Интервју: Потпуно отворени Душко Тошић...

Против Бразила је требало да играмо Бане и ја, још нам теже пада када видимо како Хрватска побеђује! „Само ми играчи знамо колико нам је било тешко. Греше сви кад кажу да се не трудимо, да се не боримо довољно“, каже штопер Орлова. . .

Фудбал 15.07.2018 | 23:35 Српски репрезентативац Душко Тошић отворио је душу у разговору за Курир, где је, како каже, рекао све оно што казао и онима којима је требало, и поручио да се не плаши никаквих последица, јер свако има право на своје мишљење.

Тошић се дотакао бројних детаља са Мундијала, самог учинка репрезентације, болне утакмице са Швајцарском, као и састава за меч са Бразилом, који је према његовом мишљењу, барем у последњој линији, требало да изгледа другачије.

„Не бежим од одговорности да кажем нешто. Нисам од оних који ће рећи не могу, немам времена и слично. Први циљ пред пут у Русију био нам је да прођемо групу. Нисмо успели“, рекао је Тошић за Курир.

Који су били реални домети Орлова на Мундијалу?

„Били смо близу осмине финала и жалићемо годинама за том шансом, као што смо жалили и после Јужне Африке. Гледајући квалитет сваког играча, клубова у којим играмо, репрезентација које су прошле групу, морали смо и ми“.

Каква је била атмосфера у репрезентацији међу играчима?

„Атмосфера је била коректна. Није било већих несугласица и свађа с обзиром на то да смо били месец дана заједно“.

Како си видео утакмицу против Швајцарске, која је била кључна за даљи пласман?

„Ако већ нисмо могли да победимо, морали смо да сачувамо нерешен резултат. Испали смо наивни. Много нас је пореметио нерешени резултат између Бразила и Швајарске. Тај бод који су они освојили био је не очекиван“.

Доста се причало о Тошићевом дуелу са Шаћиријем, односно да је српски дефанзивац морао да га сруши пре него што је дошао у ситуацију да постигне гол.

„Много се причало о томе. Једноставно, ко гледа фудбалски, ко се разуме у фудбал, недопустиво је да будем сам на средини терена. Мислио сам да ће Блеки (Никола Миленковић, прим. аут.) имати тај пас. Изненадио сам се да је лопта прошла, кренуо сам у трк са њим, мислио сам до последњег момента да ћу га стићи блокирати ударац. Нажалост, нисам успео. Можда сам могао да га рушим на 16-18 метара, да добијем црвени, а да они дају гол из слободног ударца. Лако је сада причати, на терену је било тешко донети одлуку. Сад, не тражим неко оправдање, морао сам спречити гол. Кривац сам и сносим одговорност. Жао ми је, кажем опет, морали смо сви бити паметнији у неким да тим моментима“.

После утакмице са Швајцарском није било спавања.

„Нама играчима је много тешко пао пораз, остали смо до шест-седам сати ујутру и туговали. Нисмо могли да се помиримо да смо изгубили, поготово што је српски народ очекивао победу из више разлога“.

Како је протекао састанак који је сазвао капитен Александар Коларов?

„Свако је рекао шта је имао, било нам је тешко после пораза, утучени, бесни, разочарани. Био је сасвим обичан састанак као у свакој екипи. Питали смо се где смо погрешили, зашто смо изгубили. Само ми играчи знамо колико нам је било тешко. Остварили смо много успеха у клубовима, а Србија је нешто посебно. Греше сви кад кажу да се не трудимо, да се не боримо довољно. Још више нам је више тешко када видимо како Хрватска побеђује и доноси радост свом народу“.

Кад си сазнао да нећеш почети утакмицу против Бразила?

„Пред Бразил нисам знао да нећу играти, нити ми је селектор нешто рекао. Он је тај који бира састав, који сноси одговорност, било победили или изгубили. Нисам ја Рамос, па да ми је загарантовано место у тиму. Јесам био разочаран, као и сваки играч кад не игра, то је природно“.

Да ли ти је криво што су пре тебе и Ивановића предност добили Миленковић и Вељковић, млади играчи без искуства?

„Много волим Вељковића и Миленковића. Они су будућност нашег фудбала, добри су момци, поштено су радили и борили се за место као сваки играч. Моје је мишљење да је требало да играмо Бане и ја. Не знам да ли бисмо победили, али сигурно је да имамо у ногама милион такмих утакмица и да бисмо знали како са Бразилцима“.

Страх од некаве контрареакције не постоји када је у питању Душко Тошић.

„То сам рекао и онима којима је требало, не плашим се последица, свако има право на своје мишљење. Никада се преко репрезентације нисам продавао и тажио корист од ње. Много сам испаштао због репрезентације, пошто је волим не кајем се и никада нећу. Не интересује ме шта ће неко рећи после овога, али опет кажем, то је моје мишљење“.

Шта даље?

„Рекао сам већ, ако будем потребан Србији, ако мисле да могу да помогнем, ту сам, увек! Не мислим да је прошло време неким играчима. Погледајте друге репрезентације. Игнашевич има 38 година, догурао је до четвртфинала и био један од најбољих, Пепе и Фонте имају 36, Силва и Миранда по 34. Играче треба бирати по ономе што могу да донесу, а не по годинама. Све у свему, остаје жал на крају, могли смо, а нисмо, и то ће нас пратити до краја живота“, закључио је Тошић.

Извор: моззартспорт