Дино Рађа: Јеби га, да све знам, био бих Далај лама!

Легенда југословенске и хрватске кошарке Дино Рађа поново је у Београду. И са њим је увек добро проћаскати о кошаркашким темама. Порука за младе: "Ако играш само због пара. . . "

Кошарка 17.08.2018 | 22:15 Дино Рађа, један од најбољих кошаркаша које је овај простор имао, поново је дошао у Београд.

Када је био последњи пут, а то је било у септембру прошле године на премијери филма "250 степеника", видео се са многима са којима је годинама делио добро и зло, делио собе, храну, догодовштине, тешке тренутке.

"Глупани смо што се нисмо раније нашли", рекао је тада високи Сплићанин.

Данас је поново у Београду, где је дошао да подржи камп "Кошарка без граница". Каже да је његова (феноменална) генерација сада исправила грешку и да се сада много више чују.

"Да, сад смо у много чешћим контактима, имамо групу (на апликацијама), нон-стоп смо у контакту. Побољшали су се односи", рекао је Рађа новинарима у Београду.

Новинарима је рекао да ужива у кампу.

"Супер је, гледаш клинце, видиш себе у неким данима од пре... Видиш како те клинци гледају, како слушају кад им нешто кажеш, интересантно је".

Упитан да ли може да препозна да ли на простору бивше Југославије има талената као некада, одговорио је:

"Тешко је проценити некога само на основу у тренинга. Једно је тренинг, друго утакмица. Многи играчи изгледају сјајно на неким тренинзима, а кад дође утакмица нешто скроз друго, притисак је нешто што не подносе сви исто. Али, талената увек има на овом простору, увек ће бити неких нових клинаца, неких добрих резултата, све иде некако 'уп анд доwн', периодично, али увек се нађе неко интересантан".

Сматра да су разлике између европске кошарке и НБА лиге данас битно смањене у односу на неки ранији период.

"Данас у НБА лиги имате 'море' играча из Европе и то оне који играју озбиљне улоге. Неки тимови из врха Евролиге би могли комотно да играју НБА, да не буду канта за напуцавање. За разлику од претходних година та разлика се доста смањила", каже Рађа.

Сагласио се са запажањем да постоји разлика у томе који Американци, односно играчи "преко баре" данас долазе у Европу. Рекло би се трећеразредног квалитета.

"Тачно, раније су била два, три Американца, али они су морали да буду баш добри да би играли у неком врхунском клубу, Барселони или не знам ни ја. Данас стварно долази свашта, посебно где су направили 'другу' лигу, где задржавају и оно мало квалитетно што би могло да дође у Европу".

Упитан шта се дешава са некадашњим првацима Европе - загребачком Цибоном, сплитском Југопластиком (ПОП 84, Сплит) и сарајевском Босном - Рађа одговара једноставно:

"Проклете паре! Данас се, нажалост, све врти око проклетих пара. Данас ко има пара тај узима све, купује све и не обраћа пажњу ни на шта друго. Сви ти клубови који немају приватног власника грцају, сви који зависе од политике су годину, две горе, па их онда нема. Мање-више свима је исто на овом простору".

О хрватској репрезентативној кошарци, која тражи себе, Рађа каже:

"Ми смо 20 година били таоци система који је био намештен сам за себе и који је радио у неком смеру... лошем, очигледно лошем и сад није лако одједанпут све то наместити. Кућа док се направи треба ти годину дана, а један играч док се направи треба много више. Треба бити стрпљив, стварати и тренере јер су они ти који праве играче. Није то лако, треба стрпљења, поштења и рада".

А зашто је Сплит у запећку у односу на Загреб, и у фудбалу и у кошарци?

"Ето, одговорио сам малопре. Нема пара, политика води клуб, политика не разуме...".

Рађа је насмејао све одговором на питање, тачније покушајем одговора на питање - да ли може да објасни разлику у односима српског и хрватског фудбала, односно српске и хрватске кошарке. У фудбалу Хрвати праве резултате, а у кошарци Срби.

"Јеби га, да знам (одговор) ја бих био Далај Лама. Стварно не знам. Тако се поклопи нека репрезентација, која је вансеријска...".

А шта би саветао млађе кошаркаше - да стекну знање и јачину у својим клубовима, у својим земљама, да ту кошаркашки одрасту или да потраже место под сунцем у неком иностраном клубу.

"Није исто за свакога. Ја, генерално, волим да деца остају код нас, да код играју, да се развијају, али опет је питање ко шта игра, где игра, у ком клубу, да ли игра Европу, шта тај клуб ради, имате великих клубова где имају једног тренера за јуниоре, кадете, преткадете... један човек са 15 клинаца не може то да води квалитетно. Није једноставно одговрити на ово питање. Све се своди на рад, рад, рад. Волим да кажем да је мајка успеха - број понављања. Кад радим са клинцима или одраслима, па им нешто покажем, па не знају да понове и питају ме како ти то. Ја о томе не размишљам, кад кренем нешто да радим, не мислим о томе, то је мени у малом мозгу, аутоматизовано, размишљам само о тактици, о противнику којег сам снимио како ћу, шта ћу. Али да ја размишљам како ћу ја - никад".

Да ли је велики новац који се "обрће" у кошарци последњих година узрок да поједини не испоље таленат какав имају?

"Новац лоше утиче на играче којима глава није чиста. Кад почнеш да играш кошарку (само) за новац онда си пропао као кошаркаш. Можда си зарадио, можда си богат, али ћеш на крају и то прокоцкати, јер нећеш знати како си дошао дотле. Онај кога успех гура напред, тај има веће шансе да заради озбиљну лову. Новац је као прашина на аутопуту, па оно кад прође ауто великом брзином и дигне то. Ако размишлљаш да идеш аутопутем и купиш то...", рекао је Рађа, не завршивши мисао, али јасно је шта је хтео да каже и поручи.

Извор: мондо.рс