Прича: Бата и Гордан - копачке, фотеља, па клупа...

Некадашњи играчи, али и функционери Партизана Зоран Бата Мирковић и Гордан Петрић убудуће ће чинити тренерски тандем на клупи црно-белих. Мирковић самостално водио Синђелић, а Петрић Бежанију, Синђелић, Рад, Земун и Чукарички.

Фудбал 06.08.2018 | 23:30 Зоран Мирковић и Гордан Петрић играчки су се мимоишли у Партизану, али су већ сарађивали у Партизану.

Нови тренер и помоћник у стручном штабу црно-белих били су својевремено на функцијама у клубу. Петрић је од 2007. до 2008. године био генерални секретар, да би заједно са Мирковићем обављао функцију потпредседника клуба (2008-2009) у време када је председник био Драган Ђурић, тренер Славиша Јокановић, а спортски директор Иван Томић.

Сва тројица поменута бивша фудбалера Партизана нису се тада растали у добрим односима са Ђурићем, који ће годинама касније бити оптуживан да је направио велике дугове у клубу, склапао штетне уговоре по клуб (рецимо Андрија Живковић...).

Занимљиво, Иван Томић је био тренер Партизана од децембра 2015. до 31. јула 2016. године када се споразумно растао са клубом због лоших резултата на старту те сезоне.

Мирковић је још један у низу бивших играча Партизана који ће добити шансу као први тренер и то без превеликог искуства. У новијој историји клуба, односно од 2000. године, на клупи Партизана били су Миодраг Јешић, Славиша Јокановић, Горан Стевановић, Александар Станојевић, Владимир Вермезовић (два пута), Вук Рашовић, Зоран Милинковић, Љубинко Друловић, Иван Томић и сада Зоран Мирковић.

Поједини су освајали титуле или трофеје у националном купу, Јокановић и Станојевић су оставили, чини се, најдубљи траг, а највише успеха у Европи имао је Владимир Вермезовић који је у сезони 2004/05. дошао до осмине финала тадашњег Купа УЕФА. Тај успех  је тек у минулој сезони поновио Мирослав Ђукић, кога ће наследити Мирковић.

Мирковић је у каријери два пута играо за Партизан (од 1993. до 1996. године, па од 2004. до 2006. године), убележио је 253 наступа (128 у првенству) и дао је 6 голова (четири у првенству).

Петрић је одиграо тек једну утакмицу више од Мирковића у црно-белом дресу (254), од чега 107 првенствених. Дао је више голова - укупно 13, укључујући 7 првенствених.

Обојица су, поменули смо, имали додира са Партизаном и после играчке каријере, и то не само додира већ и активних улога у управљачким структурама клуба. Али, ни један, ни други, нису отишли из Партизана, односно са тих функција као задовољни људи.

Мирковић је о Драгану Ђурићу, готово пророчки, говорио августа 2009. године после само 13 месеци проведених на месту потпредседника црно-белих.

"Драган Ђурић живи у виртуелном свету лажи и превара. Председнику није јасно да неко може да дође у клуб зато што га воли, из љубави и идеала, а не само да би се закуцао у фотељу. Покушао сам својим одласком да му то објасним. Не знам коме више тај човек баца прашину у очи. Само се плашим да ће да доведе клуб до ивице пропасти, а онда ће да побегне под изговором: 'Е, морам кући, имам обавеза у фирми'. Увек је кривац неко други, никада председник. Најпре је Јокан био крив за све, па је смењен. Онда је Петрић постао највећи проблем у клубу. Следећи је, ваљда, Иван Томић, а кад њега отерају, на ред ће да дође Горан Стевановић. Ко је заговарао све те смене и када ће тај да одговара за своје поступке, да ли ће он некада бити кривац“, запитао се Мирковић.

Гордан Петрић је имао запажену ролу на чувеној Скупштини Партизана одржаној крајем маја 2016. године када су се две струје у клубу - једна коју је предводио Жарко Зечевић (победничка) и друга, иза које је стајао Ненад Бјековић - покушао да помири завађене стране, говором који је одјекнуо.

Та седница, међутим, није завршена. Прекинута је после жестоке свађе, тешких речи, оптужби, вике, дреке... све је личило на ријалити шоу.

Петрић је тада пробао да буде глас разума, да апелује на људе који су до јуче били блиски, да би на крају поручио: "Ако није могуће да се удружите и помогнете Партизану, одох ја на ова врата, пустићу браду и одох негде у планину".

Петрић није пустио браду и није отишао у планину, већ је почео да гради или боље речено наставио да гради тренерску каријеру. Био је тренер Бежаније 2013. године, па Синђелића (још један заједнички именизељ са Мирковићем), па кратко Земуна, Чукаричког (само три месеца) и потом Рада.

Бата Мирковић има још мање тренерског искуства. Био је тренер Синђелића из Београда, а последње две године је био асистент свом "фудбалском и животном ментору", како је данас сам назвао Љубишу Тумбаковића, који га јесте погурао ка одлуци да прихвати позив Партизана да наследи Ђукића.

Али, Мирковић је у каријери као играч радио са великим тренерским именима у Италији, какви су свакако Марчело Липи и Карло Анћелоти, од којих је свакако нешто научио, запамтио. Уз то, није први пут (штавише!) да се челници Партизана (не само тренутка гарнитура) одлуче да гурну у ватру некога ко нема искуства, а неретко су такви експерименти и давали резултате (поменимо Јокановића и Станојевића).

Мирковић је, у међувремену, обављао још једну функцију. У Фудбалском савезу Србије, чији је председник тада био Звездан Терзић, актуелни директор Црвене звезде.

Мирковић се није дуго задржао у ФСС, где је обављао функцију спортског директора. Од априла 2007. до децембра исте године. Дакле само 7, 8 месеци.

"Одлазим искључиво због професионалног неслагања и покушаја наметања начина рада који се коси с мојим људским и пословним принципима. Никада нисам био марионета, јер ми васпитање и понос то не дозвољавају. У претходном периоду дао сам себе, али не дам на себе. Сусрео сам се са непремостивим проблемом у комуникацији са оним са којим сам постигао договор о сарадњи. Често сам био затечен одлукама које су донете без мог знања. То је потцењивање мене као директора и као човека", написао је тада Мирковић на растанку од ФСС и Терзића.

Извор: мондо.рс