Стара љубав заборава нема!

“Остаћу на власти онолико колико то мој народ тражи, а овдје се рачуна на прекрајање изборног резултата са подршком странаца. Ми, Срби, морамо да кажемо Британцима да нам се скину већ једном са главе”, изјавио је Додик у интервјуу за лист Ало.

Република Српска 19.07.2018 | 12:30 Шта под тим “скидањем са главе” Додик заправо мисли остаје нејасно, нарочито кад погледамо историју британског “стављања на главу” политичарима у Републици Српској.

Када је тадашњи високи представник Педи Ешдаун, иначе Британац, направио праву сјечу по Републици Српској, најгласнију подршку му је давао нико други до “дашак вјетра на Балкану” – Милорад Додик лично, уз гласно навијање Николе Шпирића.

2003. године Високи представник Педи Ешдаун је укинуо Врховни савјет одбране Републике Српске, јер није спријечио наводно кршење санкција УН и Дејтона у случају “Орао” и због оптужби за прислушкивање које је наводно спроводила Војска Републике Српске. Те двије афере су тада уздрмале сам врх институција Републике Српске и СДС-а.

Ешдаун је наредио и да се из Устава РС избришу ријечи “држава”, “независност” и “суверенитет“. На то је објавио и да је донио амандмане на законе о војсци, говоривши тада како:

“Превише људи у Републици Српској мисли да је РС држава, а не ентитет. Да је РС истински прихватила своју улогу као дио БиХ, ништа се од овог не би десило”, изјавио је Ешдаун.

Под притисцима ОХР-а, а након оптужби међународних представника да је као бивши председник Републике Српске Мирко Шаровић  знао да је “Орао” кршио санкције УН, Мирко Шаровић поднио оставку као српски члан и истовремено предсједавајући Председништва БиХ.

Додик је тада поздравио оставку Шаровића и оцијенио да је његов поступак частан и исправан, а институције Републике Српске је оптужио да су погријешиле.

''Многи виде ту политичку одговорност и у господину Шаровићу. Ја заиста не знам на који начин ће бити то питање ријешено, али мислим да смо довољно дуго потрошили енергије и времена и да су органи Републике Српске погријешили'', рекао је том приликом Милорад Додик, тада још миљеник западних дипломата, Британских прије свега. Затим је са одобравањем коментарисао уплитање међународних фактора у унутрашње ствари Републике Српске, поздрављајући њихову контролу над радом органа Републике Српске.

''У моменту када су добили информације о томе да се ради о кршењу, што су формирали комисију која је јавно рекла да нема кршења, а онда је контрола међународних институција била заиста жестока и сад имамо то што имамо'', изјавио је тада Додик.

Шаровићева оставка услиједила је недуго потом, након оптужби британских обавјештајних кругова, а затим међународних представника да је као бивши председник РС знао да је бијељински ВЗ “Орао” кршио санкције УН, којима је био забрањен извоз наоружања у Ирак.

Осим тога, Обавјештајна служба Војске РС оптужена је од стране Педија Ешдауна, који се позивао на изворе у обавјештајним агенцијама у влади Велике Британије да је шпијунирала своје грађане, ФБиХ, као и представнике међународних организација у БиХ.

Прије него што је Педи Ешдаун спровео страховит удар на Републику Српску, њене институције, Устав и највише званичнике које је легитимно изабрао народ Републике Српске, био је отворено позиван од стране садашњих такозваних “заштитника” Републике Српске да интервенише и дјелује у складу са својим овлаштењима.

Тадашњи функционер Савеза независних социјалдемократа Никола Шпирић је тада рекао да се “афера ‘Орао” “не може фактурисати Додику”. Он је додао да је споран уговор “свакако потписан на крају Додиковог мандата као премијера Републике Српске” али да Додик “не сноси одговорност за оно што се дешавало у претходне 2 године”.

''Мислим да би због те афере Шаровић и Иванић требало да се часно повуку са функција, јер је немогуће да нису знали шта се дешавало у Ваздухопловном заводу'', истакао је званичник СНСД.

Шпирић је тада оцјенио да ће афера послужити њеним представницима да уцјенама траже испуњавање најављене реформе у БиХ, тражећи да се највиши функционери Републике Српске склоне, како би се најзад спровеле реформе које је међународна заједница захтјевала.

Представници међународне заједнице су, изгледа, закључили да не могу спровести реформе у БиХ без уцењених политичара, али се поставља питање како уцењено руководство може овај народ водити у будућност и бити равноправан саговорник међународној заједници, рекао је Шпирић.

У данашњем интевјуу за Ало предсједник Републике Српске је указао да Енглези никада нису имали поштен однос према српским националним интересима, те да је “сваки притисак на Српску притисак на Србију и обратно”, што је заправо и истина. Оно што је заборавио поменути је да је задњи пут, 2003. године, он био заговорник притисака које су ти “Енглези” вршили на Републику Српску.

(БН)