Бабy боом у Фиренци и Блекијев гол каријере!

У Европу са најмлађим тимом Серије А! “Све време сам хтео да останем, да учим, јер нема боље средине за младог играча од Фјорентине“, каже српски репрезентативац после премијерног гола у Калчу.

Фудбал 28.08.2018 | 22:30 Бабy боом! Прасак најмлађег тима Серије А. Као матори заиграли су бубуљичави дечаци у дресу Фјорентине, разнели у парампарчад Кјево (6:1), у граду ренесансе најавили препород славног клуба, а први је из топа у Фиренци, као да је желео да означи старт нове сезоне, опалио – Србин.

И то како. Голчином Николе Миленковића упалио се фитиљ радост на стадиону „Артемио Франки“, горео све до краја утакмице, таман да покаже да је Виола формирала екипу вредну гледања, јер ако је судити на основу првенстене премијере – гостовање Сампдорији одложено због трагедије у Ђенови – полет, енергија и борбеност биће заштитни знак састава Стефана Пиолија.

А популарни Блеки један од његових адута. Не само у одбрани.

„Добро сам одиграо иза лопте, добио дуел, нашао се у ситуацији да пуцам и шта сам друго могао него да погодим. Нисам ни веровао где је лопта завршила. Док сам скапирао шта сам урадио, већ су ми прилазили да ми честитају на једном од лепших голова у каријери. Посвећујем га породици, без ње ништа ово не би имало смисла“, смешка се српски репрезентативац у рапорту за МОЗЗАРТ Спорт.

Пројектил са 20-ак метара представља Миленковићев првенац у Италији. Истовремено, премијерни гол ван казеног простора у каријери. Претходно је четири дао за Партизан из петерца (Војводини, Раду, Вождовцу и Црвеној звезди).

„Дефинитивно, најлепши досад. Питају ме одакле инспирација, а ја кажем да је то скопчано са чињеницом да сам овога пута играо десног бека. Задатак фудбалера на тој позицији је да иде високо на противнички крај терена, отуда и ја пред туђим казненим простором, а кад ми се лопта одбила нисам имао куд осим да ударим из све снаге, па шта буде. Испало је одлично“.

И за српску стену и за Фјорентину, јер је сезона великих очекивања отворена на најлепши могући начин.

„Задовољни су тренер и људи из клуба и тимском и мојом игром. Наравно да гол значи сваком фудбалеру, међутим, кад си део одбране, битно је и оно што се дешава у пољу, како читаш игру, како се постављаш, шта радиш у дефанзиви. Добро је то изгледало на премијери. Увек је важно отворити првенство победом, међутим, иако смо дали шест голова, три бода вреде као и свака друга, па максимална концентрација мора да буде на следећем сусрету са Удинезеом“.

Посебан шмек „лото резултату“ Фјорентине даје податак да је у питању званично најмлађи тим Серије А. У сезону је ушао са просеком 22 године и осам месеци, а осим Миленковића стрелци против Кјева били су његови исписници из „класе 1997“, Жерсон (позајмљен из Роме) и Федерико Кијеза (син Енрика Кијезе), па Ђовани Симеоне (1995, тата Дијего био у ложи) и Марко Бенаси (1994, одбачен из Торина).

„Свака част нашој управи на резу који је направила. Потребно је имати пре свега идеју, а онда и петљу да се упусти човек у ово што су урадили председник и директор. Показали су велику храброст и веру у овај пројекат. Сви знамо колико је Серија А захтевна, многи клубови су се определили за искуство, а ми за младост. Ако се игра са доста жара, вере и полета, могу велике ствари да се направе. Циљ је да се докопамо Европе, баш је мало фалило лане да се у њу пласирамо и без обзира што имамо најмлађи тим у лиги, ментални склоп особа и играчке карактеристике фудбалера наговештавају узбудљиву сезону. Верујем, успешну“.

