Прича: Маде бy Владан Милојевић...
Звездина концентрација шаховских велемајстора! Потребно је још 90 минута! Црвена звезда је у великом броју важних мечева новије историје знала да се самоубије. Црвени картони, пенали, аутоголови. . . Ти термини ће морати да буду забрањени у Салцбургу, као и у већини дуела које је предводио актулени тренер.
Фудбал 28.08.2018 | 23:35
Звездини играчи ће одговарали само благим осмесима. Није ни чудно: остало је само још 90 минута морања, или жеље да остану доследни себи.
Када је стигао на Маракану, вероватно једини уверен да може две узастопне јесени да крстари европским небом, Владан Милојевић је морао да сруши многе баријере. И укине суицидну навику фудбалера Црвене звезде да себи пуцају право у слепоочницу. Добро, није то баш био ДНК ове генерације, али у новијој историји црвено-бели су знали да себи загорчавају живот више него ривал. Тај мањак концентрације постао је бренд Црвене звезде, колико и некад дриблинзи Милоша Шестића, или ургагански напади преко крила који су се завршавали центаршутевима Драгана Џајића и головима Војина Лазаревића.
Звезда је имала махниту навику да испија отрове и неразумним грешкама убија сопствене амбиције. Чисто подсећање: лета 2012. године после поготка Микића мирисало је на Лигу Европе у Бордоу, секунде су делиле тим Александра Јанковића од великог успеха. Али није вредело. Прво је Николи Максимовићу лопта прешла преко ноге, потом је Бобан Бајковић нерезонски истрчао и срушио Обрењака. Остатак је познат.
“Погрешили смо. Не може да се игра фудбал под толиком количином емоција. Плакали смо и играли. Али идемо даље“, поручио је после те ноћи у Бордоу Александар Јанковић.
Годину дана касније Црвена звезда је била девастирана организационо. Много тога у клубу није штимало. Али, ипак, могло је преко Черномореца у наредну рунду. И поред очајне игре одбране црвено-бели су у Украјини имали подношљив резултат (1:2). Међутим, онда је Вешовић беспотребно дигао ногу у тренутку када је ривал губио лопту и скривио пенал.
Не, нису набројани случајеви били инциденти. Двомеч са Каиратом Црвена звезда је одиграла у кожи боксера коме је једна рука везана. Тада је Саво Павићевић у првом минуту првог меча добио црвени картон због повлачења Жерара Гоуа. И није могла даље. Као шлаг на све те лудорије и беспотребне грешке дошао је црвени картон Гелора Канге током полувремена меча са Лудогорецом. Црвено-бели су тада били надиграни, али су и преварени. Просто, неко је осетио да тестира буран темперамент Габонца, а на другој страни није било неког ко ће то да предупреди…
Било је у тим црним Звездиним моментима свега. Сећају се, сигурно, навијачи реванша против Слована из Братиславе када је Славољуб Ђорђевићничим изазван у другом минуту погодио сопствену мрежу. Потом је добио и црвени картон.
Са том неком чудном традицијом морао је да се носи Владан Милојевића. И изгледа да је успео. Посебно, ако се у обзир узме она теорија да свака екипа представљао огледало једног тренера. И када му се плаче – Владан Милојевић то не ради. Суздржава се и говори истим тоном. И када је под дејством еуфорије, као у Трнави или Лондону, три пута премери пре него што нешто изјави. Делује да господари ситуацијом и емоцијама. И делује да има ту утренирану концентрацију шаховских велемајстора, коју је пренео на Црвену звезду.
Почетак баш није био такав. У реваншу против Флоријане Абрахам Фримпонг је беспотребно скривио пенал. Само недељу дана касније још беспотребније је у Казахстану играо руком Душан Анђелковић. Стари демони почели су да се појављују из ормара, али је Владан Милојевић успео да их отера.
Када је на прву лопту све деловало врло добро, попут мечева против Арсенала у Лондону или Салцбурга у Београду, има навијача Црвене звезде који су се, ослањајући се на ружна набројана искуства, бојали од самоубиства из заседе.Чекали су помрачење ума, или недостатак концентрације. Међутим, црвено-бели су били у свом колосеку. Иако имају играче израженог темперамернта, нису се дали преварити. Чак би се рекло да је Звезда почела да вара на озбиљном нивоу. Уосталом, Спартак из Трнаве је почео да губи главу када је видео да Бен и Радоњић равнодушно примају батине.
Српски шампион се држао тактичких финеса и када је био притиснут са свих стране у београдском мечу против Салцбурга. То је тај квалитет са којим су црвено-бели полетели ка Алпима. Стереотипне изјаве о томе како се мора бити концентрисан, почеле су да добијају потврду на терену (мада у аманет иде и непотребан пенал Родића у финишу сусрета у Трнави).
И то је део европског одрастања. И то је део европског квалитета. Потребно је само још 90 минута максималне коцентрације. Слепог гледања у шаховску таблу на којој ће Владан Милојевић повлачити потезе. А он је показао да не воли да буде преварен, него да воли да вара.
И не воли га губи на јефтин начин. И када је последњи пут поражена у Европи, у фебруару у Москви, Црвена звезда је то урадила на достојанствен начин. Пресудила је класа Дзагојева и промашене шансе Бена иПешића.
Није било деконцентрације, јефтиних испадања и још јефтининих пенала.
Извор: моззартспорт
ФОТО: Стар Спорт
Коментари / 0
Оставите коментар