Обећања ЕУ дрмају Балкан
ЕУ је разочарала проевропске елите на Балкану па на тој фрустрацији расту нове тензије, оцењује агенција Ројтерс у својој анализи.
Регион 20.08.2018 | 19:42Пре само три месеца Европска унија је на самиту у Софији свечано поновила обећање Западном Балкану – оно о блиским везама и приступној перспективи. Али сада се већ помаљају нове бриге. С једне стране, поједине балканске владе питају се да ли обећања западних партнера из ЕУ и НАТО уопште нешто вреде. Са друге, тиња и у самом региону где заговорници и противници ЕУ улазе у нове битке.
Прошлог петка (17.8), немачка канцеларка Ангела Меркел по други пут у неколико дана упозорила је дапре уласка у ЕУ морају бити решени территојални конфликти. И прошлог понедељка (13.8.) је већ рекла да су границе у региону неупитне. „То се мора стално понављати, јер изнова има тежњи да се можда опет прича о границама. То не можемо да учинимо“, рекла је Меркел.
Приче из Београда и Тиране
На први поглед изненађујуће је то да се године 2018, дакле две деценије од краја балканских ратова, уопште говори о границама у региону. То је иницирано бригом да би управо Албанија са прозападним шефом владе Едијем Рамом могла да потпали политичко буре барута. Јер Албанија и српска покрајина Косово желе да почетком наредне године сасвим уклоне међусобну границу.
То у другим бившим југословенским републикама храни страх од „великоалбанског“ национализма. Јер то би имало утицаја на Македонију с њеним бројним грађанима албанског порекла.
Дебата о новом повлачењу граница распирује се и из Србије. Председник Александар Вучић увео је у игру размену територија између Србије и Косова како би решио све веће проблеме српске мањине на северу Косова.
„Али свако померање граница у региону веома је опасно“, упозорава Улф Брунбауер, директор Института за југоисточну и источну Европу на Универзитету у Регензбургу. Онда би, каже он, и Срби у Босни и Херцеговини могли да осећају охрабрење и теже отцепљењу те уједињењу са Србијом.
Фрустрација на Балкану
Брунбауер, али и бројне дипломате у Бриселу виде везу политике ЕУ и поновног избијања дебате о границама. „Степен фрустрације међу проевропским елитама прилично је висок“, уочава Брунбауер. Разлог је, сматра, то што ЕУ напросто не поштује дату реч.
Баш блиски партнери Немачке – рецимо Француска и Холандија – спречавају да ЕУ отвори преговоре с Албанијом и Македонијом, премда те земље, према процени Европске комисије, испуњавају све критеријуме. Ипак, председника Емануела Макрона прогони унутрашњеполитички страх да би дебата о проширењу ЕУ могла да ојача десничарске популисте на европским изборима у мају следеће године.
„То ојачава сумње држава у региону у то да ли обећања ЕУ уопште нешто вреде“, описује Брунбауер последице. Албански премијер Рама је раније у интервјуу за Ројтерс упозорио на катастрофалне последице уколико ЕУ одустане од обећања о проширењу.
Москва и Пекинг су спремни
Ни амерички председник Доналд Трамп није од велике помоћи. Његова опаска о тобоже „агресивном народу“ у Црној Гори, пробудила је код те нове чланице НАТО питања колико суперсила САД озбиљно схвата правило да се, у случају опасности по једну чланицу војног савеза, све остале морају ангажовати.
„Може се предвидети да ће земље попут Русије упасти у вакуум који оставља ЕУ“, каже Брунбауер. Званична Подгорица јавно се жалила на жестока мешања Русије у земљи.
Отрежњење стиже и са других страна. Кина је донедавно била посматрана као извор финансијске помоћи. Само дан пре него што је кинески премијер Ли Кећанг почетком јула дошао у Берлин, он је у Софији учествовао на такозваном самиту 16+1. Ту се кинеско руководство редовно среће с бројним јужноевропским чланицама ЕУ и земљама које нису чланице.
Званично се ради о инфраструктурним пројектима, али према поимању бриселских дипломата наравно и о питању како ће Кина ступити на европско тло. У Европској унији се тај ангажман Пекинга посматра са скепсом, премда је Ли током посете Берлину покушао да тај утисак ублажи.
Но управо један пројекат у Црној Гори служи као упозорење да Кина у свему и те како види своју корист. Тако је земља финансирала само део аутопута који треба да повеже ту земљу са Србијом. Али за други део би Црна Гора морала масовно да се задужи код Кинеза. Та нова финансијска зависност, сматрају у ЕУ, отвара врата Кини. Црногорски премијер Душко Марковић већ говори о тесној сарадњи са Кином у области туризма и енергије воде.
(Дојче веле)
Коментари / 8
Оставите коментаргавран
20.08.2018 17:51Само подерати наказну тзв бих,и све је потаман..
ОДГОВОРИТЕРе гавран
20.08.2018 18:16Пази да тебе неподеру јаднице. Пробали су многи ал неподерасе је.
ре гавран.
20.08.2018 22:10Раздвојити се за вјеке вијекова...
Ре гавро
20.08.2018 22:39Па опет би Срби на готово да им неко други подере БиХ? Јаране засучи “рукаве “ па је сам дери?
Ре за све
21.08.2018 00:55БХ је подерана већ '92 и укрпљена танким концем, пајдо мој. Том концу је прошао рок трајања, пуца.
Ре
21.08.2018 03:16Е мој ГаРване,треба имат даму.Цека се први балван.
Ненад Цетојевиц
20.08.2018 19:12Треба у свим насталим дрзавама да додју страни политицари који це радити у интересу и заститу свих градјана у новим дрзавама. Тако да би рецимо Срби на Сјеверу Косова били са својим народом јузно од Ибра или како то казу Српске енклаве. Тако исто Срби из Републике Српске не би били одвојени од Срба из федерације. Опет казем са насим политицарима тако несто је немогуце посто они су заокупљени лицним интересима.
ОДГОВОРИТЕНенад Цетојевиц
20.08.2018 20:15Јос сам заборавио да додам да се убрзано границе измедју нових дрзава укину и то би било и за повратак расељених лица на простору бивсе дрзаве у којем би све нове дрзаве имале обавезу да безусловне приме своје градјане. Знаци да се и Срби из Хрватске или ткз Србске крајине врате на своја огњиста