Анализа: Умјетност дефанзиве која траје...

Звезда на 10 европских утакмица код куће примила само три гола! Владан Милојевић искоренио старе лоше навике црвено-белих и успоставио систем игре који даје конкретне резултате на евросцени.

Фудбал 27.07.2018 | 23:34 Старо неписано правило, печатирано још у раним годинама постојања највећег српског стадиона, гласило је отприлике овако: Ако противник не полегне под налетима Црвене звезде у првих 20 минута, онда ће можда и избећи пораз. У супротном, само је питање колико ће пута до краја меча вадити лопту из своје мреже.

Ти налети су деценијама били урагански, онакви какве само Маракана може да креира, али су онда, када је Звездина снага почела да опада, почели да се претварају у својеврстан вртлог где би се Црвена звезда понекад и за мање од 20 минута сама удавила.

Тако је било све док на кормило шрпског сампиона није дошао ВладанМилојевић. Решен да све те навике, које висе ничему не воде, из корена избрише. И чини се да је успео.

Црвена звезда више није тим који без резона, често и безглаво, напада противника на стадиону Рајко Митић, већ га тера да подлегне у сопственој немоћи. Милојевић је успео да изгради систем игре и дефанзиве у којем је противничким тимовима потребно много муке, не само да постигну гол, већ и да уђу у изгледну прилику. Без обзира на то да ли се ради екипи скромих квалитета као што је Судува или далеко квалитетнијим саставима који су прошле сезоне гостовали у Лиги Европе.

Да се ради о систему и уиграности који дају озбиљне резултате говори и податак да је Црвена звезда од прве европске утакмице Владана Милојевића на Маракани, а то је меч са Флоријаном у првом колу прошлогодишњих квалификација за Лигу Европе, па до данас, на укупно 10 европских мечева код куће примила само три гола. И то по један од Краснодара, БАТЕ Борисова и Арсенала у прошлој сезони.

Колико је чврста Црвена звезда на најбољи начин се протекле ноћи уверила Судува. Одбрана црвено-белих против литванског шампиона почињала је још од неуморног Немање Милића, који је са безброј жестоких дуела и жустрих уклизавања спречавао последњу линију тима да покрене напад, а након тога би додатни притисак константним удвајањем правили Радоњић и Бен. Следећу блокаду чинио је Лоренцо Ебисилио, који није само био задужен да угрози противнички гол, већ је често умео у одбрани да се снажно залети на противника, стигне га и осујети његову идеју. Већ код Ненада Крстичића, а посебно Бранка Јовичића, свака жеља за улазак у саму завршницу сматрала се узалудном. Тако да је на штоперима Савићу и Дегенеку, односно бековима и Стојковићу и Родићу, остајало само да почисте ситуацију пред голом Милана Борјана.

"Срећан сам што смо победили. Испунили смо циљ, нисмо примили гол. Идемо тамо да приступимо на исти начин. Трудим се, трчим. Играо сам на овој позицији и раније. Било је коректно. Задовољан сам", рекао је скромни Милић.

Управо су штопери, ранијих година, били предмет константих критика звездашке јавности, иако се са ове тачке гледишта може закључити да су у доброј мери били само колатерална штета разноразних, превише офанзивних,формација и лоше организване дефанзиве. Код Владана Милојевића систем одбране готово најмање зависи од самих централних дефанзиваца, који су заштићени од стране целокупног тима.

Црвена звезда је захваљујући, пре свега сјајној дефанзиви и чињеници да је примила само два гола на шест мечева у групној фази такмичења и изборила пласман у осмину финала Лиге 1/16 финала Лиге Европе. Добар знак да је на помолу још једна успешна европска сезона говори и податак да се на три узастопне утакмице на међународној сцени још увек није затресла мрежа Милана Борјана, који је углавном био прилично незапослен.

С обзиром на резултат прве утакмице између Легије и Спартака из Трнаве чини се да ће Црвена звезда и у наредној фази на „слабијег“ противика из двомеча, али делује да српском шампиону више није ни важно то ко ће бити са супротне стране на стадиону Рајко Митић, колико је битно да уиграни систем игре поново буде беспрекорно испоштован.

Извор: моззартспорт

Фото: Стар Спорт