Грчко-руска борба за Балкан

Атина и Москва су традиционално пријатељи. И ЕУ и Русија се боре за превласт на Балкану.

Свијет 05.08.2018 | 19:05 Помирењем Грчке и Македоније око имена овој земљи је отворен пут у ЕУ и НАТО, а то се Москви баш не допада, пише аутор Дојче Велеа Флоријан Шмиц.

Између Атине и Москве посљедњих седмица влада све само не слога. Разлог је скандал који је избио након што је откривено да су службеници руске амбасаде покушали да утицајне особе са сјевера Грчке, међу којима су политичари, бизнисмени али и монаси, подмићивањем нахушкају против споразума о имену Македоније. Атина је изразила огорчење и протјерала четири дипломата.

Сви желе Балкан

И ЕУ и Русија се боре за превласт на Балкану. Помирењем Грчке и Македоније око имена овој земљи је отворен пут у ЕУ и НАТО, чему влада у Скопју већ одавно тежи. Након Бугарске, Румуније, па и Црне Горе, сад још једна балканска држава измиче контроли Кремља, а то се може протумачити и као пораз свемоћног предсједника Владимира Путина. Али, шта "велики" заправо желе од сиромашног Балкана?

Овај дио Европе лежи стратешки значајно између Азије и Европе. Поготово откако су у јеку приватизације у Грчкој велике луке завршиле у кинеским рукама свијет поновно гледа у правцу брдовитог Балкана. "Нови Свилени пут Кине који ће се преко Пирејске луке преко Балкана протезати до запада Европе, даје Грчкој нову тежину", сматра грчки новинар Ефтимис Ангелодис.

Стратешка улога Грчке

Зато грчки премијер Алексис Ципрас ради на учвршћењу односа са сјеверним сусједима. Но та стратегија је почела још прије Ципраса.

"Грчка је одиграла одлучујућу улогу у примању Румуније и Бугарске у ЕУ. Чињеница да је Атина сад и у Скопју пронашла партнера је велик корак за регион", објашњава Ангелодис.

Западна Европа је Грчку дуго посматрала искључиво у свјетлу финансијских проблема и занемаривала важну улогу крајње јужне тачке Европске уније. И то не само у смислу главног партнера балканских земаља него и као кључног фактора у односима ЕУ и Турске. Посебно сада, када је Ердоган као отворени симпатизер Путина учврстио своју власт, потребна је нова офанзива за ову земљу - а у томе би Грчка могла одиграти важну улогу.

Но ту шансу је Брисел дуго времена игнорисао. У односу према земљама западног Балкана ће се показати је ли ЕУ нешто научила из грешака са Турском.

"ЕУ не би смио да прокоцка ову шансу кратковидим стратегијама. Ради се о томе да се ово, за будућу глобалну трговину врло важно подручје, дугорочно веже за ЕУ што подразумјева и отворену перспективу за пуноправно чланство", каже Ангелодис.

Грцима је Русија непознаница

Придобијањем Македоније ЕУ може остварити значајну побједу у борби за превласт на Балкану. Немала заслуга припада стратегији Атине. Притом је Ципрас, након изборне побиједе 2015. са Москвом испрва играо на пријатељску карту. За Ставроса Цимаса, стручњака за Балкан утицајног грчког дневника Катимерини, то очијукање са Москвом нема претјеране везе са реалношћу. Једино што ове двеиј земље повезује је православна традиција. О неком савезу нема говора. Напротив.

"Због заједничке вере живи мит да је моћна Русија спремна да помогне грчкој православној браћи у случају невоље", каже Цимас. Но помоћи из Москве никада није било.

"Када је Ципрас у Москви Путина молио за финансијску помоћ, руски предсједник га је послао у Брисел", каже Цимас. Популарност Русије у Грчкој Цимас објашњава чињеницом да Грци заправо мало знају о овој земљи и свим проблемима са којима се она бори, попут недостатка људских права или аутократског система.

Његов колега Ангелодис види ствари слично. Он указује и на теорије завере са верском подлогом које су се активирале појавом кризе. Сљедеће године Грке очекују парламентарни избори и најкасније онда ће се показати колико је актуелном премијеру Ципрасу помогао про-македонски курс.

Извор: ДW