Интервју - Мађарска рапсодија: Нисмо ми Барселона!

Играмо као Атлетико! Како је Николић направио БУМ у Европи? Срушен мит о Лудогорецу, избачен Малме, шта очекује од двомеча са АЕК-ом и како коментарише дешавања у Партизану и Црвеној звезди тренер Видеотона причао је за МОЗЗАРТ Спорт. . .

Фудбал 17.08.2018 | 23:15 Компоновао је Франц Лист “Мађарске рапсодије”, нема концертне дворане на свету где се његово дело није изводило, а ових дана, као да га је инспирисао чувени аутор, удара по црно-белим (а по којим другим?) диркама Марко Николић и попут модерног пијанисте свира препознатљиу мелодију Лиге шампиона.

Чуће се, тај фудбалском уху пријемчив звук, већ наредне среде кад у Будимпешту дође АЕК, да се види ко боље разуме музику за елиту, па да уђе у друштво где је репертоар толико богат да је довољно бити само његов део. И уживати. Као што становници суседне нам државе 170 година после Листових уживају у рапсодијама фудбалским.

Све захваљујући “српском” Видеотону, предвођеним Марком Николићем, који је на позив МОЗЗАРТ Спорта да опише како је створио то уметничко дело од фудбала реаговао поруком:

“Е, сад може”.

Три речи биле су подсећање да није хтео да се оглашава ни кад је срушио мит о непобедивости Лудогореца, очигледно уверен да може још коју препреку да прескочи. Успео је, Малме је заустављен, а пројекат “европски Види” добио прецизне контуре. Баш онакве какве су челници клуба желели лета 2017. кад су га одвели из Партизана.

“Одјекнуо је овај резултат. Направили смо сензацију. У држави влада еуфорија, нико није очекивао да ћемо одмах после титуле да се подигнемо до тог нивоа да осигурамо јесен у УЕФА такмичењима. Посебно што улагања нису била богзна каква. Што не значи да их неће бити сад, кад се зна да смо у групној фази, још само да одредимо да ли Лиге шампиона или Лиге Европе”,  сублимирао је суштину један од најпризнатијих српских стручњака млађе генерације, после 1:1 са Швеђанима у гостима и 0:0 у Фелчуту.



Злобни ће рећи “лако му је кад премијер Виктор Орбан навија за Видеотон”. Промашиће као што је Маркус Розенберг пребацио гол у надокнади, јер је Видеотон за 14 месеци Николићевог мандата функционисао по принципу добре селекције, а не звучних имена.

УЛОГ ПОЛА МИЛИОНА ЕВРА, ИГРАЧИ КАО МАШИНЕ

Подсећа ово што су Марко и његови сарадници направили на успех Александра Станојевића са Партизаном 2010, кад је у Лигу шампиона ушао са 20.000 евра датих за потис Радише Илића. А Мађари су се баш “отворили”, добацили “чак до 500.000 евра”, колико је потрошено на зимске доласке Бобана Николова(100.000) и Езекијела Хентија (у међувремену продат за 1.500.000 евра), док су остали играчи стигли као слободни. Што сугерише да није у питању новац, него знање.

“Казао сам играчима, а онда се те реченице докопале ваше колеге, ваљда им је интересантна, како нисмо ми Барселона да трошимо, нити да играмо лепршаво, већ смо Атлетико Мадрид. Наш квалитет огледа се у дисциплини, борбености, тактичкој зрелости…”

Да ли је уопште могуће бити толико уверен у успех?

“Мој стручни штаб је припремио последња два двомеча тако да сам био спокојан. Осим почетка у Бугарској и прва три минута у Шведској, преостало време био сам убеђен да пролазимо. Пласман није долазио у питање, јер су играчи радили као машине! Нисам се уплашио ни код већ поменуте шансе Малмеа у надокнади, јер сам са Радојем Смиљанићем и Гораном Басарићем нанизао око 40 утакмица у еврокуповима, научили смо да владамо емоцијама”.

Мађарски медији хвале Николића, воли га публика, нашао је копчу са челницима (недавно продужио уговор), међутим, ништа од тога не би било да нема подршку изнутра.

