Велики кораци ка фондовима ЕУ

Министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић је у разговору за Фену казао да се већ неколико година ради на изради енергетске стратегије, те да је његово очекивање да она буде усвојена на првој наредној сједници Савјета министара БиХ.

Босна и Херцеговина 15.08.2018 | 13:22 "Чини ми се да смо све препреке савладали, имамо мишљења ентитета, усаглашавали смо детаље посљедних дана и вјерујем да до краја августа можемо имати стратегију која је врло битна", рекао је Шаровић, наводећи да смо једина земља која нема енергетску стратегију.

Уз то, напоменуо је он, отвара нам врата различитим ЕУ фондовима, фондовима за земље западног Балкана.

"Видјели смо кад је у питању Стратегија руралног развоја, да смо већ ушли у ИПА-у и сваке године можемо да повлачимо 30 милиона евра, за три године 90 милиона. То је исто и када је у питању енергетика. Одблокирали би неке пројекте које нисмо до сада могли да реализујемо", навео је министар Шаровић, те додао како мисли да се ствара велика перспектива за енергетски сектор.

Упитан колико БиХ губи због чињенице да није усвојена енергетска стратегија, Шаровић каже да су различити прорачуни.

"Али с обзиром на то да се о овој стратегији говори још од 2008. године, уназад 10 година, да нисмо у ИПА-и све ове године, да ни један пројект из енергетике није реализован у овој платформи за западни Балкан, та процјена је вјероватно само за те пројекте око 200 милиона евра. Друге штете које трпи земља су вјероватно и далеко веће", оцијенио је Шаровић.

Говорећи о приступању Босне и Херцеговине Свјетској трговинској организацији (WТО), навео је да је нашој земљи преостао само још један корак, а то су билатерални преговори с Руском Федерацијом, с „обзиром на то да смо билатералне проговоре завршили с Украјином, Бразилом, САД-ом још 2013. године, али смо тек недавно и то формализовали, потписали у Женеви“.

"Са Русијом смо врло близу. Мислим да би се тај моменат десио уколико би ускоро усвојили одлуку о квалитету течних нафтних горива. С обзиром на то да је Русија енергетска земља, заинтересована је какве ће то стандарде да примјењује БиХ када је у питању течно нафтно гориво", казао је министар Шаровић.

У Министарству спољне трговине и економских односа БиХ је припремљена одлука по највећим европским стандардима, која је, по оцјени министра Шаровића, важна за све нас, али је важна и за преговоре за приступ WТО-у. Вјерује да се ова одлука, које је припремљена и упућена у процедуру, може наћи на сљедећој сједници Савјета министара БиХ, те да ће бити довољно разумијевања код његових колега да схвате колики је значај да усвоје једну такву одлуку.

Говорећи о бенефитима које БиХ може очекивати након уласка у WТО, истиче да није мала ствар да земља буде чланица Свјетске трговинске организације. То само по себи значи да смо дио те велике породице, да примјењујемо правила у међународној трговини која су глобално прихваћена.

"Мислим да ће нам бити омогућен приступ неким другим тржиштима, да ћемо бити конкурентнија земља, квалитетнија за инвестиције, јер инвеститори, између осталог, прво гледају да ли је земља чланица WТО-а или није. То отвара нека врата. Бенефите може очекивати наша економија, због тога сматрам да је то врло важно питање. Моја велика жеља је да коначно то приведемо крају", навео је министар Шаровић.

На питање када очекује да ће БиХ постати чланица WТО-а, одговорио је како му се чини да је ова година права година за тако нешто.

"Ми смо, ја мислим, једина земља на свијету која је сада прва на реду за чланство у WТО-у, нико није напредовао као ми. Чак мислим да већина чланица жели да се то деси. Уназад неколико година нико није примљен у WТО. Имамо ту наклоност, вјерујем да ни Русија неће остати та посљедња земља која је препрека БиХ за чланство у WТО", изразио је Шаровић своја очекивања.

Коментаришући одлуку ЕУ којом је БиХ стављена на листу А и Б земаља којима је дозвољен извоз свих врста млијека и млијечних производа у ЕУ, министар Шаровић је казао да смо, ако се вратимо три-четири године уназад, били далеко када су у питању стандарди и степен прилагођавања система да би БиХ могла да буде земља која може да извози млијеко и млијечне производе у ЕУ.

Наглашава да су млијеко и млијечни производи најзахтјевнији производи, за које се траже високи стандарди, здравствени, санитарни и сваки други, јер је осјетљив производ и мало је земаља изван ЕУ које могу да извозе млијеко и млијечне производе у Европу.

"То је, рекао бих, била мисаона именица прије три-четири године, један сан мљекара. Мислим да смо сада дошли до тога да земља има дозволу за извоз свих врста млијека и млијечних производа, чак и сировог млијека за које смо мислили да ће проћи и више година да то достигнемо", рекао је министар Шаровић.

Подсјетио је да је таквих компанија сада 10 у БиХ, а вјероватно ће их бити и више.

"Њихов статус, кредибилитет, је самим тим повећан. Уз то очекујемо и финансијске ефекте, јер све наше компаније имају различиту палету производа", навео је Шаровић.

Министар Шаровић осврнуо се и на одлуку Руске Федерације да укине забрану увоза јабука из БиХ.

"Мислим да је врло важно да радимо заједнички на свим нивоима, с произвођачима, воћарима-извозницима, и да створимо амбијент који ће само да служи њима. Суштински је важно да извоз у Русију служи само воћарима и онима који су ангажовани у овом сектору, не појединцима који злоупотребљавају систем, врше злоупотребе и продају туђу робу. Од тога немају никакве користи ни воћари ни хиљаде људи запослених у овом сектору", сматра Шаровић.

Истиче да у БиХ има толико квалитетних воћара који имају изванредан производ и могу да га пласирају у Русију, те да је штета што смо имали пет-шест мјесеци застоја.

"Пооштрили смо критериј, изашли у сусрет захтјевима Руске Федерације и сада систем нормално функционише. Већ биљежимо дневно десетине тона наших производа који иду за Русију, а сезона се тек захуктава", каже министар.

Изразио је задовољство што је био дио процеса који је успио, додајући да сада преостаје да се овај процес прати.

Министар Шаровић говорио је и о значају Уговора о слободној трговини с Турском.

"Овај уговор, о којем смо преговарали двије године у оквиру посебно формираног тима, по мени је бољи од претходног, даје веће шансе, слободе и могућности и Турској и БиХ. За нас је важан понајприје што смо први пут у уговор ставили одредбе о дозволи Босне и Херцеговине да извози одређене количине меса на турско тржиште", наводи министар Шаровић.

Истиче да је „месо до сада било недодирљиво када је у питању Турска, били су врло затворени“.

По његовим ријечима, само на основу једностане одлуке турске владе, годишње су нам давали одређену квоту, али то није гарантовало да ће то трајати увијек.

"Сада је нама гарантована бесцаринска квота на тржиште које прихвата наше месо. То је, по мени, успјех на коме треба да честитамо преговарачком тиму и Министарству које је на томе инсистирало", казао је Шаровић.

(Фена/СБ)