Манчестер Јунајтед - много дилема и главно питање...

Да ли је Муриња прегазило време? Форма главних играча, међусобни односи, па и „проклетство треће сезоне“, ако хоћете, све наговештава да би Ђаволе требало избегавати на тикетима.

Фудбал 10.08.2018 | 15:45 Манчестер Јунајтед је прошлу сезону завршио као други на табели Премијер лиге, што им је најбољи пласман од одласка сер Алекса Фергусона у пензију. Ипак, овакав резултат није спречио већину њихових навијача да лето дочекају у прилично лошем расположењу.

Сјајне сезоне које су имали главни ривали Ђавола, Ливерпул и Манчестер Сити, су свакако делимичан узрок незадовољства њихових навијача, али оно што је много већи проблем је сам Јунајтед, односно неатрактиван фудбал који екипа игра, као и мањак већих успеха који би послужили као компензација.

Ситијевих 100 бодова би највероватније били недостижни чак и да је Јунајтед имао доста бољу сезону, али већина навијача славног клуба својим љубимцима не може да опрости тенденцију просипања бодова против објективно слабијих ривала.

ПРОБЛЕМ СУ МЕЧЕВИ С „МАЛИМ“ КЛУБОВИМА“

Жозе Мурињо, менаџер Ђавола, каријеру је изградио на стилу фудбала у коме су резултати много битнији од естетике.

Често виђење његовог приступа фудбалу је да је главни фокус на одбрани, а да у нападу не постоји неки посебан систем, те да се очекује од самих нападача да на индивидуални квалитет створе нешто. Овакав приступ игри неминовно доводи до проблема против екипа које се махом бране, па стога не чуди што је Јунајтед прошле сезоне имао најлошији скор против последњих шест екипа на табели од свих тимова који су се кроз лигу квалификовали за Лигу шампиона.

Од седам пораза које је Јунајтед доживео у лиги прошле сезоне, три су била против тимова против којих је такав исход био колико-толико прихватљив (Манчестер Сити, Челси, Тотенхем), али су Мурињови изабраници остала четири доживели против Њукасла, Брајтона, Вест Бромвича и Хадерсфилда. Три од ове четири екипе су играле своје повратничке сезоне у Премијер лиги, док је Вест Бромвич сезону завршио на дну табеле и ове сезоне ће играти у Чемпионшипу.

Навијачи Јунајтеда би ове резултате и опростили Португалцу да његова екипа бар поштује „Јунајтедов начин“ и покушава да напада. „Ако не можемо да освајамо трофеје, дајте нам леп фудбал“ је филозофија којом се све чешће воде и навијачи много мањих клубова од Јунајтеда. Леп фудбал никада није био при врху листе Мурињових приоритета, што му навијачи његових претходних клубова нису замерали, бар не док је освајао трофеје.

Од 2009, када је Мурињо освојио своју засад последњу Лигу шампиона, фудбалским светом су завладали тики-така и гегенпрес, а утисак је да је Мурињо временом постајао све негативнији. Ово се можда најбоље видело у полуфиналу Лиге шампиона 2014. године, када је Мурињов Челси Атлетику из Мадрида, чији тренер Дијего Симеоне такође преферира дефанзивни приступ, на Стамфорд Бриџу дозволио 54% поседа лопте и поразом од 3:1 остао без финала.

Навијачи Јунајтеда су ово на својој кожи осетили прошле сезоне против Севиље, када Јунајтед против објективно слабијег противника није честито ни покушао да постигне гол у гостима, а поразом од 2:0 код куће је избачен из даљег такмичења. Управо двомеч са шпанском екипом је окренуо добар део навијача Јунајтеда против Муриња, који је током овог двомеча ушао и у сукоб с Полом Погбом, вероватно првом звездом тима.

НЕКАД СУ ПЛАКАЛИ ЗА ЊИМ, А ДАНАС?