Иза некадашњег првотимца Партизана је година привикавања на Калчо и лето великог узлета на репрезентативном плану, прекоманда из младе у А селекију, бум на Мундијалу, последично томе и раст цене не тржишту. Помињале су се цифре од 35.000.000 до 40.000.000 евра, колико је спреман био да искешира Атлетико Мадрид, говоркало се да га је Јувентус ставио на листу потенијалних појачања за лето 2019, међутим, ни Фјорентина, ни сам Блеки нису запињали за трансфер.

„Доста се причало, читао сам и ја разне информације, међутим, верујте ми, главом сам све време био у Фјорентини. Чим сам се вратио са одмора желео сам што пре да уђем у систем рада и да се прикључим екипи. Све време сам желео да останем, трансфер ниједног тренутка нисам помињао, из простог разлога што Серију А видим као идеалну за учење, а Фјорентину као клуб у коме могу још да напредујем. Да учим. Макар годину дана. Да унапредим сегменте игре које сматрам да ми недостају. За младог играча нема боље средине од Фиренце. Знам да је Дијего Симеоне био синоћ на трибинама, међутим, верујем да му је у фокусу био син Ђовани, а не ха, а-ха-ха“.

У премијерној иностраној сезони профилисао се као играч за две позиције, користио га је Стефано Пиоли и на штоперском и на месту десног бека.

„Доста сам напредовао, али није то мерљива категорија да могу да кажем колико сам у процентима бољи играч него кад сам долазио из Србије. На пољу тактике сам највише научио, примећујем да сам, иако млад, зрелији играч, поткован у читању напада противника, брже разазнајем ситуације на терену, физички сам ојачао... А пошто сам себи задајем високе циљеве, желим у овој сезони да напредујем што је могуће крупним корацима“, верује у себе Никола Миленковић.

Буде ли тако, одвешће га пут од Фиренце. Било до Торина, било до Мадрида или на неку трећу дестинацију.

КРСТАЈИЋЕВЕ РЕЧИ ПОДРШКА, А НЕ ОПТЕРЕЋЕЊЕ

Иван Томић га је пронашао, Марко Николић извео на пут, Стефано Пиоли обликовао, а Младен Крстајић даоНиколи Миленковићу шансу да несумњив потенцијал докаже у дрес А репрезентације Србије. Чак га је поредио са Немањом Видићем, а после Мундијала говорио да Блеки, заједно са бундеслигачким тандемом, Матија Настасић - Милош Вељковић може да буде ослонац за наредна два, три такмичарска циклуса.

„Нама тројици селекторове речи никако не би требало да буду оптерећење. Пре их дожиљавам као подршку и охрабрење, да играмо фудбал најбоље што знамо. Пред нама је ново такмичење, Лига нација, битне су утакмице са Литванијом и Румунијом, даћемо се од себе да се спремимо на најбољи могући начин, покушаћемо да обрадујемо наш народ“, поручује из Фиренце 21-годишњи дефанзивац.

О ТОМОВИЋУ И АСТОРИЈУ...

Овације Николи Миленковићу за спектакуларан погодак, а наклон до пода Ненаду Томовићу. Штопер Кјева је, такође, био стрелац на „Артемио Франкију“, гол је посветио преминулом Давидеу Асторију, с којим је пред крај борака у Фиренци делио свлачионицу Љубичастих.

„Показао је Ненад какав је човек. А и наша публика да цени праве вредности. Лепо сте написали ви из МОЗЗАРТ-а, неће му ово Фиренца никад заборавити. Као што ни ми никад нећемо заборавити нашег капитена, па пред сваку утакмицу његов дрес стоји на месту где је седео, да над подсећа какав је играч и човек био и за кога се боримо сваки пут кад истрчимо на терен“, дрхти глас Блекију док говори оАсторију, преминулом почетком марта од последица срчаног удара.

УСКОРО И ВЛАХОВИЋ

Уверен је Миленковић да ће убрзо и други Србин у љубичастом дресу крочити на позорниу Калча.

„Одлично се снашао Душан Влаховић, брзо се прелагодио екипи, захтевима фудбала и живота у Италији. Надам се да ће ускоро и наш шпиц добити шансу да покаже шта зна, поседује огроман потенцијал и квалитет“.

Извор: моззартспорт