Прича: Армин Ђерлек у потрази за бројевима...

Или - шта су пре пунолетства у дресу Партизана радили Јоветић, Љајић, Марковић, Живковић. . . ?

Фудбал 14.08.2018 | 23:40 Слова су ту. Ако неко – и то не било ко – каже да у њему чучи врхунски таленат онда му се мора веровати. Поготово кад се зна какве је све трикове изводио у млађим категоријама. Чинило се, а и даље многима личи, да је фудбалер племенитог кова, способан да потезом реши утакмицу, међутим, засад нема поред имена Армина Ђерлека бројева какви су се очекивали од дана кад је раздужио опрему ОФК Београда и прешао у Партизан.

Недељно гостовање Земуну (1:0) представљало је јубиларну 20. утакмицу 18-годишњег везисте у црно-белом дресу. После ње добио је похвале новог шефа струке Зорана Мирковића како му се од свих промена, а направио их је чак седам у односу на меч са Нордсјиландом, свидео баш Новопазарац, ређале су се и пре Батиних слаткоречиве речи претходног стратега Мирослава Ђукића, те капитена Саше Илића, што само значи да у Ђерлеку виде бисер који би тек требало да засветлуца. Чим су се такве три фудбалске величине сагласиле око умећа једног од најталентованијих фудбалера новог миленијума (рођеног 15. јула 2000) мора да је момчић стварно оправдано клупски пројекат, дечко на коме ће се у блиској или далекој будућности заснивати игра, освајати трофеји, последично томе и зарадити огроман новац.

Само...

Да би се то десило потребно је да Армин Ђерлек, као кад примера ради Саша Илић игра јамб, почне да попуњава статистичке колоне. Откако је зимус прекомандован из омладинског у сениорски погон још није дао гол. А има само једну асистенцију, пошто се модерном статистиком тако води кад играч избори пенал, као што је талентовани везиста учинио пролетос на сусрету са Радником. У међувремену одиграо је 20 утакмица. Игра на позицији створеној да даје или намешта голове, члан је клуба који у свакој сезони циља трофеје, требало би да негује офанзивну игру и логично је очекивати да уради више.

Поготово ако се има у виду да су то „више“ у његовим годинама – или чак док су млађи били – радили слични клупски пројекти.

Стеван Јоветић је пре пунолетства уписао 12 голова и две асистенције, наметнувши себе као лидера екипе која ће освојити дуплу круну, Адем Љајић је пет погодака и четири додавања успео да стигне чак до предуговора са Манчестер јунајтедом, Лазар Марковић је учинком 7/3 себи утабао стазу ка трансферу у Челси, Андрија Живковић играо редовно и добро код Вука Рашовића и Марка Николића уписавши пет голова и једну асистенцију, додуше у сезони без трофеја, Данило Пантић имао најскронији, али од Ђерлека бољи учинак (два гола, а уз своје име четири утакмице у групној фази Лиге Европе), док је Александар Митровић са шест прецизних хитаца и упола мање додавање трасирао пут ка одбрани шампионских знамења.

Статус Армина Ђерлека у односу на све побројане дечаке је другачији утолико што су сви, од Јоветића доМитровића, имали комотнију позицију. Клуб је био шампион државе, углавном већ у раној фази првенства далеко одбегао Црвеној звезди, те је могао несметано да се посвету гурању деце у први план. Пролазило је. Садашњи црно-бели немају тај луксуз, у непрестаној су пресији – често наметнутој изнутра – имају објективно тежи положај у фудбалској Србији, па је у таквим околностима фудбалеру неоспорног талента (писали смо о томе после зимских припрема на Кипру) тешко да се наметне.

А мораће. Што због Партизана, да клубу буде лакше у резултатском и економском смислу. Што због себе, да подигне цену и једног дана се подичи клубовима као што су Фјорентина, Челси, Бенфика и Андерлехт. Да тамо Армин Ђерлек дописује бројеве у колоне као Саша Илић кад игра јамб.

Извор: моззартспорт