Прича: Мали чаробњак...

О разлозима зашто је Шахтјоров Бразилац најтраженија роба Европе. . .

Фудбал 29.07.2018 | 23:40 Фудбал је „жива материја“. Стално се мења и тежи ка новим висинама и правцима. Тако је и са онима који игру чине тако узбудљивом, лепом, искреном, занимљивом. Зато је невероватно како се брзо мења перцепција о њиховим квалитетима и значају у свету омиљене нам игре.

Бернард је можда и суви пример играча који је у размаку од само неколико година прошао пут од звезде у успону, преко палог ратника, до данас најтраженије робе Европе. Фудбалски васкрс момка кога је Шахтјор лансирао на фудбалску мапу света највише је заслуга Паула Фонсеке, који је искористио све тренерске форе како би Бернарду удахнуо нови живот и претворио га у носиоца последње Шахтјорове шампионске сезоне. Упркос томе, због рата у Украјини и лоше ситуације у земљи омалени мајстор игре на петопарцу одлучио је да искористи своје опције, истражи тржиште на летњој пијаци и тако дође у жариште интересовања бројних европских клубова.

Крај Шахтјора каквог смо познавали? Рат чини своје...

Челси, Милан, Монако (вероватно испао из трке после доласка Головина), Бенфика, Лестер, Вест Хем, Волфзбург, Пламеирас (...) само су неки од заинтересованих купаца за фудбалског мангупа од 168 центиметара. Добро информисани, уједно и најутицајнији бразилски дневник Глобо Еспорте тврди да је Бернардозбиљно запаљен за идеју да се пресели у Лондон и задужи опрему Челсија. Шансе су додатно порасле након одлуке Александра Головина да ипак оде у Кнежевину и потпише за Монако.

Истина, на Чизми се шушка да је Бернард разговарао и са новим Милановим директором Леонардом и тражио плату у рангу од 3.500.000 до 4.000.000 евра. Од Челсија је, примера ради, тражио 6.000.000 евра годишње, што има логике гледајући снагу острвског тржишта и платежну моћ клуба са Стамфорд Бриџа.

Разлог зашто је Бернард напустио Шахтјор као слободан играч највише лежи у одлуци првог човека клубаРианта Ахметова да не прода своје играче, ни по цену тога да оду без обештећења. све је почело 2014. године, када је рат у Украјини узео маха. Ахметов је тада окривио познатог иранског агента Кију Јорабхјана да користи тешка времена као разлог да нуди своје, уједно и играче Шахтјора другим клубовима и тако зарађује масне провизије.

Шта је то што Бернарда чини толико занимљивим? Изузев, наравно, чињенице да је слободан играч...

Када га је Шахтјор 2013. довео из Атлетико Минеира за тада огромних 25.000.000 евра, било је јасно да је гигант из Доњецка видео још једну страшну прилику за добром инвестицијом. Рудари, како гласи и надимак највећег украјинског тима, ископали су прави грумен злата. И то као замену за тада изузетно траженогХенрика Мхитарјана. Њега је узео Дортмунд за 27.500.000 евра, следећег месеца Шахтјор је објавио велики трансфер из Бразила.

Био је то први знак да Бернард не јури само за парама, већ да своју каријеру жели да гради постепено. Добро упућени фудбалски познаваоци прилика у Украјини тврде да је Бернард од првог тренутка важио за момка који је доносио праве одлуке. Ништа исхитрено, нити преко главе, већ полако и одмерено. Ако знамо да је Шахтјор у годинама пре рата важио за најозбиљнији клуб постсовјетске ере и вероватно највећег кандидата да освоји Лигу шампиона, трансфер је имао смисла, иако су га још тада желели Тотенхем, Ливерпул и већ поменути Дортмунд, који се раније одлучио за Микија.

