На лијекове и мито 230 КМ годишње

Сваки грађанин у Босни и Херцеговини годишње у просјеку за здравство издваја око 230 марака из свог џепа.

Република Српска 20.07.2018 | 15:40 Ријеч је искључиво о издацима које дајемо за партиципацију у јавном здравству, приватним ординацијама, за лијекове, те приватним стоматолозима и за куповину наочара. Али, у овај износ су урачуната и незаконита плаћања за здравствене услуге, односно подмићивање здравствених радника.

Агенција за статистику БиХ је израчунала да је, по посљедњим подацима, у 2016. години приватна потрошња у здравству износила више од 800 милиона конвертибилних марака, а у њу, дакле, нису урачунати доприноси за здравство које плаћају запослени. Приватна потрошња учествује са готово 30 одсто у укупној потрошњи у здравству.

"Готово сва приватна потрошња односи се на директне издатке домаћинстава, док само мали дио приватне потрошње, свега једна одсто, иде на добровољно плаћање здравствене заштите. У директне издатке домаћинства, односно плаћање „из џепа“ спадају формална и неформална плаћања", објашњавају у Агенцији за статистику БиХ који су израчунали ове податке на основу релевантних извјештаја ентитетских завода и фондова.

Неформална плаћања

Међутим, колико новца одлази на незаконита плаћања нико се не усуђује ни да процијени, али сви се слажу да највећи дио одлази на болничке услуге.

"Није могуће дати тачан износ процјена, јер су садржане у приватним издацима домаћинстава за лијечење и урађене су комбинованим методама процјене од стране Радне групе за националне здравствене рачуне БиХ", кажу за Српскаинфо у Агенцији за статистику БиХ.

Додају да су неформална плаћања израчуната по процјенама обухваћеним у подацима националних здравствених рачуна, и то на основу података из Анкете о потрошњи домаћинства и других података расположивих у националним рачунима за БиХ.

По истраживањим НВО „Транспаренцy интернатионал“, најзаступљенија корупција у БиХ је у области здравства и образовања, а испитаници сматрају да је, што се тиче здравства, она најзаступљенија у болничким услугама.

"Оно што је карактеристика корупције у здравству јесте да су грађани најмање спремни да пријављују овај вид корупције и да се у корупцији у здравству ријетко јавља директна изнуда мита, већ медицински радници настоје да грађани сами закључе да је мито неопходан. Просјечан износ мита који грађани плаћају за здравствене услуге је 500 КМ", посљедње је истраживање ТИ БиХ.



Раст издатака

Портпарол ТИ БиХ Ивана Корајлић каже да истраживања показују да се грађани боје да ће им здравље бити угрожено због чега се неки одлучују за мито.

"Тамо гдје здравље није угрожено, више ће се гањати принципи", додаје она.

Укупна потрошња у здравству Босне и Херцеговине у просјеку годишње расте око стотину милиона марака, а 2016. године износила је готово 2,8 милијарди марака. Јавна потрошња учествује са око 1,9 милијарди КМ, а јавно здравство у БиХ се финансира углавном из обавезног здравственог осигурања.

Надлежни тврде да се биљежи раст потрошње у здравству због увођења нових процедура лијечења, али и због повећања броја обољелих од тешких хроничних обољења.

Међутим, свако од нас зна колико новца оставља у апотекама и код доктора. Чињеница је да су лијекови у БиХ међу најскупљима у региону, а знатно скупљи него у Србији. Неки су и двоструко скупљи.

Око 150 нових услуга

У Фонду здравстевног осигурања РС за Српскаинфо кажу да су у протекле три године увели око 150 нових здравствених услуга, а да је само у овој планирано да буде уведено још 40-ак. Највећи дио расхода Фонда односи се на трошкове здравствене заштите осигураника, на шта одлази 88 одсто укупних расхода, који су лани износили 566,1 милион КМ.

"Опредјељење Фонда је да улаже у здравствени систем уводећи нове, савремене процедуре лијечења и лијекова, па су повећана издвајања за болнице. Тако је прошле године издвојено 256,2 милиона КМ, а годину прије око четири милиона КМ мање. Ове године болницама ће бити издвојено 15 милиона КМ више него лани", кажу у Фонду.

(Српскаинфо)