Бата је лоцирао проблем, да ли ће га ријешити?

Коначно је неко отворено и искрено рекао где је проблем Партизана. Зорана Мирковића на почетку тренерске каријере чека огроман изазов. . .

Фудбал 13.08.2018 | 23:56 Победе у Фаруму и Горњој вароши навели су навијаче Партизана да по трећи пут ове сезоне поверују да је резултатска криза прошлост и да је новопечени шеф стручног штаба "парног ваљка", Зоран Бата Мирковић, започео тријумфалну серију, која ће у потпуности преокренути сезон у корист црно-белих.

Резултатски гледано, деби тренера није могао бољи да буде. Посрнули тим довео је до победа на гостовањима у Европи и Суперлиги Србије, а уколико Партизан у четвртак савлада Нордсјеланд и у Београду биће то први пут од почетка априла да је екипа везала три победе.

Било би то сасвим довољно да се убризга спасоносна доза самопоуздања и појача психолошки фактор, који је у редовима црно-белих пролетос и на почетку ове сезоне на забрињавајуће ниском нивоу. По мишљењу људи који су годинама у клубу и око клуба – никада мањи!

У то се на лицу места у пртеклих неколико дана уверио и Бата Мирковић. Не толико у Данској, колико у Земуну.

За разлику од свог претходника Мирослава Ђукића, који је три дана после фебруарског пораза од Викторије у Плзењу одиграо само 1:1 са Земунцима у Хумској, Мирковић је некако успео да однесе три бода из Горње вароши, мада треба рећи да је за коначних 0:1 у великој мери одговорна и навала Земуна која се солидно испромашивала у недељу поподне.

Партизан, осим у једном делу првог полувремена, поново није био добар. Штавише! И сам тренер је после утакмице имао врло мало позитивних утисака о игри његовог тима.

"Осим хтења и жеље, мало тога је ваљало", коначно је изговорио неко ко је одговоран за игру вицешампиона Србије.

Свестан је Мирковић да је пред њим тежак посао (не и Сизифов) - подићи екипу из психолошког и тактичког колапса. Дисциплиновати је и утегнути. Направити победнички строј.

"Брине ме што у обе утакмице наша игра у другом полуврменену није била добра. Као да сама помисао на евентуални негативан резултат утиче да се увуче страх у играче и да се без потребе вратимо на своју половину. Психологија је у првом плану, јер је немгуће да се баш толико распадне игра. Од истих играча, од истих људи", одмах је Мирковић лоцирао жариште проблема.

Оправдање не сме да буде ни то што је у односу на меч у Данској извршено чак седам промена у стартној постави. Реч је о професионалцима који су у најужој конкуренцији, који су ангажовани као појачања и које бисмо у ротацији могли често да гледамо ове сезоне.

Мирковић је као играч важио за бескомпромисног борца, довољно храброг да се спуштеним гардом упусти "у фајт" са већима од себе, што га је уз играчке квалитете учинило добрим за место у Јувентусу уз Зинедина Зидана, Алесандра Дел Пјера и осталима.

Утолико, неће му бити потребно много искуства у новом позиву да препозна неке ствари на терену, међу играчима, у свлачионици, на тренинзима, итд. Неће му, то је бар јасно, бити непријатно и да решава проблеме тамо где их буде било, сходно свом темпераменту и у складу са ставовима који су били чврсти и док је играо и док је био део управе клуба и сада, када је тренер.

"Као што сте рекли, био сам храбар као играч, храбро приступам и тренерском послу", рекао је после утакмице у Данској тренер Партизана.

Делује да је та црта његовог карактера нешто што би могло да му помогне као новом вођи тима, али и нешто што је том тиму можда недостајало.

Благ и заштитнички однос, који је Ђукић имао према екипи, довели су временом и до тога да Партизан личи на "разбијену војску", недовољно снажну и самоуверену да одговори на поједине изазове било да су се они појављивали на европском, било на суперлигашком путу. Ђукић је платио цех и морао је да оде. Играчи су остали, иако по истим мерилима нису сви међу њима заслужили да буду ту.

Мирковић би, иако сигурно мирнији и мудрији у односу на дане када је носио црно-бели дрес, делује као неко ко би појавом, односом према обавезама и клубу, могао ускоро да постане и онај ког ће неки играчи презирати, а неки поштовати.... Али, да неће бити лагодне атмосфере и још лабавијих односа у свлачионици.

Попут неких млађих Мирковићевих саиграча, који су имали ту (не)срећу да играју у истом клубу са њим и још неколицином темпераментнијих из његове генерације, имаће прилично прост избор: да се прилагоде на другачији стил рада, баш као што ће и сам тренер морати у исто време да гради ауторитет и придобија поверење екипе за своје идеје и методе тренинга.

Да би то могао да буде Партизан, који ће играти борбено, срчано, на резултат, донекле је могло да се наслути из прве две утакмице у којима су - овако-онако - забележене преко потребне победе.

После тога некако све лакше крене, иако је задатак и даље тежак: стабилизација игре, тактичка зрелост, успостављање ротације, подизање форме појединаца, итд. У том смислу Мирковићу ће бити важније да препозна где су лимити овог тима, појединаца и има ли простора за напредак, јер времена свакако нема.

Извор: мондо.рс