад пре у Милојевићевој ери.
Међутим, исто је тако тачно да се Звездин повратак из мртвих не може окарактеристасти као плод случајности. Пазите само ово: у претходне две године Црвена звезда је одиграла 24 европске утакмице- поражена је само три пута. И само у два наврата је примила два гола. То је већ плод система који је постао Звездина свакодневица од доласка Владана Милојевића. Играчи то схватају као спартански рад, а суштини значи само једно - када почну припреме за једну утакмицу онда навучеш шлем и копаш докле можеш. И тако се понашаш сваког дана, на сваком тренингу. Онда си и на измаку снаге, у блату до чланака, способан да за 77 секунди направиш преокрет.
То је ниво Лиге шампиона. Такве повратке згажене екипе можете да видите само на топ ниво. Овај Салцбург, или како га млађи навијачи Црвене звезде називају Бари овог века, представљао је миг среће за нешто што је урађено до поласка у Аустрију. Тачно је да су све клупске хијерархије радиле добро, али не перфектно. Црвена звезда је у ноћи великих очекивања играла без класног нападача, Владан Милојевић је први пут надигран, али и награђен. За онај рударски део и што је 14-месечном терапијом успео да од Црвене звезде направи зим из Бундеслиге. У неким ранијим временима црвено-бели би се после 2:0 за домаћина распали. Сада нису.
Просто да би био газда Балкана (једини клуб у Лиги шампиона са овог поднебља) онда мораш да кажеш збогом балканским спортским манирима. Да, било је играча Црвене звезде са спуштеним погледном, али је доминирала сасвим друга слика. После поготка Дабура из пенала Милан Борјан је одмах послао лопту на центар и бодрио саиграче, слично су се понашли Ненад Крстичић и Филип Стојковић… Звезда је одбила да умре поново. Као и Трнави. А то је исто ниво Лиге шампиона.
Пласман у елитно клупско такмичење отвориће низ питања о томе шта и колико може Црвена звезда на крилима Уефиних милиона. Међутим, то је нека друга тема. Чињеница је само једна. Звезда је заслужила да пошаље поздраве из Лиге шампиона. Нека је Салцбург био бољи, али Звездино друштво су Милан, Реал, Бајерн…. Видело се то по оној бујици емоција на Ред Бул Арени. Време је за виши ниво.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар