ЛЕ - представљамо: Бешикташ, потенцијални ривал Партизана...

Фактор Шенол Гунеш: Тактика која увек прође - стави једног рмпалију у напад и тај сигурно даје голове.  На чему се у минуле три сезоне заснивао успех Бешикташа. . .

Фудбал 06.08.2018 | 20:15 Покушавали су Мустафа Денизли, Бернд Шустер, Тајфур Хавучу, Роланд Кох, Карлос Карвахал, Самет Ајаба и Славен Билић. Није вредело. Истини за вољу, није лако освојити титулу у Турској у конкуренцији Галатасараја и Фенербахчеа, међутим, Бешикташ је то учинио – двапут узастопно – кад је на клупу „посадио“ некадашњег селектора Сенола Гунеша.

Погодио је у мету, јер је 66-годишњи стручњак од црно-белих направио утицајан фактор не само у домаћем, већ и европском фудбалу, па их је трипут заредом водио у Лиги шампиона. Ове сезоне неће моћи, али ако према очекивањима елиминише аустријски ЛАСК онда га у плеј-офу за пласман у групну фазу Лиге Европе чека дуел са Партизаном, под условом да црно-бели буду успешни против данског Нордсијеланда.

А највећа снага Бешикташа свих ових година је у нападу. Као тренер старог кова, Шенол Гунеш је остао веран идеји прокламованој у Трабзону и селекцији Турске, да игра са једним класичним центарфором у формацији 4-2-3-1 и тај стил му је доносио огромне успехе, баш зато што је у најистуренијем делу тима имао човека који би му гарантовао голове.

Кад је лета 2015. дошао после врло доброг учинка у Бурси, Гунеш је тражио од управе да му доведе разбијача, човека способног да на леђима носи одбрану ривала. Избор је пао на Марија Гомеза. Немац је стигао на зајам из Фјорентине и радио оно што и увек у каријери. Све што би дошло до њега у казнени простор слао је у мрежу. Чак 28 голова на 41 утакмици. Био је Супер Марио убедљиво најзаслужнији за прву титулу после седам година и премијерну Гунешову круну, али је морао да се врати у Италију.

На исти начин Бешикташ се окористио наредне сезоне. Опет разбијач, опет на зајам и опет погодак. Венсан Абубакар је стигао пошто Порто није озбиљно рачунао на њега, да би Камерунац спаковао 19 голова на 38 мечева (у просеку, давао га на свакој другој) и био међу протагности одбране титуле. Уз битну напомену да су и Гомез и Абубакар имали сјајног сарадника у Џенку Тосуну, који се извлачио на бок и претио из другог плана, уздигавши себе у једног од лидера тима, за славље навијача на Водафон арени.

Тосун је можда и најбољи Гунешов производ, у првој сезони спаковао је 17 голова, у другој 24, а у трећој, само до зиме 14, да би изванредан учинак наплатио трансфером у Евертон за 22.500.000 евра.

Са Шенолом Гунешом на клупи Бешикташ просечно осваја 2,04 бода по мечу, што је изванредан просек. Између осталог зато што, ако не иде све по плану, увек је имао ко да ускочи. Прошле сезоне улогу резервисте прихватио је времешни Алваро Негредо и без обзира што није први избор постигао 15 голова на 43 утакмице. Углавном као резерва. Зимус је ангажован времешни, мада по гол опасни Бразилац Вагнер Лав (четири поготка на 12 мечева, махом с клупе).

Негредо и Лав су остали, међутим, улога првог шпица се „црта“ за Канађанина Кајла Ларина (187 цм, 90 кг). Бивши члан МЛС лигаша Орланда дао је лане четири гола за само 154 минута на терену, а да му је Гунеш наменио важну улогу може се закључити по хет-трику, истина слабашном, Б36 Торшавну са Фарских Острва у минулој квалификационој рунди. Ту је и вечита резерва Мустафа Пектемек, а током сезоне простор да искаже потенцијал добиће новајлија из Анкаругучуа Мехмет Најир (1,91 цм), лане стрелац 14 голова у Другој лиги Турске. Такве Гунеш воли.

Још кад се зна да централном нападачу – било како да се зове – шансе у сваком тренутку могу да сапреме Гокан Торе (пре четири године најзапаженији у двомечу а Партизаном), Рикардо Кварежма, Џермејн Ленс и Рајан Бабел, јасно је због чега Бешикташ слови за фаворита не само против ЛАСК-а, већ и у завршној седмици августа, ко год да му буде ривал.

Нападачка сила.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион имагес