Осим тактике, одржавање добрих односа са свлачионицом је још један елемент тренерског посла у коме је Мурињо по свему судећи назадовао током последњих неколико година. Добро је познат детаљ из 2007. године, када је Мурињо добио отказ у Челсију, а његов опроштај изазвао сузе код Френка Лампарда и Дидијеа Дрогбе. Слично је било и три године касније, када је напуштао Интер да би преузео Реал Мадрид, а Марко Матераци, последњи човек од кога би се тако нешто очекивало, плакао у загрљају свог одлазећег тренера.
Заиста, већина играча које је Португалац тренирао током прве деценије овог века је у интервјуима истицала да би „погинули“ за Муриња, што је у потпуној супротности с односима Муриња и играча које је тренирао током текуће деценије.

Добро је познат његов „рат“ с Икером Касиљасом, који је добар део свлачионице Реал Мадрида окренуо против њега, а Мурињова друга авантура у Челсију је окончана пре средине његове треће сезоне, са екипом мало изнад зоне испадања и већином свладионице у отвореном сукобу с Португалцем.

Иако конфликт између Португалца и играча Јунајтеда још увек није достигао размере пуног рата, добро је позната да је осим с Погбом, Мурињо у лошим односима и с Антонијем Марсијалом и Луком Шоом, играчима који су доста обећавали под Лујем ван Галом, а чије су каријере у силазној путањи од када је Португалац на челу Јунајтеда.

С обзиром на то да је Сити прошлу сезону завршио чак 19 поена испред његовог тима, Мурињо је очекивао подршку клуба у виду појачања у току летњег прелазног рока. Португалац је јавно признао да је тражио пет нових играча, али је добио само двојицу, од којих је једино везиста Фред спреман да одмах постане стандардан првотимац.

ЖОЗЕ И ВУДВОРД КАО РОГОВИ У ВРЕЋИ

Енглески медији су пуни натписа о наводном сукобу између Муриња и Еда Вудворда, потпредседника клуба који је задужен за трансфере. Мурињо је више пута у току припремног периода истакао да од клуба није добио оно што је очекивао, што није први пут у последњих неколико месеци да Португалац шаље отровне стрелице ка свом послодавцу. Она која је вероватно највише засметала навијачима је уследила после утакмице са Севиљом, када је изјавио да неуспеси у Лиги шампиона нису ништа ново за Јунајтед.

Поред стила фудбала и међуљудских односа, навијачима Јунајтед пред почетак нове сезоне разлога за стрепњу даје и добро позната „клетва Мурињове треће сезоне“. Наиме, Португалац никада није на челу једног клуба није остао дуже од три године. Често се дешавало да Мурињо сам напусти клуб, али се у сва три случаја када је до сада остајао без посла, то десило управо у трећој сезони, након великих сукоба са битним играчима у клубу (Џон Тери, Икер Касиљас, Дијего Коста).

Вероватно једино што навијачима Јунајтеда даје трачак наде пред нову сезону су измене у Мурињовом стручном стабу. Први пут у каријери, Мурињо ће бити без Руија Фарије као свог помоћника, а нови чланови његовог тима су легенда клуба Мајкл Керик, као и Конор Мекена, који је с великим успехом водио селекцију Јунајтеда до 18 година.

Неки су ове измене у тренерском штабу видели као јасан знак да Мурињо жели да промени свој стил фудбала и усвоји модернији, бржи приступ, али ништа од виђено током предсезонских пријатељских утакмица није говорило томе у прилог да ће Португалац озбиљно променити своју тактику.

Све у свему, делује као да је све припремљено да се Мурињова сарадња с клубом опет оконча у трећој сезони. Стил фудбала је негативан, навијачи незадовољни, међуљудски односи „шкрипе“, жељени трансфери нису реализовани…

Ипак, традиције су ту да се руше и сасвим је могуће да Жозе има план како да преокрене тренутну ситуацију и боље искористи играчки потенцијал који му је на располагању. Да ли је ово заиста случај, постаће јасније већ после вечерашње утакмице против Лестера.

Извор: моззартспорт