Путеви кривци за слабу трговину

На листи Свјетске банке према индексу перформанса за логистику 2018. (ЛПИ - Логистиц Перформанце Индеx) БиХ се, с оцјеном 2,81, налази на 72. мјесту од укупно 160 земаља, а овим индексом се оцјењује трговинска логистика, односно сва она инфраструктура која омогућава унутрашњу и спољну трговину земље.

Босна и Херцеговина 03.08.2018 | 11:58 Стручњаци, ипак, сматрају да овакве извјештаје увијек треба узимати с резервом, те да је стање логистике у БиХ веома лоше, а да је њена будућност у јавно-приватним партнерствима.

"То је просјек резултата једне земље у шест кључних димензија, као што су ефикасност одређених процеса попут брзине, једноставности и предвиђања формалности, од стране агенције за контролу граница, што укључује и увоз", стоји на званичној страници Свјетске банке.

Како је наведено, друга димензија је квалитет трговине и транспорт инфраструктуре (луке, жељезнице, цесте, информациона технологија), а једна од димензија је и једноставност аранжирања пошиљки.

Додају да су оцјењивани и компетенција и квалитет логистичких услуга, као и могућност праћења пошиљака и њихово стизање на дестинацију у току очекиваног времена.

Према овој листи, Њемачка и Сингапур су најефикасније и највише рангиране ЛПИ државе, а индекс се објављује сваке двије године.

"Индекс перформанса логистике је интерактивни алат који је створен од стране Свјетске банке како би државама помогао да идентификују изазове и прилике с којима се суочавају у својим извођењима трговинске логистике, као и да им каже како могу поправити свој учинак на овом пољу", стоји у дефиницији овог индекса на званичној страници Свјетске банке.

Адмир Чавалић, економски аналитичар, казао је да се ове анализе увијек морају узимати с резервом.

"Стање инфраструктуре у БиХ је ужасно, нарочито када је ријеч о путној инфраструктури, а што је и низ неких анализа показао, поготово у одређеним дијеловима БиХ гдје имамо недостатак брзих цеста и аутопутева који би потпомогли развој наше привреде", истакао је Чавалић за "Независне".

Према његовим ријечима, овакво стање је могуће унаприједити јер, како каже, посљедњих година се најављују јавно-приватна партнерства, али домаћа легислатива, истиче, заостаје у овом подручју па се, појашњава, тек сада уз помоћ међународне заједнице доноси закон који би регулисао ту област.

"Када су у питању оваква партнерства, ту постоји недостатак искрене иницијативе од стране јавног сектора да уђе искрено у та партнерства. Ова партнерства подразумијевају да приватни сектор има неки интерес да, на примјер, инвестира у инфраструктуру и логистику, а са друге стране да јавни сектор има општи интерес да креира јавно добро", оцјењује Чавалић.

Нагласио је да се овакви извјештаји, као што је индекс перформанса логистике, углавном креирају на бази мишљења локалних експерата који се касније сумирају кроз извјештај Свјетске банке, то је нека основна методологија.

Игор Гавран, економски аналитичар, истакао је да 72. мјесто на овој листи није разлог за задовољство, што би се, како каже, наивно могло претпоставити у односу на укупан број од 160 држава.

"Ово је потврда о логистичкој заосталости БиХ и неповољности за трговину, а што све говори о лошим трошковима превоза, вишим цијенама услуга, нижој конкуренцији, а посљедично и нижим цијенама производа за домаћу привреду, тежем пласману домаћих производа у извозу и вишим цијенама за домаће потрошаче", рекао је Гавран за "Независне".

Истакао је да је неопходно наставити рад на поједностављењу и убрзању царинских процедура, а и поступака, даљом примјеном савремених технологија и унапређењем прописа.

"Кључни проблем је, ипак, инфраструктура, која је на веома ниском нивоу и представља баласт цјелокупној бх. привреди. Без унапређења и регулаторног оквира те инфраструктуре, не можемо очекивати напредак", упозорава Гавран.

(Независне новине)