Додиков кабинет као транспортна фирма!?

Вебер

Зар не би на Уставном суду могло да се покрене питање давања концесија на природне ресурсе: давање Станара страној корпорацији, давање Угљевика, давање Гацка, рудника жељезне руде Љубија, рудника Сасе. Па да видимо по којим то законима је страна корпорација могла да концесионо дође у посед наших природних ресурса као да се то ради од државној електропрвреди. Да видимо који ће то суд да одобри, да видим који ће суд да направи хиљаде милијарди штете народу и држави дајући страним корпорацијама толико вредне руднике. Исто је и са концесијама на налазишта нафте, гаса, литијума и осталих вредних хемијских елемената. Који суд и како то може оправдати? Па додик је у оној емисији пред нову годину вама рекао ми смо морали да дамо рудник Станаре, јер ове термоелектране не испуњавају еколошке узслове због високе емисије штетних гасова и њховог технолошког вијека трајања који је при крају, а ми немамо пара да сами градимо. Ето то његово оправдање. Исто се покушавало са давањем слива Горње Дрини страним копоарцијама РВИ итд. Па нисмо ваљда сви издајници, уништитељи који ћемо се продати корпорацијама, финансијском капиталу, економским убицама. Ваљда у овоземлајском животу постоји нешто вредније од новца због чега вреди живети. Нећемо ваљда бити најгора хуља од свих поколења која су дошла након толико векова борбе за ослобођење и опстанак на нашој земљи. Зара да довзолимо да нас ове странке овако без отпора уништавају поткупљући све. Зар је могуће да сада хоће да сада хоће да узму сву нашу земљу и природне ресурсе. Ајде да видимо који ће то судови и судије оправдати. Који ће то судије да оправда отимањерудника Станари, Угљевик, Гацко, Љубија, Сасе и толиких река. Онда ће и те судије доћи на ред да се и њима суди. Како то да сви наши преци који су се борили против туске, аустроугарске, немачке и других окупација нису били толико похлепни да се продају и предају, да признају окупацију, и окупатору дају све што је било на земљи и под земљом. Сва ова питања теба јавно свим политичким субјектима, свим странкама и власти и опоције поставити да се јавно изјесно, јесу ли они за давање природних ресурса страним корпорацијама, или су да то остане у власништву државе.