“Однос са свлачионицом је најважнији. Имамо три групе играча и свака је битна на свој начин. Не рангирам их по значају, да неко не протумачи погрешно. Прва су наши партизановци Данко Лазовић и браћа Шћеповићи, Марко и Стефан, а због језика и менталитета у тој групи су и Босанци Ален и Елвир Хаџић, као и Македонац Николов. Затим, ту су 'прави' странци у лику Бразилца Винисијуса, Португалца Стопире и Француза Нега, који стварно праве разлику на терену. И наравно, сјајни Мађари, капитен Роланд Јухас, са искуством играња у Андерлехту, прекаљени Хусти, бивши првотимац Зенита и Хановера, па Варга и остали… Свако је уткао себе у грандиозан успех”.

Свака част сваком, али није то европска прва класа. Утисак је да је Николић чудо направио са просечним, истрошеним или одбаченим играчима. Што довољно говори о њему као тренеру.

“Тема је комплекса, више пута сам је елаборирао, но није наодмет опет. Мађари су свесни и квалитета и недостатака. Не живе у заблудама. Снимили су ситуацију, погледали истини у очи и кренули јединим исправним путем. Почели су од инфраструктире, незамисливо је колико и какве стадионе има ова земља. Знају да је потребно да прође време не би ли од млађих категорија у које улажу добили плод. У међувремену ослањају се на странце и повратнике. Немају коефицијент на листама УЕФА, фудбалски су у фази стварања, зато је ово што је направио Видеотон толико цењено”.

ПУСТИ УЛИЦУ И КУЛОАРЕ, ДА ВИДИМО ШТА КАЖУ БРОЈЕВИ

Тек други пут од 1984/1985, кад је добацио чак до финала УЕФА купа (на том путу елиминисао Партизан), Видеотон ће играти европску јесен. Претходно је то пошло за руком још једном странцу на клупи, Португалцу Паолу Сози (2012). А онда Николић и његове већ препознатљиве “чекалице”, па је у 360 минута окршаја са Лудогорецом и Малмеом примио само један једини гол.

“Наслушао сам се прича како сам дефанзивни тренер, међутим, пре бих рекао да форсирам такмичарски, стабилан фудбал. Кад сам преузео Партизан, наш вечити ривал имао је више бодова и бољу гол-разлику, а ми смо до краја сезоне добили три од четири дербија, уз један реми, завршивши првенство испред њих, плус имали најмањи број примљених голова у лиги. Утисци су варљива категорија, али су чињенице необориве. Судим само на основу података. То шта се прича по улици, кулоарима и канцеларијама нема никакву снагу кад се стави у исту раван са бројевима. У њих верујем. И кад бирам играче и кад оцењујем друге”.

Бројеви су му савезник и док објашњава како је после Анта Чачића и загребачког Динама (2012) постао први човек с балканских простора који је скинуо фаму о непобедивости Лудогореца. А покушавали су Партизан (двапут), Црвена звезда, подгоричка Младост, па исти тај Динамо…

“Само три шансе за две утакмице створили су нам Бугари. На супротном крају терена, у реваншу, било је бар дупло више зрелих прилика. По свим параметрима, требало је убедљивије од 1:0 да славимо над екипом која је међу три најјаче у целом костуру квалификација за Лигу шампиона. Још јачи је састав из Разграда сад него кад сам водио Партизан. Остаће сатисфакција да ни тад, а ни сад, од Лудогореца нисам поражен”.

Лудогорец је пре две сезоне играо Лигу шампиона, Малме пре три, што Видијевом учинку, после очекиване елиминације Диделанжа из Луксембурга, даје посебан шмек. И наговештава шта може проитв АЕК-а, који је скоцкао тим по укусу новог спортског директора, Владимира Матијашевића.

