Српска посла: Селектор вс (важан) играч и дуга историја сукоба...

Прераста у навику. . . !

Фудбал 25.08.2018 | 23:59 Стара народна каже: не дај Боже да се Срби сложе, али наши у овом случају фудбалски супарници по свему судећи могу да одахну, јер скорија искуства нас уче – у табору Орлова то се неће десити. И Младен Крстајић није ту ни први, нажалост вероватно ни последњи селектор који ће кренути путем супротним од оног који, у разним другим областима, чекамо већ вековима.

И док смо непозивање Бранислава Ивановића некако и очекивали после скидања капитенске траке уочи Мундијала сада смо добили и наставак. Утисак је и много драматичнији, јер Ивановићу су већ 34 лета. Са друге стране, нови изгнаник из националног тима Лука Миливојевић са својих 27 сигурно је у најбољим фудбалским годинама. Превише млад да би га склонили зарад наводног подмлађивања селекције. Превише квалитетан да бисмо га тек тако превидели. Али, ово је репрезентација Србије, а у њој сукоби селектора и носећих играча постају малтене традиција. Сукоб Крстајића и Миливојевића подсетио нас је на неке већ виђене, јер ово је већ четврти кормилар репрезентације у последња четири квалификациона циклуса који је због лоших односа прецртао једног од фудбалера који је несумњиво заслужује да се нађе у репрезентацији. Па да се присетимо неких ранијих.

СИНИША МИХАЈЛОВИЋ ВС НЕМАЊА МАТИЋ ( И АДЕМ ЉАЈИЋ, АЛЕКСАНДАР КОЛАРОВ, БРАНИСЛАВ ИВАНОВИЋ)

"Није повређен, мислим да је увређен... То је његов избор. Требало је да почне меч у Сент Галену и увери нас да је решење за оно што нас чека у будућности. Одлучио је да се не одазове и себи затвори врата репрезентације“, говорио је Синиша Михајловић уочи судара са Белгијом и Македонијом на јесен 2012. године. Говорио је о Немањи Матићу. И донекле је био у праву. Матић јесте био увређен. Тиме што су на пријатељским утакмицама током лета предност имали играчи попут Александра Радовановића, Александра Игњовског или Љубомира Фејсе, који му је тада био замена у Бенфики, па је Матић на почетку квалификација (Шкотска и Велс) седео на клупи. Против Белгије су на месту задњег везног играли Срђан Мијаиловић иЉубомир Фејса, против Македоније овај други у пару са Игњовским. Србија није узела ни бод, потом изгубила на Максимиру (играли Игњовски и Радовановић) и суштински већ на пола квалификација остала без шанси да се пласира на Мундијал у Бразилу. Матић се вратио у тим за реванш са Хрватима, када су се наводно случајно срели у лисабонском ресторану. Сви су знали да је то био само изговор са Теразија. Михајловић јеМатића вратио кад је схватио да би могао да од Хрватске изгуби и у Београду. Прогутао је сујету и бар смо избегли пораз који би још болео. Да подсетимо, Михајловић је из добро познатих разлога са химном и кодексом понашања прецртао и Адема Љајића, Александру Коларову је са леђа скидао број 11 да би му показао да је бек, а не крило, Бранислава Ивановића је у Скопљу оставио на клупи... Међутим, Матић му је свакако био највећи грех.

РАДОВАН ЋУРЧИЋ ВС ДУШАН ТАДИЋ (И НЕМАЊА ГУДЕЉ, ДУШКО ТОШИЋ)

Упркос гафу са Немањом Матићем тадашње руководство ФСС на челу са Томиславом Караџићем дуго је чекало да Синиша Михајловић прихвати да продужи уговор (ваљда као награду за експресну елиминијацију из квалификационе групе), па му је Љубинко Друловић чувао место све док није постало јасно да се то неће десити. Онда је на препоруку Сергеја Фусенка, бившег члана Извршног комитета Уефе (?!), палицу преузеоДик Адвокат, било је то оно време дрона и Холанђанин је брже боље побегао уступивши место Радовану Ћурчићу. Прва његова крупна одлука: збогом за Душана Тадића. Овај се случај додуше разликује од осталих, пошто Тадић није прећутао селектору, већ је у интервјуу за Бету осуо дрвље и камење по Ћурчићу. Назвао га је кукавицом, рекао да нема ауторитет да буде селектор, да се плаши сопствене сенке, био је љут што се селектор није удостојио да га окрене и каже му да на њега не рачуна... Ћурчић је прећутао,Саво Милошевић је грмео и говорио како је Тадић себе ставио изнад репрезентације, те најављивао извештај који ће све рећи. Извештаја наравно није било, није било ни резултата, а Милошевић се није чуо док је Тадићголовима и асистенцијама водио Муслинову Србију ка Мундијалу у Русији. Иначе, против Ћурчића је јавно иступао и Немања Гудељ говорећи о "политичким играма", а замерке на понашање је имао и Душко Тошић.

