Како казнити нерад тужилаца?

Иако имају бројне пропусте у раду, тужиоци у БиХ никоме не одговарају с обзиром на то да је постојећи систем утврђивања одговорности неефикасан и једини начин да се томе стане украј је да се тужиоци бирају на ограничен мандат, а не као што је сада случај - доживотно.

Босна и Херцеговина 30.07.2018 | 07:25 Ово је, у суштини, став стручњака који кажу да је све чешће падање оптужница, опструисање и чување предмета по ладицама и непокретање крупних истрага у БиХ постало забрињавајуће, посебно због тога што нико и поред видљивих пропуста није позван на одговорност.

Оптужница за предмет "Гибралтар", за случајеве Џенана Мемића и Давида Драгичевића, афера "Рекет", грешке у случају "Пандора" и бројне од суда одбијене и непотврђене оптужнице само су дио пропуста тужилаца у Босни и Херцеговини због којих нико није одговарао.

О њиховом нераду довољно говори и податак, мада не званичан, да међу око 60 тужилаца у Тужилаштву БиХ има и оних којима дуже од годину дана није потврђена ниједна оптужница.

"Данас имамо мјешавину тужилачких и полицијских истрага, при чему доминира полиција, која манипулише тужилаштвом. Тужилаштво, с друге стране, успоставља врло озбиљан механизам аутоцензуре и истрага од политичке моћи да отвори озбиљне истраге.

Имамо и проблем што судије и тужиоце бирају доживотно и самим тим дајемо им одријешене руке у принципу 'радите шта хоћете, нико вас не може смијенити'. Прва фаза би била ограничавање мандата и онда да се кроз њихов рад оцјењује да ли треба да добију нови мандат или не", рекао је за "Независне" Крстан Симић, правник и бивши судија Уставног суда БиХ.

Иначе, у БиХ тренутно на одговорност тужиоце може позвати једино Високи судски и тужилачки савјет (ВСТС) преко Канцеларије дисциплинског тужиоца, али бројни случајеви пропуста у раду остали су некажњени.

О нераду појединих тужилаца никада није ни било ријечи, а како наглашавају појединци, и бројни случајеви који су отварани претварани су у политичке или личне обрачуне.

"Механизам да буду кажњени пропусти и нерад тужилаца постоји, а то је дисциплинска комисија, која не ради свој посао. Они су спори, а и не знају радити свој посао. Суштина је у томе да је све до људи. Постоје могућности, само је питање воље", рекао је Владо Адамовић, адвокат и бивши судија Суда БиХ.

Стручњаци истичу и то да је реформа правосуђа БиХ наметнула стандарде за које као друштво нисмо били зрели, те да је проблем и у томе што друштво тужиоцима није обезбиједило све потребне ресурсе, због чега је и повјерење у правосуђе генерално у БиХ међу најнижим у Европи.

Као примјер наводе да у Европи преко 70 одсто грађана вјерује правосуђу, у Данској чак 91 одсто, док је у БиХ али и региону то на нивоу од око 20 одсто.

"Ми смо једино друштво у региону, па и у Европи можда, гдје немате тонско снимање узимања изјава и то је недопустиво у овом свијету технологија. Можете ли мислити колико то ствара могућности за манипулације", рекао је Симић.

(Независне новине)