И Српска броји жртве уранијума

За који дан навршиће се 23 године од НАТО бомбардовања Републике Српске, а стручњаци упозоравају да као последица ове акције оболевају и умиру, углавном од канцерогених болести, многи грађани који живе у том ентитету, пише "Политика".

Република Српска 18.08.2018 | 08:07 Од 2008. године до данас, само у општини Калиновик, која има око 2.000 становника, од болести које се доводе у везу са бомбардовањем умрло је 56 људи, а с неким од облика малигног обољења тренутно се бори још њих 24, тврде у овој општини, наводи лист.

„То су људи који имају од 30 до 60 година. Међутим, ризику од канцерогених обољења, као последице бомбардовања радиоактивним бомбама, изложени су и њихови потомци, као и сви они који су касније дошли да живе на овом подручју", каже за „Политику" Милева Комленовић, начелница општине Калиновик, и наводи пример једне оболеле 25-годишње девојке која је имала само две године када је у септембру 1995. године НАТО бомбардовао положаје Војске Републике Српске.

За 16 дана, колико је акција трајала, бомбама са осиромашеним уранијумом убијено је 58 људи и рањено 119, а према неким подацима на више локација пало је 1.026 бомби, укупне тежине баченог експлозива од 10.000 тона.

Осим Калиновика, током акције, под називом Намерна сила, НАТО је бомбардовао и Хаџиће, Вогошћу, Илијаш, Јахорину, Пале и Братунац.

Сва та места била су под контролом Војске Републике Српске. Након потписивања Дејтонског споразума, Хаџићи, Вогошћа и Илијаш припали су Федерацији БиХ што је натерало Србе да оставе своја вековна огњишта у ове три општине, пише Политика.

За ново пребивалиште, Срби из Хаџића, њих око 5.000, изабрали су Братунац у којем један број њих и даље живи. Сва досадашња истраживања потврдила су да је стопа смртности Хаџићана била четири пута већа од смртности њихових нових комшија. Најчешће су умирали од карцинома плућа, дебелог црева и костију.

(Политика)