Велика сеоба малих Срба: Из Суперлиге отишао цио тим талената!

Хоће ли се неко вратити?

Фудбал 06.08.2018 | 00:00 Данило Пантић још годину дана у Партизану! Вељко Симић се враћа у Црвену звезду!

Навијачи тапшу, кажу „то је то“, челници вечитих се хвале, али останак капитена младе репрезентације и то на позајмици у Хумској и обновљена сарадња некада великог талента са актуелним прваком државе представљају тек изузетке који потврђују неписано правило српског фудбала, да Суперлига живи и(ли) преживљава од продаје играча. Што млађих, то цењенијих, те је само ове године забележен прави егзодус талената из нашег првенства у спортски сређеније дражве, попут Шпаније, Италије, Белгије и Француске.

Више од десет талената, на које смо у перспективи могли да рачунамо да буду ослонци Црвене звезде и Партизана - зашто да не и репрезентације - од наредне сезоне гледаћемо у иностраним лигама. Ако тамо уопште буду играли. Не улазимо у разлоге због којих су отишли, да ли су сами тражили боље услове или су их клубови у недостатку других извора прихода гурали ка излазним вратима, неки од њих навукли су гнев одбијањем да продуже уговор, али је суштина да одлазе. Чини се, прерано. Иста констатација важила је својевремено и за горепоменуте Пантића и Симића, тек увидевши да не могу да опепеле у Челсију и Базелу схватили су да је решење развојна лига попут наше. Бар ће играти.

А неће од ове јесени Маракана видети 20-годишњег Уроша Рачића (продат Валенсији за 2.200.000 евра), нити Луку Аџића (завршио у Андерлехту за 800.000 евра), питање је да ли ће и кад шансу добити 17-годишњиИван Илић (купио га зимус Манчестер Сити заједно у пакету са братом Луком). Није прилику ни дочекао Милан Савић, већ је директно из омладинаца црвено-белих завршио у Мехелену. Нити ће у Хумској моће да се уздају како 19-годишњи Ђорђе Јовановић као џокер улази с клупе и чупа Парни ваљак, јер је продат Локерену за око 500.000 евра. Његовог класића Лазара Николића Гробари нису успели да упознају, а већ се отиснуо у СПАЛ. У ову фискалну годину улази и давно реализовани трансфер годину дана млађег Душана Влаховића у Фјорентину (1.500.000 евра). Неки новац је обезбеђен, али.. Не бисмо се изненадили да се неко од поменуте седморке вечитих за годину или две врати на Топчидерско брдо и схвати како, ипак, тајминг одласка није био добар.

Мада су Звезда и Партизан највећи клубови, не мора то да значи да остали беспоговорно морају да копирају њихове моделе понашања, мада, кад финансијска мука покуца на врата нико не пита за интересе овдашњег фудбала, већ за голи живот. Због тога не ваља осуђивати на прву лопту Чукарички што је још зимус продао Петра Мићина (20) Удинезеу (већ позајмљен Кјеву) или што је Рад недавно узео неки евро продајом Страхиње Танасијевића (21) Кјево.

Овог лета праву фудбалску сеобу младих Срба наставили су централни везни Лука Луковић (21)  преселивши се из ОФК Бачке у Мускрон, колонију наших у Белгији увећао је снажни Спартаков центарфор Сава Петров (20)потписом за Вестерло, помиње се да би 18-годишњи нападач Вождовца Филип Ступаревић требало да пређе у Удинезе и то преко Вотфорда.

Засад је можда највећи трансфер направио Артон Зекај. Не због новца или имена клуба, него што је директно са трећелигашких терена, где је носио дрес Сопота, успео да се избори за трогодишњи уговор са Лилом. А и он, попут Илића, Савића, Влаховића, припада групи „миленијалаца“. Рођених после 2000. Нешто старији су нападач Радника Игор Златановић (20), Александар Лутовац (21) и Његош Петровић (19) из Рада, одавно пројективани за продају, које се могу и десити до краја прелазног рока.

Желимо им сву срећу, да дају и(ли) намештају голове, освајају трофеје, „забоду“ уносније трансфер, но историја – та непогрешива учитељица живота – као да нам шапуће будуће речи функционера Партизана и Црвене звезде. За две, три године, на пример:

„Отишли су рано, заслужују другу шансу“.

Или је, можда, обрнутно: да их клубови, вечити пре свих, најпре истрпе и онда буду на добитку? Спортском и финансијском.

Извор: моззартспорт