Студент умјесто шверцера у ПБиХ?

Добро обавјештени извори блиски владајућој странци у Републици Српској већ неколико седмица говоре како је Додик одлучио да ако у октобру побиједи у трци за српског члана Предсједништва БиХ, то мјесто препусти Ненаду Стевандићу, ког је за те потребе ставио на компензациону листу своје странке за Парламент БиХ.

Република Српска 18.08.2018 | 10:22 Јавност је већ упозната да Додик због санкција не може адекватно да врши функцију у Предсједништву, те би након избора повукао свој мандат, чиме би се нови представник Републике Српске у трочланом Предсједништву бирало из реда Срба у Парламенту БиХ.

Иако је у СНСД-у било много више кандидата који су заслужили компензациони мандат у Парламентарној скупштини БиХ, Додик изгледа, потврдило нам је више извора, највише повјерења има у Стевандића који се показао и више него спреман да брани интереса свог спонзора.

Осим што их веже слијепа послушност коју је др Стевандић показао небројено пута, нарочито у току својих излагања у НСРС са мјеста замјеника предсједавајућег – које му је дато као награда за излазак из опозиционог СДС-а – Додик и Стевандић дијеле заједничку особину која објашњава овај необични савез. Обојица су се свим силама трудили да избјегну војне обавезе у току отаџбинског рата у БиХ, или што би народски рекли – обојица су дезертери.

Ненад Стевандић се често доводио у везе са убиствима, отмицама и разним криминалним радњама кроз дјеловање паравојних Српских одбрамбених снага (СОС), за које неки тврде да постоје видео докази, док сам Стевандић те наводе негира. Тако је, гостујући у емисији „Поштено“ 9.1.2017. одбацио своју ратну прошлост, то јест у потпуности је демобилисао, изјавом да је у току рата био студент медицине.

"Нисам! Ја сам био студент медицине! А они који су то радили имају своју судску, медицинску, да кажем и сваку другу документацију. Немојте да лупате глупости! Па треба да вас је срамота!“, одговорио је Стевандић на констатацију Реуфа Бајровића, такође госта у емисији, да Стевандић није релевантан да говори о Дану Републике 9. јануар, јер је био припадник СОС-а.

Ратна прошлост Милорада Додика се често, оправдано или не, доводи у везу са шверцом цигарета или нафте. Против њега никад није подигнута оптужница на том основу, али је чињеница да није учествовао у ратним дејствима нити је на било који начин помагао стварању Републике Српске. Напротив, документовано је његово учешће у оснивању Федерације БиХ.

30. марта 1994. године одржана је сједница Уставотворне скупштине Федерације БиХ којом је предсједавао Мариофил Љубић, сада на функцији правобраниоца БиХ, на којој је усвојен Устав Федерације БиХ, изабрана Влада Федерације са премијером Харисом Силаџићем и замјеником Јадранком Прлићем, те извршена подјела на кантоне са хрватском или муслиманском већином.

У рату није било могуће спровести демократске изборе за кратко вријеме, па је по вољи тадашњег хрватског и муслиманског руководства у Уставотворну скупштину делегирано 160 посланика, од чега 95 Бошњака, 48 Хрвата и 17 осталих.



Према подацима из Службеног гласника Федерације БиХ која је објављена 21. јула 1994. године, на Листи посланика припадника осталих народа налазило се 9 подобних Срба који су били по вољи и аршинима Алије Изетбеговића, и то Милорад Додик из Лакташа, Борковић Ратко из Градишке, Урош Гостић из Добоја, Миро Лазовић из Вогошће, Предраг Лукач из Сарајева, Крстан Малешевић из Бањалуке, Татјана Мијатовић Љујић из Сарајева, Горан Поповић из Бањалуке и Милан Спасојевић из Бијељине.

Тако се Република Српска, скоро 25 година од свог постанка суочава са специфичном ситуацијом: да је у највишем тијелу БиХ представља припадник паравојних формација који је избјегавао стварно служење у рату изјашњавајући се као студент, тако што је ту постављен умјесто легитимно изабраног Србина без дана војног стажа који је, умјесто Републике Српске, у рату стварао Федерацију БиХ.

(Наспортал)