СЛАВОЉУБ МУСЛИН ВС СЕРГЕЈ МИЛИНКОВИЋ САВИЋ

Већ добро позната прича о несхватљвој позицији Сергеја Милинковића Савића. Бар за Славољуба Муслина. Није тадашњи селектор знао где ће са Лацијевим асом, али није нико превише ни замерао, јер је за разлику од других Муслин имао резултате. Пред крај квалификација не и игру, па су се многи надали да ће Милинковић Савића звати бар у 23 за Мундијал. И сам Муслин је у интервјуу за руске медије касније рекао да би то хипотетички било могуће и да размишља о томе да подмлади селекцију, али челници ФСС су пожурили да му уруче отказ. Нису такву одлуку донели због лоших игара у последњим мечевима, већ су преко неких људи за које просечан фудбалски навијач први пут чује Муслина оптуживали да је шуровао са менаџерима. Истина, званично образложење за смену никад нисмо добили у јасној форми. Сам Муслин је изговорио ону већ легендарну: “Менаџери и полусвет ми неће састављати тим”. И ту су се две стране разишле. Србија је саМилинковић Савићем отишла на Мундијал и тамо са три освојена бода у групи испала у групи. Овај случај је специфичан по томе јер је био и остао једини у коме је ФСС стао на страну играча, а не селектора, мадаМилинковић Савић никада у јавности није рекао ништа против Муслина. Његов менаџер Матеја Кежман већ јесте.

МЛАДЕН КРСТАЈИЋ ВС ЛУКА МИЛИВОЈЕВИЋ (И БРАНИСЛАВ ИВАНОВИЋ, ДУШКО ТОШИЋ)

Први месеци мандата Младена Крстајића у потпуном контрасту са оним што се причало још пре његовог именовања на место селектора. Тада су многи људи са Теразија одлуку да палицу уруче тако неискусном тренеру бранили истицавши у први план готово пријатељски однос Крстајића са играчима. И онда врло постаде јасно – није баш да је друг са Браниславом Ивановићем. И Лука Миливојевић је тада једном приликом рекао: “У фудбалу не влада демократија, већ аутократија и сви поштују селекторове одлуке”. Који месец касније и Миливојевић је осетио како на је другом крају батине, само сада није остало никог ни њега да брани. Шушкало се још током Светског првенства да су сеМиливојевић и Крстајић вербално докачили после пораза од Швајцарске, капитена Кристал Паласа потом није било у судару са Бразилом, по чаршији се може чути да је већ био спаковао кофере да напусти Русију, али да се предомислио у последњи час. И онда интервју за Дејл Мејл, чак и не толико оштар тон, али свакако изјава која говори да односи нису идилични. Уследио је одговор стручног штаба. И преко помоћника Милана Обрадовића, који опет помиње менаџере и некакав пуч у репрезентацији као да ће некоме главе летети и прекоКрстајићевог списка на коме нема Миливојевићевог имена. Крстајића и Миливојевића тек треба да чујемо, питање је има ли шта да каже и Душко Тошић, јер и он је преко ноћи нестао. Епилог овог сукоба тек ћемо добити.

Проблем је само што нас скорашња историја учи – обично су овакве невоље понајвише коштале саму репрезентацију. А макар у Србији, углавном су фудбалери били у праву или смо барем њихово одсуство теже осећали. Не у емотивном смислу, већ у играчком. Ипак ово није Бразил па да имамо бунар из којег ћемо увек извадити врхунског фудбалера. И то би морали да имају на уму и сви селектори и сви одговорни на Теразијама.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар Спорт