Гријање на нуклеарни отпад?

Предузеће „Еко топлане Бања Лука д. о. о. “ увезла је 22. 03. 2018. године приближно 22 тоне дрвне сјечке од фирме из Хрватске по цијени од 43 евра по тони или 937 евра. Фирма добављач је „ФОРЕСТ – ОБРТ ЗА ШУМАРСКЕ УСЛУГЕ ТРГОВИНУ И ПРИЈЕВОЗ“ из Јастребарског, која је регистрована за, између осталог, скупљање неопасног отпада и пружање рачуноводствених и књиговодствених послова.

Република Српска 26.08.2018 | 20:00 Поред нелогичности набавке дрвне сјечке из Хрватске, будући да су дрво и шуме најраспрострањенији ресурс којим располаже Република Српска, у очи упада релативно ниска цијена набавке која износи око 80КМ по тони. Та цијена је увелико испод набавне цијене, чак и за наше тржиште, али и за тржиште ЕУ.

На основу упита које је редакција слала добављачима дрвета за огрев у Хрватској, најјефтинија понуда коју смо успјели да добијемо је износила 55,80 евра по тони, и то дрвета најлошијег енергетског ранга са највећим дозвољеним степеном влаге, или оно што би се код нас назвало „сирово дрво“.


Доказ економске неисплативости набављеног огрева пружа и увид у само пословање предузећа „Еко топлане Бања Лука д.о.о“, које је за период од 4.9.2015. до 4.9.2018. извршило набавку 90 000 тона дрвне сјечке по цијени од 12 000 000 КМ, што је приближно 140 конвертибилних марака по тони, односно 71,8 евра по тони. Добављач је, на основу о Обавјештења о набавци број  990-1-1-60-3-21/15 фирма Републике Српске, односно из Шипова.

Поставља се питање, како је могуће из Хрватске, односно ЕУ набављати дрвну сјечку по цијени која је нижа од цијене код нас, рачунајући да Република Српска обилује шумама као и то да је транспорт сјечке у Бањалуку из Хрватске скупљи него транспорт сјечке из, рецимо, Шипова?

Један од могућих одовора је да је у питању нека врста субвенција за извоз које фирма „Форест“ из Јастребарског користи како би била конкурентнија на нашем тржишту дрвне сјечке.

Будући да, по сазнањима наше редакције Европска унија као ни Хрватска нема никакву директиву нити програм субвенција за извоз дрвета, будући да је еколошка политика ЕУ усмјерена на пошумљавању а не сјечи дрвета за потребе гријања, били смо принуђени да тражимо даље.

Нуклеарни отпад

Увидом у пословање фирма „Форест“ из Јастребарског је пронашли смо да је један од партнера, осим бањалучке Топлане, и фирма „Деммел Сиxтус АГ“ из Волнцаха, у Њемачкој. Ова фирма, чија је основна дјелатност производња биомасе и компоста, је испоручивала, у више нарата, сјечку фирми „Форест“, која је, како смо навели, испоручила 22 тоне сјечке топлани у Бањалуци.

„Деммел Сиxтус АГ“ из Волнцаха се налази у њемачкој држави Баварској, 70 километара сјеверно од Минхена, али и 60ак килемтара удаљен од Есенбаха, мјеста у ком се налази нуклеарке „Исар И“ и „Исар ИИ“.

Док је „Исар И“ ван употребе од 30 маја 2011, након  земљотреса и цунамија који је погодио Тохоку у Јапану а који су проузроковали хаварије на нуклеарки у Фукушими, Исар ИИ, будући међу најјачим електранама у Њемачкој са производњом од 1,400 МWм је наставила са радом до фазе два искључења, која је планирана 2022.



Њемачки закон налаже да се сав нуклеарни отпад у тој земљи процесуира у централном постројењу за деконтаминацију. Како се завршетак изградње тог постројења очекује тек 2030, све нуклеарке имају, за сад, привремена складишта која не процесуирају отпад те је он потенцијални ризик за природну средину.

Њемачка јавност и организације за заштиту животне средине, а нарочито антинуклеарни покрет су у неколико наврата бурно протестовали против ових привремених складишта, а чести су примјери грађанског непослуха па чак и вандализма као начина да се скрене пажња на овај проблем у Њемачкој.

Европска унија је препознала проблем нуклеарног отпада то јест његовог складиштења на територији ЕУ, те је уложила многе напоре да се он уклони или да се изграде постројења за деконтаминацију тог отпада. Сама Њемачка је издвојила невјероватних 24.1 милијарде евра за пројекте складиштења, одвожења и уклањања нуклеарног отпада.

ЕУ издваја значајна средства за субвенције свих послова и подухвата који се тичу уклањања нуклеарног отпада и сировина које имају везе са производњом нуклеарне енергије, и те су субвенције толико издашне да су шведске општине Öстхаммар анд Оскарсхамн затражиле да се код њих смјесте постројења  за смјештај и рециклажу отпада, како би оствариле значајне финансијске бенефите.

Депонија нуклеарног отпада?

Како дакле објаснити набавку 22 тоне дрвне сјечке из Хрватске, која је набављена у Њемачкој, од дрвета које је посјечено у околини нуклеарне електране која је пред затварањем, која нема постројење за уништење нуклеарног отпада, и која је под сталним критикама локалне јавности због еколошког ризика који представља?

Ако додамо у рачуницу то да је наведена сјечка, заједно са превозом дужине 1000 километара јефтинија него локална сјечка које има на претек, а долази из земље која је издвољиа 24 милијарде евра за субвенцију пројеката нуклеарног отпада, намеће се питање: да ли је сјечка из Њемачке биопроизвод који је контаминиран нуклеарним отпадом, за који је Њемачка влада издвојила средства како би се уклонио што даље?

Ако је то истина, а знајући да је та биомаса завршила у Бањалуци, извлачи се закључак да смо ми платили Њемачкој да јој спалимо нуклеарни отпад чије радиоактивне честице ћемо да удишемо када крене грејна сезона.

Зашто само Бањалука?

Увидјевши простор за зараду и несметан пласман своје сировине сумњиве еколошке исправности и утицаја по здравље, представници предузећа „Деммел Сиxтус АГ“ из Њемачке су исказали интерес за даље улагање и ширење дјелатности по Републици Српској. Тако су у 11. мјесецу 2017. године одржали разговор за додјелу у концесију и рекултивацију запуштеног пољопривредног земљишта на подручју општине Козарска Дубица.

Састанку са заинтересованим инвеститором из Њемачке присуствовали су представнци Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске и начелник Одјељења за привреду и пољопривреду општине Козарска Дубица Мирослав Тица са сарадницима, наводи портал акта.ба

Предмет разговора је било зарасло пољопривредно земљиште у катастарским општинама Оџинци и Раковица у укупној површини од 59 хектара, које би инвеститор искрчио и на њему примијенио мјере рекултивације, што је потврдио начелник Одјељења за привреду и пољопривреду општине Козарска Дубица Мирослав Тица.



Након састанка и обиласка терена, руководство општине Козарска Дубица донијело је одлуку да у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске почне припреме за реализацију додјеле концецесије њемачком инвеститору а коначни резултат те сарадње још није презентован јавности.



Извор: Наш Портал