„Олуја” истјерала 250.000 Срба

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић изјавио је да се обиљежавање хрватске акције "Олује" и даље ословљава као "велика побједа једног народа над другим", а догодило се, заправо, супротно јер су из Хрватске истјерани грађани - око 250. 000 Срба.

Република Српска 02.08.2018 | 14:48 "Истјерани су грађани једне државе, који су изгубили равноправност. Највеће протјеривање грађана са ових простора, око 250.000, десило се управо у Хрватској, а они желе данас да оптуже Републику Српску да је то простор са кога су отјерани људи, који нису Срби. Тако се замјењују чињенице", изјавио је Чубриловић Срни.

Он је додао да се Срби поново стављају на стуб срама, а прикривају се злодјела која су направљена чишћењем српског народа из простора државе Хрватске.

"Та слободна држава Хрватска стотинама хиљада људи није дала прилику да ужива ту слободу", рекао је Чубриловић који је данас на Спомен-гробљу Шушњар присуствовао парастосу у знак сјећања на 77 година страдања 5.500 Срба и 50 Јевреја убијених на том мјесту на Илиндан 1941. године.

Према подацима Документационо-информационог центра "Веритас", 4. августа 1995. године оружане снаге Хрватске, уз одобрење и подршку НАТО, у садејству са снагама Хрватског вијећа одбране /ХВО/ и Армије БиХ /АБиХ/, извршиле су агресију на сјеверну Далмацију, Лику, Кордун и Банију, односно на Српску аутономну област Крајина, у саставу тадашње Републике Српске Крајине /РСК/.

Агресија је извршена упркос чињеницама да је та област била под заштитом УН, под називом сектори "Југ" и "Сјевер", и да су представници РСК дан прије у Женеви и Београду прихватили приједлог међународне заједнице о мирном рјешењу сукоба.

Против крајишких Срба /око 230.000 житеља са око 30.000 војника/ ангажовано је око 200.000 војника, од којих су директно у операцији учествовало 138.500 припадника ХВ-а, МУП-а и ХВО-а и учешће припадника Армије БиХ и НАТО, омјер снага је био најмање "седам на према један" у корист агресора.

За неколико дана неравноправне борбе сломљен је отпор Српске војске Крајине /СВК/, а око 220.000 крајишких Срба креће у до тада највећу српску "сеобу" према Републици Српској и Србији.

На евиденцији "Веритаса" налазе се имена 1.859 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње. Међу њима су 1.209 или 65 одсто цивили, од којих су око три четвртине били старији од 60 година.

Међу жртвама се налази 546 или 29 одсто жена, од којих су око четири петине биле старије од 60 година, што представља један од "црних" рекорда грађанског рата деведесетих година прошлог вијека на просторима бивше Југославије.

Извор: Срна