Прича: Катар(за)...

Ако сада уложите десет евра, у децембру 2022. године можете да подигнете 810 уколико Србија постане првак света! Али, знамо да нисте луди да бацате паре, тако нека остане само забележено да су „Орлови“ оставили много бољи утисак на кладионичаре него на навијаче у Србији, јер их они третирају као 18. фаворита за освајање Мундијала у Катару.

Фудбал 24.07.2018 | 23:50 Русија је била право откровење, ма колико то звучало „русофилски“, али требало је бити тамо и уверити се колико су кампање против организатора светског првенства биле некоректне. Мундијал 2018. био је, бар из новинарског угла, одлично организован, стадиони су били беспрекорни, озбиљних инцидената није било, нико није „ловио“ гејеве, нико није „масакрирао керове по улицама“... Домаћини су били више него љубазни, и не само према Србима, већ и према Енглезима, па ако хоћете и према Хрватима чак и после оних фашистичких поздрава који су стизали из њихове свлачионице. Руси су им узвратили осмесима и селфијима.

И фудбал је био на сасвим завидном нивоу, само једна утакмица је завршена без голова (Данска – Француска), а остаће упамћене сјајни мечеви попут Шпанија – Португалија 3:3, Хрватска – Аргентина 3:0, Француска – Аргентина 4:3, Белгија – Јапан 3:2, Француска – Хрватска 4:2...

Што се тиче утиска о репрезентацији Србије, он се мењао како је турнир одмицао. И не желимо да се сада позивамо само на Хрвате и њихово учешће у финалу, већ да видимо какву су нам поруку послали Данци, Швеђани, Енглези, па и Јапанци. У њиховим утакмицама смо могли да видимо како се игра за државни тим.

Током Мундијала имали смо неколико великих дилема. Прва је била да ли Србија коначно може да направи успех већ од „добро је да смо се квалификовали“, друга да ли ће Милорад Мажић судити финале Светског првенства и трећа навијати за Хрвате или против њих.

У првом случају у питању је било одсуство храбрости за велика дела, што се најбоље видело на утакмици са Швајцарском када је Србија повела а наши играчи оптерећени мислима „шта ћемо сад“ молили бога да време што пре исцури и утакмицу некако приведу крају. Али казна за тај приступ стигла је после само седам минута игре у другом полувремену, а фудбалска егзекуција обављена је у 90.

То што нисмо реални прича је за себе. Сад не говоримо о тиму и могућностима, већ о нашем судији Милораду Мажићу. Само је Хауард Веб у истој години (2010.) судио финале Лиге шампиона и финале Светског првенства, али ми смо до последњег дана веровали да ће други бити баш наш Милорад. Али, ето Хрвати су отишли у финале па је нама било лакше да то прихватимо као разлог што није добио прилику да суди.

О Хрватима, нашем навијању за њих и њиховом навијању са Томпсоном, већ је све испричано и написано. Само да га нотирамо као још један разлог за сукобе, на срећу само вербалне.

Можда је сада права прилика, док је ствар још врућа, да нешто научимо на примеру Хрвата. Како су за 20 година успели да једном буду други, а једном трећи на свету, док је Србија у истом периоду само једном прошла групу. И сваки пут као успех представљала само квалификовање.

Можда је сада прилика за катарзу, да се раскрсти с „буразерским комбинацијама“, кукавичлуком, звездама без покрића...

Следећи Мундијал ће се играти у Катару, и 16. јула, дан после финала на стадиону „Лужњики“, када је почело рашчишћавање Москве, почеле су и припреме за Светско првенство 2022, које ће се први пут играти од 21. новембра до 18. децембра. И могло би да се догоди да први пут да на Мундијалу заигра 48 екипа. Од 2026. готово сигурно, а уколико се постигне консензус могуће је и већ од Катара 2022. године.

Желимо да и Србија буде тамо, без обзира да ли међу 32 или 48 екипа и да квалификовање на завршни турнир не буде „велики успех“.

Извор: Б92