“Велико поштовање за Грке. Урадили су сјајан посао. Фаворити су, али били су то и Лудогорец и Мамле, па смо их избацили. Живимо сан. Гледају ме овде као чудака. Питају се 'о каквим сновима прича овај човек?', али мени је битно да играчи верују у њих. Ако уђемо у групу Лиге шампиона сан ће постати стварност. А и ако не уђемо загарантовали смо Видеотону 14 европских утакмица ове сезоне, 22 за време нашег мандата, мало ко је то очекивао. Спремни смо за завршни корак, иако је наспрам нас потпуно другачији тим, кад је стил у питању, у поређењу са Бугарима и Швеђанима. АЕК је урадио фантастичну ствар избацивши Селтик, али дочекаћемо их спремни. И то у Будимпешти, јер тамошњи стадион испуњава захтеве УЕФА за овај ниво такмичења, па на објекту Ференцвароша морамо да играмо преостале европске утакмице”.

ДА СУ МЕ ПИТАЛИ, РЕКАО БИХ – БАТА! У ПРИРОДНОМ ЈЕ ОКРУЖЕЊУ

Под образложењем “нисам отишао из Партизана, него из српског фудбала”, Марко НИколић је прошлог лета напустио Хумску. Као шампион. Освајач дупле круне. А онда је вредност, пошто је усмерио Олимпију до титуле (смењен из неспортских разлога) доказао на још једној иностраној адреси. Опет, не може ништа да се мери са успехом на својој територији.

“Наравно да ми је жао што све ово направљено с Видеотоном нисам постигао у Србији. Да кроз квалификације за Лигу шампиона осигурам европску јесен. А мало је недостајало. То је онај чувени реванш са Лудогорецом 2014, стадион је експлодирао кад смо стигли са 0:2 до 2:2, али тај црвени картон… И то је период тренерског сазревања. Ушли смо, ипак, у Лигу Европе, која је са Бешикташом и Тотенхемом малтене била група Лиге шампиона. Мада, пазите, још сам млад као тренер. Верујем да ће доћи време кад ћу моћи да остварим оно о чему сви маштамо тамо где је то и најслађе”.

Јасна асоцијација на Партизан. А кад смо се већ дотакли Хумске, поздравља Марко Николић избор Зорана Мирковића за наследника Мирослава Ђукића.

“Ако некоме значи, апсолутна подршка Бати. Фантастично је решење у датим околностима. Да су ме питали, њега бих предложио. Преузео је црно-беле у тренутку кад клуб није имао шта да изгуби, а он много тога ставио на коцку. Храброст га је увек красила. Својевремено сам био део Стручног савеза ФСС у школи за тренере, полазници су, међу осталима, били Томић, Петрић, Мирковић и Ивић, последња двојица су се у старту одвојила по таленту и потенцијалу, што може да буде велики плус. Партизан припада Мирковићу. Кажу, није искусан, а ја вам кажем мора негде искуство да стиче. Где друго него у клубу који му је природно окружење? Неће му бити лако, сви морају да стану иза њега, тежак посао га чека, али је у почетним утакмицама показао да уме”.

А уме, очигледно, и Владан Милојевић, који је постигао исто што и Марко НИколић, обезбедивши Црвеној звезди још једну европску јесен.

“Направили су црвено-бели добар резулат, не може нико то да оспори. Имају специфичан начин игре, у неким тренуцима са малим бројем примљених голова подсећају на Партизан из сезоне кад смо узели дуплу круну. Имају и изванредан буџет. На пример, мени је Бразилац Кафу био интересантан, али је ван домашаја Видеотона. Колико видим, имају и два подједнако квалитетна тима. У доброј су позицији. У неким сегментима су добро, стварно вам кажем, баш добро радили, па им се то сад вратило. Да се разумемо: не смета ми добар резултат Звезде колико бих волео да видим Партизан на том месту”.

ДУЛЕ, НЕ ЗАБОРАВЉАМ…

Намерно смо оставили за крај, мада је могло и на почетку текста да стоји: Марку Николићу допао се наслов МОЗЗАРТ Спорта из вечери кад је Видеотон избацио Малме. Написали смо тад, цитирајући Душка Вујошевића, “Чаробњаштво је тежак занат”.

“Дуле је фантастична спортска личност, доказани партизановац, увек благонаклоног ставе кад сам ја у питању. А ја не заборављам. Зато ми је драго кад сам макар у истој реченици са легендарним тренером. Желим му здравље, све остало има”.

Извор: моззартспорт