Иако је Шахтјор познат као расадник бразилских талената и да је у првој сезони у новом тиму имао помоћФреда, Луиза Адријана, Фернанда, Дагласа Коесте, Тајсона, Алекса Тешеире, Дентиња и још неколико сународника, Бернардова прва сезона завршила се неочекивано лоше.

Одиграо је само осамнаест утакмица и скупио два гола и седам асистенција. Премало за момка који је као типични бразилски плејмејкер требало да носи игру Шахтјора. Мада, нико му на томе није замерио, гледајући да је живео свакодневницу ратног конфликта у Донбасу, припајање Крима од стране Русије и да је на тренинге и утакмице путовао у армираним возилима. Не треба заборавити да је он ипак имао само 21 годину у то време.

Упркос свему уврштен је на списак Бразила за Мундијал 2014. и одиграо две утакмице у групној фази – против Хрватске и Мексика. Био је стартер оне кобне утакмице у којој је Селесао прегажен од каснијег шампиона Немачке резултатом 1:7. Мењао је повређеног Нејмара. Бернард је, баш као и остатак тима, остао обезглављен под снажним ударом Панцер дивизије. Управо је та утакмица оставила велику мрљу на његову репрезентативну каријеру, пошто касније више није позиван у исту. На његова леђа свалио се велики део кривице за ужасавајућу игру Бразила, а није био спреман да носи Нејмаров терет.

Због ратних сукоба, великог притиска јавности, навијача и фудбалских критичара, Бернард више није личио на ултраталентованог момка за кога је Шахтјор издвојио силне новце. Али, ни тада није одустајао, нити клонуо духом, већ је радио паметно и чекао своју шансу. Исту је дочекао оног тренутка када је на клупу стигаоПауло Фонсека.

Под Фонсекиним вођством Шахтјор се вратио развоју дисциплинованом приступу фудбалу, а оно што јеБернарду било најважније, нови тренер је у њему видео нову наду, ону коју тада већ бивши тренер Мирчеа Луческу није. Фонсека је наставио да форсира систем 4-2-3-1 и својим офанзивцима дао слободу у игри. Док га је Луческу ограничио стриктно на позицију плејмејкера, Фонсека је Бернарду дао исту улогу, али уз могућност да мења позиције на терену по вољи. Тако је од Шахтјора створио нападачку силу са све трилингом Бернард – Тајсон – Марлос, који је својим противницима вадио душу.

Бернард је израстао у име које су клубови поново почели да уписују у своје тефтере и с много воље и дивљења гледали су његове игре.

Шта је то што би Бернард могао да донесе Челсију, Милану или неком трећем клубу? Неважно је да ли је у средини или на страни, луцидном Бразилцу је само потребна слобода! На пример, заједно са Жоржињом био би покретачко гориво Челсија, с обзиром да Маурицио Сари форсира игру с много поседа и кратких додавања. А ту су Жоржињо и Бернард страшни. Обојица имају паклену визију терена и игре, било да разигравају своје нападаче завршним додавањем или нападачки оријентисане бекове и крила „хране“ дубинским лоптама.

И поред тога, Бернард се никада није наметао, нити је имао црту лидера. Иако несебично са светом дели ту малу фудбалску магију због чега и носи надимак Мали чаробњак.

Бернарда фудбалски познаваоци често карактеришу као великог емотивца и осетљиву особу. Због тога је, вероватно, тако снажно реаговао на дешавања из Бразила 2014, што се значајно одразило на његову клупску сезону касније. Помешано са ужасом рата, био је потпуно ван себе. Али, Фонсекина динамична игра лансирала га је поново на врх листе жеља бројних клубова и сада када је слободан, запалио је Европу. Било је, реално, само питање времена када ће се то догодити. Шахтјоров успех на свим фронтовима велика је заслуга Бернарда, а сада је Мали чаробњак спреман за нешто ново, велико и сјајно.

Да ли у Челсију, Милану, Вест Хему... Европа чека његову магију.



Извор: моззартспорт