ЦНН о архитектонском наслеђу бивше Југославије
Хотел Халудово на острву Крку и скулптуре Миодрага Живковића у националном парку Сутјеска, само су неки од амбицизоних архитектонских дела - здања и споменика некадашње Титове Југославије, који су запуштени, оронули и заборављени.
Занимљивости 24.07.2018 | 08:34Нови хотелски комплекси, архитектонски врло амбициозни, често су били само мало мањи од самог града, наводи аутор текста на ЦНН, а међу најспектакуларнијима помиње хотел Халудово на острву Крку, чији је инвеститор био Боб Гучионе из Бруклина, издавач и власник магазина "Пентхоусе".
Отворен 1972. године, хотел је био врло скуп, потпуно посвећен хедонизму. Са оскудно обученим девојкама које су служиле пића и архитектонским решењима Бориса Магаша, подсећао је на сет из филмова о Џејмсу Бонду и то у социјалистичкој земљи.
Халудово је банкротирао годину дана након отварања, да би га нешто касније држава поново отворила.
Хотел је доста страдао током рата 1991. године када је служио као камп за избеглице да би 1995. био продат и шест година касније затворен и од тада пропада.
ЦНН подсећа да широм некадашње Југославије постоје споменици који сведоче о наизглед контрадикторним вредностима "Титове социјалистицке конфедерације", а које је задесила слична судбина као и Халудово.
Амбициозне конгресне дворане и споменици партизанима уништени су током рата и након распада Југославије изгубили на значају.
У националном парку Сутјеска, на граници измеду Босне и Херцеговине и Црне Горе, ЦНН помиње пар упечатљивих апстрактних бетонских скулптура налик крилима. Дело Миодрага Живковића срце је споменика настрадалима у бици за Сутјеску, када је, објашњавају аутори, Тито преокренуо исход борбе против нацистичке Немачке.
Сваке године стотине хиљада Југословена долазило би да ода поцаст партизанима убијеним на том месту, њих 7.000, а данас, некад беле скулптуре, усамљене су и прљаве.
Ове године клизиште је оштетило окружење, док је спомен-дворана испод Живковићевог споменика, коју је дизајнирао архитекта Ранко Радовић и која је отворена 1975, оштећена.
Јединствено здање данас је празно, све је током рата однето, а зидно сликарство које је сведочило о борби партизана за ослобођење, прекривено је графитима.
ЦНН примећује да местом, где је Тито некад понудио слободу, данас мора опрезно да се хода јер ван стаза још има мина које су остале из рата деведесетих година.
А сваког лета "мир Долине хероја" и "живот вукова, јелена и орлова" нарушава локални рок фестивал, на коме ове године наступају "Атхеист Рап", "Ортходоx Целтс" и "Електрични Оргазам".
Изузетан процват југословенске архитектуре, како запажа ЦНН, био је краткотрајан, а може се сагледати и на изложби "Бетонска утопија: Архитектура у Југославији 1948-1980" која је постављена у Музеју модерне уметности у Њујорку, што ЦНН сматра прикладним местом.
"Титова Југославија, без обзира колико била ауторитарна у својој сржи, била је покушај да се пронађе трећи пут између суморног совјетског социјализма и гламурозног осећаја слободе који је долазио из Америке", наводи ЦНН.
ЦНН подсећа и да је 1958. године на Светској изложби у Бриселу југословенски павиљон био удаљен од совјетског блока, а био је сачињен од стаклених зидова, широких улаза и елегантних стубова.
Дизајнирао га је Вјенцеслав Рихтер и сматрали су га бриљантним одговором на тешку совјетску школу социјалистичког реализма.
Нова југославенска архитектура, која је већим делом реализована у јефтином бетону, била је, запажа ЦНН, храбар начин да се изразе све разлике које су постојале унутар те државе.
"Хоће ли данашње државе, некад у саставу Југославије, у којима се још увек налазе ови споменици, почети да цене њихов квалитет? Хоће ли хотел Халудово поново бити отворен? Само време ће показати", пише ЦНН.
Б 92
фото:интернет
Коментари / 0
Оставите коментар